Охридски Пролог и Житија Светих
Из Охридског пролога Светог Николаја Охридског и Жичког
1. Свети мученик Маврикије и седамдесет војника. У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: "О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!" Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: "Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!" Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: "Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!" Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: "Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова". Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.
2. Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда. У време цара Аркадија откопаше се мошти многих мученика Христових, међу којима и апостола Андроника и помоћнице му Јуније (Рм 16, 7). Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу. "Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима". Над моштима апостола Андроника саградио је цар Андроник I, диван храм у XII веку.
3. Преподобни Таласије и Лимније. Пустињаци сиријски. Један од њихових нарочитих подвига било је ћутање. По смрти светог Таласија 440. Лимније пређе ка светом Марону (14. фебр.) и тамо се подвизавао на врху планине под отвореним небом.
4. Свети Папије Јерапољски. Ученик светих апостол и патролошки писац. Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господње.
Из Житија Светих преподобног Јустина Ћелијског
ПРОНАЛАЗАК МОШТИЈУ СВЕТИХ МУЧЕНИКА У ЕВГЕНИЈИ
У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика, за Христа пострадалих, и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста, и мучитеља неста, и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље, као светилници испод поклопца, и свете мошти мученика у Евгенији. Јер на месту, где беху сахрањене, стадоше се исцељивати од различитих болести, пошто је Бог на тај начин хтео да открије и прослави слуге Своје. И дође тамо епископ са црквеним клиром и, кад раскопаше то место, нађоше многе мошти светих мученика, чија имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живота на небесима. Све те свете мошти беху читаве и нетрулежне, јер се на њима испуни реч Светога Писма: Чува Господ све кости њихове, и ни једна се од њих неће сломити (Пс. 33, 21). Усто оне и велики мирис пуштаху из себе, и чудеса твораху, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И бише свечано пренесене у цркву, при чему је учествовало огромно мноштво всрних, певајућн псалме и песме духовне.
Потом би откривено једном клирику, Николи Калиграфу, мужу врлинском, да се међу тим моштима налазе и мошти светог апостола Андроника, једног од Седамдесеторице, и помоћнице му Јуније, о којима свети апостол Павле у Посланици Римљанима говори ово: Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима (Рм. 16, 7)[1].
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА МАВРИКИЈА и с њим седамдесет војника[2]
Безакони и нечестиви цар Максимијан[3], сматрајући да ће својом поганом службом лажним боговима издејствовати себи помоћ и прославити своје царовање, нареди да сви поданици његовог царства имају приносити жртве нечестивим идолима. И он се постара да сам буде извршилац ове своје наредбе и ревносни служитељ демонима, приморавајући све на те погане жртве. И не беше му доста да о томе пише обласним управитељима и градоначелницима, да се старају о поштовању идола, - као што су и ранији цареви писали, - него и сам усталачки и ревносно обилажаше сву царевину усрдно служећи демонским олтарима. Притом се надаше бедник да ће његово обилажење царевине утицати да се поново врате његовом зловерју сви који су се били одрекли његове заблуде и дошли у познање истине Христове.
Кренувши из Рима са таквим планом, и обилазећи источне покрајине, цар Максимијан дође у сирски град Апамију. Тамо изађоше преда њ идолски жречеви, и оптужише хришћане, говорећи: Најмоћнији царе, богови нам подарише слободу да се обратимо твоме величанству, и ево ми обавештавамо твоју непобедиву власт, да сви овдашњи људи са страхом и жудњом поштују велике отачке богове, нарочито оца Зевса[4] и дивног Аполона[5], који су већи од свих других богова и веома чувају и бране твоје царство. Само Маврикије и с њим седамдест војника твојих, надувени због одличија и обогаћени великим даровима твојим, ни у шта не сматрају богове и противе се твом великом и непобедивом царству, заведени заблудом хришћанском.
Чувши то, цар Максимијан се разљути силно и распали јарошћу јаче него пећ огњем, нарочито што се у његовим пуковима нађоше такви војници. И једног нарочитог дана нареди да се на главном месту града Амаксику спреми судиште, сазове сав народ и доведу свети мученици. И када се тамо слеже сав град, тако да ни девојке не остадоше код својих кућа, и Максимијан мучитељ седе на високу судијску столицу, оруженосци доведоше светих седамдесет Христових војника са њиховим старешином светим Маврикијем. Погледавши их, цар рече њиховом вођи: Ми смо очекивали, Маврикије, да ћете ви, одликовани највећим одликовањима и почастима нашим, обасути даровима и храњени за царским трпезама, ићи стопама наше тихости, и оне који би отступили од нашег богоугодног закона обраћати к здравоме разуму помоћу јуначких дела и мудрих поука, исправљајући оно што је криво и укроћујући оно што се побунило, једном речју: угушујући као непријатељско и зло све што се ради против наших наређења. А ви, како чујем за вас, поступате супротно, јер не само не изводите на прави пут оне што газе наш закон, него и сами непријатељски устајете против свемоћних богова наших и наносите им увреду, не указујући им поштовање и не приносећи им жртве и приносе. И тако постадосте вође у пагубну пропаст, ако је тачно оно што су нам причали за вас.
Свети Маврикије одговори: Царе, увреда коју ми наносимо вашим неосетљивим боговима, припрема нам славни венац победе у истинитог Бога нашег. Ми не унижавамо Бога који нас је створио, нити Га ниподаштавамо, као што ти безумно сматраш, него Га прослављамо као јединог истинитог Бога, који је створио небо и земљу, и море, и све што је у њима. А погане и нечисте демоне, који упропашћују људе, и њихове глуве, слепе и неосетљиве идоле не треба називати боговима.
На то рече цар: Маврикије, зар такву захвалност одајеш боговима, који су те удостојили части, те имаш прво место у војсци? Свети Маврикије одговори: Никада никакву част нисам примио од ваших богова, нити хоћу да их поштујем. Јер нико од људи, који знају Бога, никада није хтео да поштује ствари мртве. To чине само људи који немају разума и уподобили су се неразумним животињама. Они обоготворавају камење и дрвеће, говорећи да ови имају разум, и поштују их као богове. Цар рече: Пошто заузимаш прво место у нашој војсци, ти си смео и неустрашиво говориш против нас.
Рекавши то, цар нареди да светог Маврикија одвоје од седамдесет војника, и стаде ове ласкаво питати: Ко вас превари, браћо, да отступите од богова спаситеља, а приступисте к заблуди људи који обожавају распетог човека, неког злочинца? Тада блажени Теодор и Филип, као из уста свих светих мученика, одговорише цару: Ми смо, о мучитељу, толико далеко од заблуде да и тебе желимо од ње да избавимо, као што се и ми избависмо, клањајући се једином истинитом Богу Оцу свемогућем, и једнородном Сину његовом Исусу Христу који је Бог истинити и Мудрост Божја, и његовом Светом Духу који је удахнуо у нас познање и разумевање, да исповедамо Тројицу једносушну. А гнушамо се безбожне вере твоје, и одбацујемо временско војниковање, а постајемо војници Бога, Цара сила.
На то Максимијан рече: Видим, Филипе, имаш чесну старост, али си разумом гори од младића. Похитај к боговима, и буди добар саветник осталим твојим другарима војницима, да укажу поштовање боговима, и ти ћеш добити од нас велика одликовања и поклоне. Свети Филип одговори: Знај, царе, да ја нећу бити рђав саветник онима који добровољно примише у себе страх Божји. Јер стоји написано: Тешко ономе кроз кога долази саблазан (Мт. 18, 7). Максимијан одврати: Наша кротост и трпељивост чине те дрским, Филипе! Напустите дакле зловерје своје, да нас не разљутите и не разјарите, и ми вас ставимо на љуте муке, зато што се усуђујете да исповедате човека кога сте ви уврстили међу богове.
А свети седамдесет мученика одговарајући рекоше мучитељу: Празне и узалудне претње мрзости твоје, о царе, дају нам силу и крепост да се не бојимо никаквих мука, јер нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!
Разљути се Максимијан и нареди, те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, па им затим рече: Видите, какве се славе и чести лишисте, и у какво бешчешће западосте због непослушности своје. А светитељи му одговорише: Ти си нас лишио војничког чина, свукавши с нас хаљине и појасе, али има Бога на небу кога ми поштујемо, Он ће нас обући хаљинама и појасима нетрулежним, и вечним славом, коју ти ниси достојан да видиш, нити да о њој чујеш због оца твог Сатане, који у теби говори и делује.
To још више разљути цара, и он рече светима: О проклети и недостојни милости богова наших! ви сами себи издејствовасте бешчешће. Јер ми вам указасмо чест, а ви обешчестисте велике богове, и презресте благонаклоност нашу. Онда примите што заслужујете по делима својим. Свети одговорише: Царе, ово војниковање твоје ништавно је, и пролази, и чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт. А ништавне и бездушне идоле, који ти ништа не користе, нити што разумеју кад их неко почитује или бешчести, ти лудо и неразумно сматраш за богове. Цар рече: Ради доброте наше царске, желећи да поштедим ваш живот, потрпећу вас још мало. И нареди цар да их вргну у тамницу за три дана, да би тамо размислили и изабрали оно што је корисно по њих.
Оковани у вериге, и затворени у тамници, свети мученици говораху међу собом: Браћо драга, спремимо сви душе своје за молитву, и усрдно се помолимо благом и милостивом Богу нашем, да нам Духом Светим да мудрост и разум и стави у уста наша оно што треба да кажемо цару, да би се мучитељ задивио истини вере наше. И стадоше се свети молити једнодушно, говорећи: Господе Исусе Христе, Боже свемоћни, чија је власт вечна и царство бесконачно, пошљи нам Светог Духа Твог, и Њиме нас упути, да се обрадујемо и развеселимо због Њега, и победимо зло заблуде, и прославимо се у истинитој вери Духом Твојим Светим, који ће говорити из нас, по Твом истинитом и нелажном обећању. А за одузету нам војничку чест световну, учини да по станемо савршени војници у светом небеском граду Твом, и да будемо увршћени међу небеске грађане са свима светима Твојим, који су Ти од памтивека угодили правом вером. Јер си Ти једини Бог, и Теби приличи слава и сила вавек, амин.
После три дана цар Максимијан на истом месту града Амаксику изведе преда се на суд свете мученике, док се сав град беше слегао да то посматра. Разблажујући своје претње ласкама, мучитељ рече светима: О људи, изаберите оно што је корисно по вас, те принесите боговима жртве, и тако ћете избећи горку смрт. Свети одговорише: О тој ствари ми смо се потпуно договорили, о царе! Саслушај нас пажљиво, и немој нас више приморавати да принесемо жртве вашим боговима: ми смо чврсто решили да омрзнемо овај привремени живот, а заволимо смрт која нам претстоји ради љубави Христове, од кога се надамо добити живот вечни. Ти пак ради с нама што хоћеш, јер се ми нећемо одрећи Бога нашег, нити ћемо се икада поклонити демонима твојим. Осудом на привремену смрт, ми ћемо се ослободити вечне осуде.
Пошто свети ово рекоше, угледа мучитељ међу њима једног јуношу, и обрати му се: Реци нам, младићу, како се зовеш, и одакле си. Јуноша одговори: Зовем се Фотин, име позајмљено од истините светлости[6], а војник сам Христа мог, који посрами оца твог Сатану. По рођењу сам Римљанин, a пo телу и по духу син пресветлог Маврикија, јер је он мој родитељ, и од њега добих познање Бога; васпитан сам у светој вери у Христа Господа, кога ти одричући, о царе, придружио си се неразумној стоци и уподобио се њој.
Мучитељ рече: Безуман си, о младићу, и речи твоје одговарају твојим годинама. Али треба већ да знаш шта је корисно за тебе: приђи дакле, и принеси жртву великоме Зевсу, те поштеди младост своју. Јуноша одговори: Називаш ме безумним, јер нећу да испуним вољу твоју, нити да се поклоним идолима. A ja сам паметнији од вас старих зато што верујем у Господа мог Исуса Христа, у кога ви не верујете, нити Га знате.
Тада се мучитељ опет обрати светима: Докле ћемо трпети безумље ваше, бедници, те вас не стављамо на муке, пошто смо понесени безмерном добротом својом? Принесите жртве боговима, да не бисте раздражили праведан и милосрдан суд наш, и приморали нас на немилосрђе и љутину. Свети одговорише: Погани и нечестиви служитељу демона, ако иоле имаш памети, ти си већ од Фотина познао веру нашу и силу нашу. Јер када он, као младић, посрами безбожје твоје правом вером и познањем Христовим, утолико више ми желимо разноврсне муке, да бисмо посрамили оца твог ђавола и угодили Христу Богу нашем.
Тада се разјари мучитељ, и нареди да свете обнаже и бију воловским жилама. И слуге повалише по земљи војнике Христове, и сваког немилосрдно толико и тако дуго бише, да им се тела распадоше, и силном крвљу земљу обагрише. А они се у мукама обраћаху Христу Богу, просећи помоћи од Њега; и Господ, присуствујући невидљивом силом олакшаваше им патње и утврђиваше срца њихова у трпљењу и љубави божанственој. А кад се слуге заморише и изнемогоше, упита цар свете мученике: О, дрски и неразумни људи, зар не увиђате како ми је лако уништити ваш живот? Хајде дакле, принесите жртве боговима, да вас не бих више мучио. Свети одговорише: Знај, о безбожни и туђи Богу нашем царе: као што ти, помрачен тамом ђаволске заблуде, не разумеш Христову љубав и светлост, тако и ми, имајући ум просвећен вером и љубављу Христа Бога нашег, не примећујемо муке на које нас стављаш. Хајде, о мучитељу и бесна псино, пронађи за нас неке друге најновије и најстрашније муке, јер душа наша жуди, и Христова љубав у нама жели да, уморени твојим мукама, угледамо Бога живог који вечито царује.
Чувши то, мучитељ просто побесне, и нареди да се наложи велика ватра и у њу баце свети мученици. И када би наложена страшна ватра, светитељи не чекаху да их слуге мучитељеве у oгањ бацају, него сами пристуипше к ватри као к води, и уђоше усред ватре, и xoђaxу посред ватре неповређени, ругајући ce мучитељу и боговима његовим.
И сви се дивљаху овом преславном чуду. Само мучитељ, отпочетка сасуд погибли, не познаде силу Божју која беше са светима и огањ побеђиваше, него великим гневом узрујан, тражаше начин како да свете погуби. И нареди да светитеље, неповређене огњем, привежу за дрвеће и гвозденим четкама свирепо стружу. А светитељи и то језиво мучење јуначки поднесоше, не обраћајући пажњу на телесне патње. И чуђаше се народ царевој јарости и безумљу. А свети Маврикије, ругајући му се, упита га: Зар не увиђаш како си немоћан и бедан, о безбожни и погани мучитељу? Та овај мали јуноша Фотин, који претрпе толике и тако велике муке, сруши и сломи силу твога насилничког царства. Како онда можеш савладати целу нашу дружину, када си од овог малог јуноше савладан и побеђен?
Погледавши крвнички, и зашкрипевши зубима, Максимијан нареди да светог јуношу Фотина одмах пред очима родитељевим мачем посеку, желећи на тај начин да се освети Маврикију, и мислећи да ће смрт синовљева великом жалошћу испунити душу његову. А свети Маврикије се испуњаваше радошћу и весељем, гледајући такву мученичку смрт сина свог за Христа.
Пошто свети Фотин би посечен и ка Господу отиде, свети Маврикије рече Максимијану: Испунио си нашу жељу, о мучитељу, пославши пред нама Фотина ка Христу Богу! Сада је и наше путовање ка небу сигурно и брзо. Јер ко ће од дружине наше изостати за војником Христовим Фотином, који је к Богу отишао и посрамио оца твог Сатану? Хајде, измисли за нас велике и најсвирепије муке, и не изостави ниједну од њих, да би проверио да ли чврсто држимо веру у Христа.
А Максимијан, видевши како свети мученици радо и јуначки поднесоше све муке и нимало не отступише од вере своје, сазва сав свој нечовечни и звероподобни сенат, да се договори с њим, којом би најљућом смрћу погубио мученике, еда би на тај начин заплашио све хришћане у свету. Пало је много предлога. Али један сенатор, најопакији и најбезбожнији, извор неваљалства и нечовечности, предложи ово: Сада је, о царе, летње време, месец јули. Недалеко од града, на западној страни, има једна баруштина између две реке и језера. Тамо сада има много комараца, обада, зоља и стршљенова, тако да једва ко може проћи онуда, а задржати се за који час врло је непријатно. Нареди дакле да их тамо одведу, наге за дрвеће привежу, и медом намажу, да их комарци, стршљенови и разноврсне муве изуједају. To ће за њих бити страшнија од свих мука, и они ће се уразумити, да не треба грдити непобедиве и вечне богове наше.
Када овај то рече, допаде се бездушни предлог безбожном цару и целом сенату његовом. И они осудише свете Христове паћенике на то опако мучење. Онда их војници одведоше оковане на то место, чврсто их привезаше за дрвеће у том мочварном и великом блату, и нага тела њихова намазаше медом од главе до ногу. Тамо и тело блаженог Фотина на очи оца његовог бацише, па отидоше. И навалише на њих сваковрсне бубине, и комарци, и обади, и осе, и стршљенови, покрише их као облак, уједајући света тела њихова. У таквим неподношљивим мукама проведоше свети десет дана и десет ноћи. Затим подигоше очи своје к Богу, и помолише се говорећи: Господе Боже наш, који си нас створио по образу и по подобију Твом, и привео нас истини Твојој, и увео у познање Твога Божанства, и јединородног Сина Твог, и пресветог и животворног Духа, - Теби предајемо душе наше, и молимо Те, да их настаниш са свима светима Твојим, који су Ти од памтивека угодили, јер Те свом душом љубимо и желимо, и ради Тебе се смрти предадосмо, јер си Ти Бог једини добар и милостив, и Теби приличи слава вавек, амин.
Рекавши то, они предадоше свете душе своје у руке Божје, и тако се удостојише венца вечне славе. А безакони мучитељ, цар Максимијан, беше бесан на свете мученике и после смрти њихове, када они већ беху у бесмртном животу, јер чувши да су помрли, нареди да им се чесне главе отсеку, и да остану несахрањени. И бише света тела њихова и главе разбацани по оном лугу и дубрави да их, птице и зверови разнесу. А неки хришћани дођоше ноћу са страхом и трепетом, покупише разбацане мошти светих мученика, и тамо их у земљу сахранише, славећи Господа нашег Исуса Христа, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.
СПОМЕН СВЕТОГ ПАПИЈА ЈЕРАПОЉСКОГ
Ученик светих апостола и патролошки писац. Био епископ у Јерапољу. Од њега имамо сведочанство о Еванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и о браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господњих. Скончао мирно у другом веку.
СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ТЕЛЕСФОРА, епископа Римског
Епископовао на престолу Римском од 127 до 139 године.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АТАНАСИЈА ИСПОВЕДНИКА
Овај преподобни родио се у Цариграду од побожних и веома богатих родитеља. Пошто још као дете постаде побожан, он заволе да се обуче у монашку схиму. Зато отиде у околину Никомидије, и тамо се у једном манастиру званом Павлопетровом замонаши. И он толики успех постиже у врлинама, и толико се прочу, да и цареви сазнаше за њега. Упознао се са светим Теодором Студитом и другим светим исповедницима и радио са њима на васпостављању поштовања светих икона. У време пак цара Лава Иконоборца[7], би оптужен због поштовања светих икона. Због тога би стављен на разне муке, и поднесе најсуровија прогонства и невоље. Но он остаде непоколебљив, и до краја се држаше Православља. И тако отиде ка Господу радујући се, 821 године.
СПОМЕН СВЕТОГ АРИСТОНА
Био други епископ на Кипру, после светог апостола Варнаве.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ ТАЛАСИЈА и ЛИМНИЈА[8]
Преподобни Таласије сазида једно подвизавалиште (ασκητηριον = испосницу) на брежуљку званом Тилимас, у близини града Кира. И он простотом живота и смерношћу ума превазиђе све ондашње преподобне оце. А Лимније, пошто силно вољаше подвижнички живот, као врло млад оде код овог великог Таласија. И овај га упути у подвижнички живот. Касније, када се преподобни Таласије престави (око 440 г.), Лимније отиде код славног преподобног Марона[9], и живљаше поред њега подражавајући живот његов. Но пошто божанствени Лимније вољаше да проводи живот без крова и склоништа, он се повуче на врх једне планине у околини Таргале. Ту не направи ни колибу, него само огради каменим зидом једно место, а небо му беше кров. И ту живљаше подвижнички.
Због својих подвига блажени Лимније доби од Бога благодат да изгони ђаволе и да исцељује болести. Једном га уједе змија. Он прекрсти место где га беше ујела, и помоли се Богу, и ништа му не би. Другом приликом доби страшну болест стомачну. И призва име Божје, и оздрави.
Овај преподобни покупи све слепце који су од прошње живели, сазида им келије, и смести их. И даваше им потребну храну, коју је добијао од хришћана који су долазили к њему по благослов. Пошто проживе тридесет и осам година без крова и склоништа, блажени Лимније у миру предаде душу своју у руке Божје.
СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ AНTУСЕ и дванаест слугу њених
Света мученица и њене христољубиве слуге пострадаше за Христа, мачем посечени.
ПРОНАЛАЗАК МОШТИЈУ СВЕТИХ АПОСТОЛА АНДРОНИКА и ЈУНИЈЕ[10]
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ВАРАДАТА
Ваистину преподобни Варадат бејаше из града Антиохије. Пошто заволе усамљенички и философски (φιλοσοφον = подвижнички) живот, он се најпре затвори у једну малу келију. Одатле пак отиде на једну врло високу стеновиту гору. Ту направи од дрвета један ковчег тако мали, да му се цело тело није могло сместити. Осим тога даске нису биле добро узглобљене, а поклопац је био као решетка, те је преподобног и киша тукла и жега сунчана пекла. Пошто проведе много година у тако мучном животу он, по савету тадашњег блаженог архиепископа антиохијског господина Теодота (418-427), напусти то место. Но, иако напусти то место, он и надаље непрестано се мољаше Богу, пружајући руке своје к небу и славећи Бога. Био је одевен у једну кожу; њоме је увио цело тело, а пробушио мале рупице за очи и уста, како би могао гледати и дисати.
Сва ова себемучења подношаше преподобни, иако му тело бејаше слабо и болесно. Јер, горећи божанском љубављу и жарком ревношћу, он примораваше тело своје на труд и напор који су били сврх његових моћи. И он се налажаше на самом врху врлине. Имао је смирен ум, јер је као паметан човек знао какву штету наноси човеку горд ум.
Пошто на такав начин поживе, блажени Варадат у миру пређе ка Господу. Његово житије написа блажени Теодорит Кирски ("Филотеос Историја", 27).
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА СИНЕТA
Зa веру своју у Христа пострада мачем посечен.
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ВЛАСИЈА
Био епископ. У миру се упокојио.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Проналазак ових св. моштију био је у време цариградског патријарха Томе I (607-610), дакле у време императора Фоке (602-610). По неким Синаксарима то би у време цара Аркадија (395-408). Можда се ради о открићу св. моштију у два маха.
2. У другим Синаксарима спомен ових св. мученика слави се 27. дсцембра.
3. Максимијан Галерије, римски цар - од 305 до 311 год.
4. Зевс или Јупитер - грчкоримски бог, сматран владарем неба и земље, оцем свих богова и људи.
5. Аполон сматран богом сунца и просвете, друштвеног благостања и поретка, и божанством претсказивања будућности.
6. Фотин на српском је Светлан, Светозар, од грчке речи Фос, која значи светлост; а Фотина значи Светлана.
7. Гоњење на православне због поштовања светих икона трајало је око сто година. Од трију царева тога периода, који су носили име Лав, назив Иконоборац дат је Лаву V Јерменину који је царовао од 813 до 820 године.
8. Њихов живот описа бл. Теодорит Кирски ("Филотеос Историја", 22).
9. Онога што му се спомен слави 14. фебруара.
10. О томе видети под данашњим датумом: Проналазак моштију светнх Мученика у Евгенији.
Преузето са Светосавље
Из Охридског пролога Светог Николаја Охридског и Жичког
1. Свети Захарија, патријарх јерусалимски. У време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрое на Јерусалим 614. године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја деведесет хиљада хришћана и као своје робље све побију. Остао је четрнаест година стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: "Хришћански Бог дошао је у Персију". Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе свети Захарија у миру и пресели се ка Господу 631. године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође свети Софроније (в. 11. март).
2. Преподобни Тимотеј. Пустињак на месту званом Символи на Олимпу азијском. Измалена ступи Тимотеј у манастир, замонаши се, и све до дубоке старости проведе земно време у посту, молитви, бдењу и непрестаном труду. Чист и целомудрен остао кроз цео живот. А чистим и целомудреним Бог даје власт над духовима злобе, па је даде и Тимотеју. Својим трудом око душе своје свети Тимотеј успе, да у себи сазида диван дом Духа Светога. Овај свети човек упокојио се 795. године.
3. Свети Евстатије, архиепископ антиохијски. Велики ревнитељ и заштитник Православља. Као такав нарочито се истакао на I Вас. сабору где је учено и разложито побијао учење Аријево. Са осталим Светим Оцима Евстатије исповедаше правилно да је Исус Христос као Син Божји раван Оцу и Духу Светом по божанском суштатству. По смрти цара Константина аријевци опет некако добију превагу, те почну љуто гонити Православље. Св. Евстатије буде свргнут са свога престола и протеран најпре у Тракију а потом у Македонију. Страдаше много и дуго, док најзад не предаде свету душу своју Богу, 345. године.
4. Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски. Као адвокат рукоположен у чин свештеника, потом постао патријарх 565. године. Писао каноне који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577. године.
Из Житија Светих преподобног Јустина Ћелијског
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ТИМОТЕЈА ПУСТИЊАКА
У пустом месту званом Символи на Олимпу[1] азијском беше манастир. Архимандрит тога манастира беше преподобни Теоктист, муж врлински, у кога се и преподобни Платон Исповедник учаше монашком животу. У овог блаженог архимандрита Теоктиста беше ученик и овај преподобни Тимотеј, који се измалена замонаши. Он се подвизаваше у посту и уздржању, и у посвуноћном стајању на молитви; и умртвивши потпуно покрете страсти, постаде бестрасан и савршен. И све до кончине своје остаде девственик телом и душом. Јер се од младости беше заветовао да његове очи никада не погледају женско лице. Због тога и постаде дом Светога Духа, и доби дар исцељивања и власт над ђаволима. И чињаше чудеса молитвама својим, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И скиташе се много година по горама и пустињама, сам живећи Богу, и росом суза орошавајући душу своју у непрекидним молитвама. Тако проводећи дане свога живота, он доживе дубоку старост, и отиде ка Господу. Овај свети човек упокојио се 795 године.
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЕВСТАТИЈА архиепископа Антиохијског
Када се архиепископ антиохијски Филогоније престави, на упражњени престо дође овај блажени Евстатије, (324 г.), муж заиста достојан таквог чина, јер беше свет животом, чувен мудрошћу и велик ревношћу за побожност. To ce показа и у Никеји на Првом Васељенском Сабору (325 г.), за време цара Константина Великог, где се са светим Оцима борио против Арија и осудио његово богохулно јеретичко умовање, које је говорило да је Син Божји створење а не Творац, и да није једне суштине и части и власти са Оцем.
Пошто свети Евстатије посрами и анатеми предаде богохулну јерес аријанску, и исповеди да је Син једносуштан са Оцем, он изазва злоћу јеретика против себе, нарочито Евсевија никомидијског, Теогнија никејског и Евсевија кесаријског. Они се особито осилише када, по претстављењу Константина Великог, престо заузе његов син Констанције[2], који пристаде уз Аријеву јерес, и стаде је веома штитити и величати. Он даде аријанцима власт да гоне и злостављају Цркву православну. И силно помагаше аријанство безаконом силом и неправедном влашћу. Тада гореспоменути Евсевије никомидијски, по изгнању светог Павла Исповедника, постаде и патријарх цариградски. Али још много пре тога он једном сврати тобож узгред у Антиохију са Теогнијем никејским, пошто су били на путу за Јерусалим. И ту сазваше неправедно збориште против светитеља Христова Евстатија (око 330 г.), те га збацише с престола и лишише сана, измисливши против њега ове неосноване кривице: неправо верује, јер јересује, и неморално живи. Јер они великим новцем поткупише неку жену блудницу: да оклевета светог Евстатија, како је тобож од њега затруднела, и родила дете. И уђе та жена у сабор, са дететом у рукама, клеветајући и вичући: Од архиепископа Евстатија затруднех, и родих. - Присутни саборници затражише од ње да своје речи потврди заклетвом. И закле се несрећна жена да јој је дете од Евстатија. Тада саборници свргоше светитеља, и послаше на заточење у Тракију.
А потпуно исправан и невин Христов исповедник Евстатије отрпе неправедну оптужбу и прогонство. И у заточењу престави се ка Господу, и оде у небеску отаџбину, око 345 године. A жена која оклевета светога, тешко се и љуто разболе. И увидевши да је то казна Божја због неправедне оптужбе и клевете на невиног и чистог архијереја, она каза истину: да је златом била поткупљена да оклевета светитеља; каза и ко ју је поткупио; и да се лажно заклела, јер је затруднела од Евстатија ковача, а не од архиепископа Евстатија.
После сто година (око 482 г.), у време цара Зенона, чесно и свето тело светог оца нашег Евстатија Исповедника би веома свечано пренесено из заточења у Антиохију. Тада су сви житељи Антиохије изашли осамнаест миља у сусрет светитељу са свећама и песмама и кадионицама, славећи Христа Бога, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ГЕОРГИЈА ЧУДОТВОРЦА епископа Амастридског
Преподобни Георгије беше син побожних родитеља, Теодосија и Мегете, који беху из града Кромне, близу Амастриде на Црноме Мору. Но пошто родитељи овога светитеља до старости своје остадоше бездетни, они мољаху Бога постом и молитвом, да им да порода. To и би. Јер божански глас им откри и зачеће, и име, и архијерејски чин овог њиховог сина Георгија који се имао родити у њиховој старости. А када се роди дете, и би одојено, оно потпуно одбаци све привлачне и привремене ствари, и свим срцем приону за будућа блага. И труђаше се у изучавању божанских и човечанских ствари. Гледајући такве врлине свога детета, родитељи се радоваху и слављаху Бога. А кад стече довољно образовања, он се удаљи из свог завичаја и оде у једну планину. Тамо пронађе једног чесног старца, и прими од њега анђелски образ монашки. А кад се старац његов упокоји, он оде у Вонису, што је близу Амастриде, и тамо изнураваше себе блажени сваким притешњењем и подвигом. Но када амастридски[3] епископ сконча, овај преподобни би приморан, иако није хтео, да заузме његов епископски престо, као свећа своје место на свећњаку. To би по избору Божјем и уз сагласност свештенства.
Хиротонисан у Цариграду за архијереја, од светог Тарасија патријарха, преподобни Георгије отпутова у своју амастридску епархију. Као епископ старао се много и трудио око збрињавања сирочади и удовица, око исхране сиротиње, око свештенства и његовог рада, а пре свега око побожности и Православља. Осим тога сваки је могао у Амастриди да види разна чудеса која је овај светитељ чинио.
Пошто тако красно проживе свој живот, преблажени отиде ка Господу, предавши му у миру дух свој[4].
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА III СХОЛАСТИКА патријарха Цариградског
Као правозаступник рукоположио се за свештеника, потом постао патријарх Цариградски, 562 године. Писао каноне, који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577 године.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈАКОВА ОТШЕЛНИКА[5]
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЗАХАРИЈЕ патријарха Јерусалимског
За време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрој на Јерусалим, 614 године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију, и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја 90.000 хришћана, и као своје робље све побију.
Четрнаест година остао је стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: "Хришћански Бог дошао је у Персију". Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе Св. Захарија у миру, и пресели се ка Господу 632 године. Патријарховао од 609 до 632 године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође Св. Софроније.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ АНДРЕЈА и АНАТОЛИЈА[6]
Ови преподобни беху међу првим ученицима преподобног Јевтимија Великог[7]. Андреј беше родом са острва Митилине, и беше сродник оног Сидонија који беше учитељ Светом Јевтимију. Анатолије пак беше из Раита са Синаја. Оба ова преподобна дођоше истовремено Светом Јевтимију: Андреј дође са своја два брата, Стефаном и Гајаном, а Анатолије са Јованом презвитером и Таласијем.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Гора Олимп - у Малој Азији, на граници Фригије и Вигиније.
2. Цар Константин је умро 337 године. Констанције владао од 337 до 361 године.
3. Град Амастрида - у Пафлагонији, малоазијској области, између Витиније и Понта, дуж обале Црнога Мора.
4. Свети Георгије скончао 3. марта за царовања Никифора I Логотета (802-811); на гробу његовом догађала се многа чудеса.
5. Његов спомен се врши 26. новембра, где је и његово житије.
6. Ови преподобни се спомињу једино у Јерусалимском Канонарију. Тамо се вели да се они спомињу још и 26. априла и 7. јуна.
7. Преп. Јевтимије Велики се слави 20. јануара.
Преузето са Светосавље
Из Пролога светог Николаја Охридског и Жичког
Свети великомученик Теодор Тирон. Тирон значи регрут. Тек што свети Теодор беше ступио у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији, када отпоче гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу. У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: „Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима“. У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише. Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.
Из Житија Светих преподобног Аве Јустина Ћелијског
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ТЕОДОРА ТИРОНА
Незнабожни цареви Максимијан и Максимин[1] past*Ј? слаше пo целом царству своја наређења, да се сви хришћани, који окусе од идолских жртава, ослободе казне, а који се успротиве, да буду изведени на суд. У то време свети Теодор Тирон[2], који је са многим својим исписницама ратовао на Истоку, би преведен у пук Мармаритски, којим је командовао командант Вринка. Пук се овај тада налазио у понтијском граду Амасији[3]. У овом пуку стадоше нехришћани приморавати светог Теодора да принесе жртву идолима. А прави војник Христов Теодор, веран Богу, испунивши се Духа Светог, рече усред пука: Ја сам хришћанин, и мени је наређено да не приносим жртве прељубрчиним боговима, јер имам Исуса Христа, истинитог Бoгa и цара на небесима. Командант Вринка рече: Послушај ме, Теодоре, узми све своје оружје, и као ратник приступи и принеси жртву боговима. Свети Теодор одговори: Ја сам ратник цара мог Христа, и не могу да ратујем за другога. На то командант Вринка рече: И ови сви тамо хришћани су, и ратују за римске цареве. Светитељ одговори: Сваки зна за кога ратује. Ја ратујем за мога Господара и Цара небеског Бога, и за једнородног Сина његовог. Присутни капетан Посидоније упита: И сина ли има бог твој, Теодоре? Свети Теодор одговори: Заиста има сина, Реч истине, којим све створи. Командант га упита: Можемо ли га познати? Свети Теодор одговори: Желео бих да вам Бог да такво разумевање, да Га познате. Упита га Посидоније: Ако Њега познамо, онда можемо ми оставити цареве наше и приступити Њему? Одговори свети Теодор: Ништа вам сметати неће да оставите таму и кратковремене цареве земаљске, па да приступите Богу живом, Цару и Господару вечном, и да ратујете за Њега као и ја. Тада командант Вринка рече капетану: Оставимо Теодора неколико дана да о свему размисли, и изабере оно што је корисно по њега.
Добивши неколико дана за размишљање, свети Теодор се непрестано мољаше и слављаше Господа. А незнабошци дисаху јарошћу на неке друге хришћане, које беху ухватили, и вођаху их у тамницу. Свети Теодор пак, идући за њима, викаше поучавајући их путу спасења и трпљења, да се не одрекну Христа Цара. Пошто ове затворише у тамницу, свети Теодор улучи прилику те запали идолиште мајке богова[4]. Но неки га видеше и оптужише. Градоначелник Кронид се уплаши због тога, ухвати Теодора и изведе га пред намесника Публија, говорећи: Господару мој, овај проклети човек, новоизабрани регрут, на несрећу је дошао у наш град, јер спали храм мајке богова наших, и осрамоти богове. Ја га ухватих и ево доведох твоме величанству, да по божанском наређењу царском господара васељене искуси заслужену казну за дрско дело своје. Намесник зовну команданта Вринку, и упита га: Јеси ли ти дао овоме власт да спали храм мајке богова наших? Он одговори: Ја сам га често саветовао. И дао сам му време да размисли, и принесе жртву боговима. А ако је то учинио, он је доиста унизио богове, и презрео царска наређења. Ти си судија, чини што цареви наредише.
Тада намесник седе на судијску столицу. Изведоше преда њ блаженог Теодора, и он га упита: Требало је да принесеш богињи жртву и кад, а ти си јој донео огањ, зашто? Свети Теодор одговори: Нe поричем да сам то учинио. Запалих дрва, да би се камен опалио. Јер је ваша богиња и сила њена таква, да је огањ захвата и опаљује. Разљутивши се на то, судија нареди да га бију, говорећи овако: Моје кротке речи начинише те дрским. Немој ми одговарати са много речи, јер те најстрашније муке очекују, ако се не покориш царским наредбама. Одговори му свети Теодор: Нe бојим се ни тебе, ни твојих мучења, макар била и најљућа. Чини дакле што желиш. Јер очекивање будућих блага, која су у Бога мог, саветује ми да будем храбар због наде на та блага и због венца сплетеног ми од Бога. Рече му судија: Принеси боговима жртву, Теодоре, па ћеш се ослободити мука које те чекају, јер ћеш страшном и горком смрћу умрети. Одговори свети Теодор: Муке које ми ти задајеш, нису за мене муке. Јер је поред мене Господ мој и Цар Исус Христос, који ме избавља од твојих мучења. Но ти Га не видиш, пошто су ти очи ума слепе.
На ове речи судија просто побесне од гнева и, рикнувши као лав, нареди да га вргну у тамницу, па врата закључају и запечате, и тако оставе да тамо умре од глади. Вргнут у тамницу, блажени Теодор би храњен Духом Светим. И прве ноћи јави му се Господ, и рече: Нe бој се, Теодоре, јер сам ја с тобом. Нe узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, самном на небесима. – Рекавши то, Господ отиде од њега. А свети Теодор стаде певати и веселити се; придружи му се велико мноштво светих Анђела. Када стражари тамнички чуше дивно певање, потрчаше к вратима тамничким, видеше да су закључана и да су печати читави. Тада погледаше кроз прозорче, и видеше многе људе у белим хаљинама где заједно са светим Теодором певају. Уплашени, они известише намесника Публија. Овај одмах устаде и хитно дође тамници. И виде да су врата закључана и печати читави. А кад чу где унутра певају неки са светим Теодором, он нареди да наоружани војници опколе тамницу. Мислио је да се унутра са светим Теодором налазе неки хришћани. Но кад уђе унутра, он никог не нађе осим слугу Христовог Теодора, окованог у вериге и кладе. И спопаде страх и трепет намесника и оне што беху с њим. И изишавши из тамнице, опет закључаше врата и отидоше. Судија нареди да се светом Теодору сваки дан даје по парченце хлеба и мало воде. Но велики верни мученик Христов, – као што је написано: Праведник ће од вере живети (Авак. 2, 4; Рим. 1, 17), – никако Није хтео примати од њих ни хлеба ни воде, говорећи им: Мене храни Господ мој и Цар Исус Христос.
Сутрадан нареди судија да светог Теодора изведу преда њ на суд. Када му претстаде, он му рече: Послушај ме без мучења и казне, те принеси боговима жртву. И ја ћу одмах писати за тебе господарима васељене, и бићеш велики жрец богова, и добићеш велика одликовања, и заједно са нама седећеш на овоме престолу. А свети Теодор, погледавши у небо и прекрстивши се рече мучитељу: Нећу се одрећи имена Христа мог све док је душа моја у мени, па макар ми тело огњем спалио, и разноврсним ме мукама мучио, мачевима секао, зверовима бацао.
Мучитељ, пошто се посаветова са командантом, нареди да светитеља обесе о дрво и да му тело стружу гвозденим гребенима. И толико стругоше мученика, да му месо попада са костију. А блажени Теодор појаше, говорећи: Благосиљаћу Господа у свако доба, хвала је његова свагда у устима мојим (Пс. 33, 1).
Удиви се мучитељ толиком трпљењу и јунаштву блаженог Теодора, па му рече: Зар се не стидиш, о најбеднији међу људима, што се уздаш у човека, званог Христос, који би убијен насилном смрћу, и што због њега тако неразумно трпиш толике муке и казне? А свети Христов мученик одговори: Нека ова срамота буде мени и свима који призивају име Господа мог Исуса Христа.
А кад народ повика да се учини крај с Теодором, намесник упита Теодора преко бирова: Хоћеш ли боговима принети жртву, или да те још више мучим? А свети мученик Теодор, одговарајући смело рече мучитељу: Безбожниче, и сваке гадости и обмане испуњени, сине ђавољи, зар се не бојиш Бога који ти је дао толику власт и моћ? Јер Њиме цареви царују и владаоци држе земљу (Прич. 8, 15.16). Примораваш ме да оставим Бога живог, а да се поклоним камену бездушном.
Судија дуго размишљаше, па опет упита светог Теодора: Шта желиш, да будеш с нама или са твојим Христом? Свегатељ му одговори с великом радошћу: Са Христом мојим бејах и јесам, и бићу. А ти чини што ти је драго.
Бидећи да мучења ништа не могу против Теодоровог трпљења, намесник изрече овакву смртну пресуду: Нapeђујем да се у огњу спали Теодор, зато што се није покорио власти славних царева и великих богова, и што верује у Исуса Христа, распетог у време Пилата Понтијског, као што Јевреји казују.
Чим судија изрече овакву пресуду, одмах се приступи њеном извршењу. Cлуге ce одмах растрчаше и из оближњих кућа дрва довукоше на одређено место. Тада направише ломачу, и на њу поставише блаженог Теодора. И када светитељ прекрсти своје чело, и цело своје тело, огањ велики потпалише около њега. И сиђе Дух Свети, и расхлади мученика. И тако свети Теодор, хвалећи и славећи Бога, мирно предаде дух свој Господу. И видесмо, пише очевидац, где се његова чесна и света душа као муња вину у небеса.
А побожна и врлинска жена нека Евсевија измоли тело светог славног мученика Теодора, помаза га мирисима, обави у чисту плаштаницу и положи у гроб у дому свом у граду Евхаиту, који је под митрополијом амасијском. И сваке године празноваше његов чесни и свети спомен.
Пострада свети мученик Христов Теодор седамнаестог фебруара 306 године, у време цара Максимијана мучитеља, док у нама царује Господ наш Исус Христос, коме слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове, амин.
О ЧУДУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ТЕОДОРА ТИРОНА
После цара Констанција, сина Константина Великог[5], зацари се Јулијан Отступник[6]. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А усто бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити Хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.
Епарх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара. И изложи на свима пијацама намирнице, оскврнављене крвљу идолских жртава. Али свевидећи Бог, који хвата Мудре у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку злочинчеву, јер цариградском архиепископу Евдоксију[7] посла свога страдалца, светог великог Теодора Тирона. И он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.
Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће сиротиња радити, која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори, да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца, ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор; Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив.
Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је љегова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде, и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада па све до сада правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо, и штују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.
НАПОМЕНЕ:
1. Под Максимијаном овде се разуме Максимијан Галерије, зет цара Диоклецијана (284-305), савладар његов на Истоку, и после њега наследник његов (305-311). Максимин Дака био је савладар Максимијану Галерију, коме је он био нећак. Од Максимијана Галерија он је добио на управу Сирију и Египат са титулом цезара. Царовао је готово једновремено са Галеријом (305-311).
2. Тирон значи регрут. Св. Теодор беше родом из места Хумиале у амасијској области у Понту.
3. Амасија – силно утврђен град у Понту, на обема обалама реке Ириса; некадашња престоница понтијских царева. Понт – североисточпа област Мале Азије.
4. Овде се подразумева незнабожачка богиња Цибела, кћи Неба (Урана) и Земље (Гее); она се сматрала као велика мајка богова, пошто ју је грчка митологија држала за мајку олимпијских богова са Зевсом на челу.
5. Цар Константин Велики царовао од 306 до 337 (аутократор од 324 -337); син његов Констанције – од 337 до 361 године.
6. Царовао од 361 до 363 године.
7. Био архиепископ у Цариграду од 360 до 370 године.
Читање из Светог Писма: Субота прва Великог поста-Теодорова Субота
Јануар
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Самуилу Расуђивање и созерцање
02. (20.) Свештеномученик Игњатије Богоносац; Свети Данило архиепископ српски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Давиду Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Илији пророку Расуђивање и созерцање
04. (22.) Света великомученица Анастасија Узорешителница и други с њом; Света мученица Теодотија с три детета
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Јову трпељивом Расуђивање и созерцање
05. (23.) Светих десет мученика на Криту; Свети Нифонт Чудотворац; Преподобни Наум Чудотворац Охридски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Данилу пророку Расуђивање и созерцање
06. (24.) Преподобна мученица Евгенија и други с њом; Преподобни Никола војвода
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о праведном Јосифу Расуђивање и созерцање
07. (25.) Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о рођењу Господа Сина Божијег Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Пресветој Дјеви Богородици Расуђивање и созерцање
09. (27.) Свети првомученик Стефан, архиђакон; Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Пресветој Дјеви Богородици Расуђивање и созерцање
10. (28.) Светих двадесет хиљада мученика никомидијских; Преподобни Симон Мироточиви; Света мученица Домна
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Пресветој Дјеви Богородици Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Пресветој Дјеви Богородици Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о царству светитеља Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о победи Јагњетовој Расуђивање и созерцање
14. (01.) Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа; Св. Василије Велики архиеп. Кесаријски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како се трeба уклањати од зла и чннити добро Расуђивање и созерцање
15. (02.) Свети Силвестар, епископ римски; Преподобни Серафим Саровски; Света Теодота; Преподобни Амон
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о охолости Расуђивање и созерцање
16. (03.) Пророк Малахија; Свети мученик Гордије; Света Геновева
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како се срцем задобија Царство Божје а не језиком Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о грађанима онога света Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о немоћи нашој без Христа Господа Расуђивање и созерцање
19. (06.) Богојављење
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тајанственом божанском Тројству Расуђивање и созерцање
20. (07.) Свети Јован Крститељ; Свети мученик Атанасије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о покорности вољи Божјој Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о потребној опрезности оних који мисле да су сигурни Расуђивање и созерцање
22. (09.) Свети мученик Полиевкт; Преподобни Евстратије; Свети Филип, митрополит московски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о бризи за спасење наших ближњих Расуђивање и созерцање
23. (10.) Свети Григорије епископ ниски; Преподобни Амон; Свети Маркијан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о задовољењу с оним што нам је најнужније Расуђивање и созерцање
24. (11.) Преподобни Теодосије Велики; Блажени Михаил
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о постепености у духовном развићу Расуђивање и созерцање
25. (12.) Света мученица Татијана; Свети мученик Петар Авесаламит; Млекопитателница; Преподобна Мати Теодора
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог Расуђивање и созерцање
26. (13.) Свети мученици Ермил и Стратоник; Свети Јаков, епископ нисибијски; Преподобни Максим Капсокалива
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Царству Божјем, које је унутра Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о визији невидљивога света Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о вери победоносној Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како смо сви слободни само као робови Христови Расуђивање и созерцање
30. (17.) Преподобни Антоније Велики; Свети Цар Теодосије Велики; Свети мученик Георгије Нови, јањински
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о две различите мудрости Расуђивање и созерцање
31. (18.) Свети Атанасије Велики; Свети Максим, архиепископ влахозапланински
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о опасности Расуђивање и созерцање
Фебруар
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о победи света Расуђивање и созерцање
02. (20.) Преподобни Јевтимије Велики; Свети мученици Енен, Нирен и Пен
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о јединој светлости у тами Расуђивање и созерцање
03. (21.) Преподобни Максим Исповедник; Блажени Максим Грк; Свети мученик Неофит; Света мученица Агнија
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о разумевању кроз творење Расуђивање и созерцање
04. (22.) Свети апостол Тимотеј; Преподобни мученик Анастасије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Божјем свезнању и промислу Расуђивање и созерцање
05. (23.) Свештеномученик Климент, епископ анкирски; Шести васељенски сабор; Свети Павлин Милостиви
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о ангелском стању светитеља Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о највидовитијем Пророку Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе ко је Христос Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о недоумици грехом помрачених Расуђивање и созерцање
09. (27.) Свети Јован Златоусти; преподобни Тит Печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о недоумици маловерних Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Човеку кога нико не зна Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о савршенству кроз вршење воље Божје Расуђивање и созерцање
12. (30.) Света Три Јерарха
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како људи морају бити као деца да би били синови Божји Расуђивање и созерцање
13. (31.) Свети Кир и Јован, бесребреници и чудотворци; Света мученица Трифена; Преподобни Никита Печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА против полутанства и о извршењу свега закона Божјег Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о речи Божјој која као огањ чисти Расуђивање и созерцање
15. (02.) Сретење Господње; Свети новомученик Јордан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о руководству Духа Божјега Расуђивање и созерцање
16. (03.) Свети Симеон Богопримац; Свети мученици Адријан и Евула; Свети Јаков, архиепископ српски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Духу Божјем који говори кроз духоносце Расуђивање и созерцање
17. (04.) Преподобни Исидор Пелусиот; Преподобни Николај Исповедник; Свети новомученик Јосиф
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о срећи Закхеја малога Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о смрти као спавању Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о узајамном познавању Оца и Сина Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тесногрудим, којима је злочин ближи од љубави Божје Расуђивање и созерцање
21. (08.) Свети великомученик Теодор Стратилат; Свети пророк Захарија; Свети Сава II, архиепископ српски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томe како прави хришћанин срета мржњу света Расуђивање и созерцање
22. (09.) Свети мученик Никифор; Свештеномученик Петар Дамаскин
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о речи Божјој јачој од смрти Расуђивање и созерцање
23. (10.) Свештеномученик Харалампије; Преподобни Прохор Лободник
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о греху оних који тврде да виде Расуђивање и созерцање
24. (11.) Свештеномученик Власије; Свети мученик Ђорђе Кратовац; Света Теодора
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о расуђивању по телу и по духу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о чудесној посети Сина Божјега Расуђивање и созерцање
26. (13.) Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања; Преподобни Мартинијан; Света Зоа и Фотинија
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о љубави изнад сваке љубави Расуђивање и созерцање
27. (14.) Преподобни Аксентије. Преподобни Исакије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о обрнутим вредностима у царству Божјем Расуђивање и созерцање
28. (15.) Свети апостол Онисим; Преподобни Евсевије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о верном народу и неверним старешинама Расуђивање и созерцање
Март
У преступној години 29.2. (16.) у непреступној 1.3. (16.) Светих дванаест мученика; Свети Марут; Свети преподобномученик Роман
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о страшном камену Расуђивање и созерцање
У преступној години 1.3. (17.) у непреступној 2.3. (17.) Свети великомученик Теодор Тирон; Преподобни Теодосије Бугарин и Роман, ученик Теодосијев; Света Маријамна (Марија)
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о смрти као спавању Расуђивање и созерцање
У преступној години 2.3. (18.) у непреступној 3.3. (18.) Свети Лав I, папа римски; Свети Флавијан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о борби немоћних са Свемоћним Расуђивање и созерцање
У преступној години 3.3. (19.) у непреступној 4.3. (19.) Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија; Преподобни Доситеј
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о испиту Расуђивање и созерцање
У преступној години 4.3. (20.) у непреступној 5.3. (20.) Свети Лав, епископ катански; Свети свештеномученик Садок
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о суду и осуди Расуђивање и созерцање
У преступној години 5.3. (21.) у непреступној 6.3. (21.) Свети Захарија, патријарх јерусалимски; Преподобни Тимотеј; Свети Евстатије, архиепископ антиохијски; Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о посту и молитви Расуђивање и созерцање
У преступној години 6.3. (22.) у непреступној 7.3. (22.) Свети мученик Маврикије и седамдесет војника; Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда; Преподобни Таласије и Лимније; Свети Папије Јерапољски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о будалама мудријим од света Расуђивање и созерцање
У преступној години 7.3. (23.) у непреступној 8.3. (23.) Свети свештеномученик Поликарп, епископ смирнски; Преподобни Дамјан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о пословима Христовим Расуђивање и созерцање
У преступној години 8.3. (24.) у непреступној 9.3. (24.) Обретеније главе светог Јована Крститеља; Преподобни Еразмо, инок печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о покајању и опроштењу грехова Расуђивање и созерцање
У преступној години 9.3. (25.) у непреступној 10.3. (25.) Свети Тарасије, патријарх цариградски; Преподобни Пафнутије Кефалас
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о немогућности тајнe Расуђивање и созерцање
У преступној години 10.3. (26.) у непреступној 11.3. (26.) Свети Порфирије, епископ гаски; Свети мученик Јован Калфа
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о милостињи унутрашњој Расуђивање и созерцање
У преступној години 11.3. (27.) у непреступној 12.3. (27.) Преподобни Прокопије Декаполит; Преподобни Талалеј, испосник сиријски; Преподобни Тит Печерски; Преподобни Стефан; Свети мученик Јулијан Подагрик
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о моћи Васкрситеља тела Расуђивање и созерцање
У преступној години 12.3. (28.) у непреступној 13.3. (28.) Свештеномученик Протерије; Свети Василије исповедник; Свештеномученик Нестор, епископ магидијски; Свети блажени Николај, јуродиви псковски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о храни душевној Расуђивање и созерцање
У преступној години 13.3. (29.) у непреступној се прескаче Преподобни Јован Касиан; Преподобни Варсонуфије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о живом присуству Христовоме Расуђивање и созерцање
14. (1.) Преподобномученица Евдокија; Преподобни Агапије; Света мученица Антонина
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о знању и творењу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Оцу и Сину Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о љубави к ближњим Расуђивање и созерцање
17. (4.) Преподобни Герасим; Свети мученици Павле и Јулијана; Свети Јаков Постник
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о колебљивости Пилата Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о путовању с Христом на дубину Расуђивање и созерцање
19. (6.) Света четрдесетдва мученика из Амореје; Блажени Јов; Свети мученици Конон отац и Конон син
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о наследнику и о робу Расуђивање и созерцање
20. (7.) Светих седам свештеномученика Херсонских; Преподобни Емилијан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о руци издајниковој Расуђивање и созерцање
21. (8.) Свети Теофилакт, епископ никомидијски; Свети свештеномученик Теодорит
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о виду очију и о виду духа Расуђивање и созерцање
22. (9.) Светих Четрдесет Мученика у Севастији; Преподобни Филором исповедник; Свети Кесарије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о трпљењу до краја Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тајнама објављеним Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о другом доласку Христовом Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА опет о другом доласку Христовом Расуђивање и созерцање
26. (13.) Свети Никифор, патријарх цариградски; Света мученица Христина Персијанка; Свештеномученик Публије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о измирењу злих ради зла Расуђивање и созерцање
27. (14.) Преподобни Бенедикт; Свети Евсхимон, епископ лампсакијски; Свети Теогност, митрополит кијевски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА o Христовом пророчанству славе Своје Расуђивање и созерцање
28. (15.) Свети мученик Агапије и седморица с њим; Свети мученик Александар; Свети мученик Никандар Мисирац
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о пророчанству о кући опустелој Расуђивање и созерцање
29. (16.) Свети апостол Аристовул; Свети мученик Савин; Свештеномученик Трофин и Тал
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о срамоти Христовој као богатству Расуђивање и созерцање
30. (17.) Свети Алексије Човек Божји; Свети мученик Марин
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о другом доласку Господа Расуђивање и созерцање
31. (18.) Свети Кирил, архиепископ јерусалимски; Анин чудотворац
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Цару који неће да се брани војском Расуђивање и созерцање
Април
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о знаменију Сина човечјега Расуђивање и созерцање
02. (20.) Преподобни мученици Јован и други; Света мученица Фотина
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о борби Јагњета са зверовима Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Првом и Последњем, Живом Расуђивање и созерцање
04. (22.) Свештеномученик Василије, презвитер анкирски; Света Дросида; Преподобномученик Јевтимије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о величанству Христа Победиоца Расуђивање и созерцање
05. (23.) Свештеномученик Никон; Преподобни Никон Печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о немоћи човека пред величанством Бога Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о верности у страдању и венцу живота Расуђивање и созерцање
07. (25.) Благовести; Свети мученици Пелагија, Теодосија и Дула
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА О свемогућству речи Божје Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о скором доласку Господа Расуђивање и созерцање
09. (27.) Света мученица Матрона; Преподобни Јован Прозорљиви; Преподобни Пафнутије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о хришћанима као царевима и свештеницима Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о ужасу природе при смрти Господа Расуђивање и созерцање
11. (29.) Свети Марко Исповедник; Преподобни Јован пустињак
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о чудесном отварању гробова Расуђивање и созерцање
12. (30.) Преподобни Јован Лествичник; Спомен на монаха
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о познавању Сина Божјег усред општег мрака Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о радости после жалости Расуђивање и созерцање
14. (1.) Св. Марија Египћанка; Св. Мелитон еп. Сардијски; Преп. Прокопије Чех
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о испуњеном великом пророчанству Расуђивање и созерцање
15. (2.) Преп. Тит Чудотворац; Св. муч. Амфијан и Едесије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о живоме Богу и о живој деци Његовој Расуђивање и созерцање
16. (3.) Св. Никита Исповедник; Св. Павле Невољник; Св. муч. Улпијан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о великој жељи Божјој Расуђивање и созерцање
17. (4.) Преп. Јосиф Песмописац; Св. мученица Фервута; Преп. Зосим; Преп. муч. Никита
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о цркви тела Господњега Расуђивање и созерцање
18. (5.) Св. муч. Агатопод и Теодул; Преп. Марко Трачески
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о испуњењу пророчанства Расуђивање и созерцање
19. (6.) Свети Евтихије, патријарх цариградски; Светих стодвадесет мученика пострадалих у Персији
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о победи над последњим непријатељем Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тражењу Живога међу мртвима Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о васкрсењу мртвих Расуђивање и созерцање
22. (9.) Св. муч. Евпсихије; Преп. муч. Вадим
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о потреби смрти ради рода многог Расуђивање и созерцање
23. (10.) Св. муч. Теренције, Африкан, Максим, Помпије и осталих 36 с њима; Св. 6000 мученика у Грузији
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о живој нади Расуђивање и созерцање
24. (11.) Свешт. муч. Антипа епископ Пергамски, у Азији; Св. муч. Прокес и Мартинијан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о два Адама: смртотворном и животодавном Расуђивање и созерцање
25. (12.) Преп. Исаак Сирин II; Св. Василије исповедник; Преп. Акакије; Преп. Атанасија
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о граду који се зида Расуђивање и созерцање
26. (13.) Свештено мученик Артемон; Св. муч. Крискент; Св. муч. Томаида
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Томином опиту Расуђивање и созерцање
27. (14.) Св. Мартин исповедник, папа Римски; Св. муч. Антоније, Јован и Евстатије; Св. муч. Ардалион Глумац
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о личном опиту свију апостола Расуђивање и созерцање
28. (15.) Св. апостоли Аристарх, Пуд и Трофим; Св. муч. Сава Готски; Св. муч. Василиса и Анастасија
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како ћемо ми личити на онога кога љубимо Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о отрежњењу од греха Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о дивном обећању Христовом Расуђивање и созерцање
Мај
01. (18.) Преп. Јован; Св. муч. Јован Нови Јањински; Св. муч. Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сведочанству поузданих сведока Расуђивање и созерцањ
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о опрезности према свему што није по Христу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о једном и једином темељу спасења Расуђивање и созерцање
04. (21.) Свешт. муч. Јануарије; Св. муч. Теодор
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Христу у срцу верних Расуђивање и созерцање
05. (22.) Преп. Теодор Сикеот; Св. муч. Леонид; Преп. монах Виталије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили Божјој у слабости људској Расуђивање и созерцање
06. (23.) Св. вел. муч. Ђорђе; Св. муч. Лазар Нови
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о буђењу чистога разума Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о ништавилу свега у сравњењу са Христом Расуђивање и созерцање
08. (25.) Св. апостол и јеванђелист Марко; Св. Аниан, други епископ Александријски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о апостолском трудољубљу Расуђивање и созерцање
09. (26.) Свешт. муч. Василије еп. Амасијски; Св. Јанићије Девички; Св. Стефан еп. Пермски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Христу као потврди свега добра Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о гоњењу побожних Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тражењу лица Господњега Расуђивање и созерцање
12. (29.) Св. Василије Острошки; Св. Девет мученика у Кизику; Преп. Мемнон чудотворац
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о несравњивој љубави Христовој Расуђивање и созерцање
13. (30.) Св. апостол Јаков; Св. Донат; Св. муч. Аргира
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о обасјању Христовом Расуђивање и созерцање
14. (1.) Свети пророк Јеремија; Преподобни мученик Акакије Папучар; Преподобни Пафнутије Боровски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили речи Господње Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о извору живе воде и о сухом бунару Расуђивање и созерцање
16. (3.) Свети мученици Тимотије и Мавра; Преподобни Теодосије Кијево-Печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како ће се посматрати идолопоклоници Расуђивање и созерцање
17. (4.) Света мученица Пелагија Тарсанка; Свештеномученик Силуан, епископ гаски; Преподобни Никифор
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о идолопоклонству као прељуби Расуђивање и созерцање
18. (5.) Света великомученица Ирина; Свети Мартин и Ираклије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о божанском браку душе људске Расуђивање и созерцање
19. (6.) Свети праведни и многострадални Јов; Свети мученик Варвар; Свети Варвар разбојник
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили коју Бог даде речима пророчким Расуђивање и созерцање
20. (7.) Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму; Свети мученик Акакије; Преподобни оци грузијски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили речи Господње Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о злу као плоду мисли људских Расуђивање и созерцање
22. (9.) Свети пророк Исаија; Свети Николај Чудотворац Мирликијски; Свети мученик Христифор
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о проклетству човека који се узда у човека Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како праведник трпи поругу због речи Господњих Расуђивање и созерцање
24. (11.) Свети Кирил и Методије Равноапостолни; Свештеномученик Мокије; Свети Никодим, архиепископ пећки
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о неодољивости воље Божје Расуђивање и созерцање
25. (12.) Свети Епифаније, епископ кипарски; Свети Герман, патријарх цариградски; Свети мученик Панкратије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како људи у срећи не слушају закон Божји Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како се Бог служи неверним да би казнио верне Расуђивање и созерцање
27. (14.) Свети мученик Исидор; Преподобни Серапион Синдонит; Блажени Исидор Јуродиви, Христа ради
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Христу као изданку Давидову Расуђивање и созерцање
28. (15.) Преподобни Пахомије Велики; Свети Ахил, епископ лариски; Преподобни Силуан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о прореченој н збивеној пропасти идола мисирских Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о јављању пророка Јеремије из онога света Расуђивање и созерцање
30. (17.) Свети апостол Андроник; Свети мученик Солохон; Свети Стефан патријарх цариградски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Духу Светом Утешитељу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сведочењу Духа Божјег Расуђивање и созерцање
Јун
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о светим Божјим људима Расуђивање и созерцање
02. (20.) Свети мученик Талалеј; Свети мученик Аскалон; Преподобни Стефан Пиперски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о духу овога света и Духу од Бога Расуђивање и созерцање
03. (21.) Свети цар Константин и царица Јелена; Преподобни мученик Пахомије; Преподобна Јелена Дечанска
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о деци Божјој Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о телима људским као храмовима Расуђивање и созерцање
05. (23.) Свети Михаил, епископ синадски; Преподобни мученик Михаил; Преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како не треба жалостити Духа Божјега Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како се љубав Божја излива у срца људска Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о близини Судије Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о благодати Божјој Расуђивање и созерцање
09. (27.) Свештеномученик Терапонт, епископ сардијски; Свети мученици Теодора и Дидим; Свети Давид Гареџијски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о благодати Божјој објављеној кроз векове Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили тајне брака Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о двојакој тајни брака Расуђивање и созерцање
12. (30.) Преподобни Исакије исповедник; Света Макрина
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тајни рукоположења Расуђивање и созерцање
13. (31.) Свети апостол Јерма; Свети мученик Ермије; Свети мученик Философ
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тајни јелеосвећења Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе шта је почетак Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како мудрост себе свуда јавља Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о миру лудих и срећи безумних Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о уздању у Господа а не у свој разум Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о оправданости милостиње Расуђивање и созерцање
19. (6.) Преподобни Висарион; Преподобни Иларион Нови; Преподобни мученици Архелаја, Текла и Сузана
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о чувању срца Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о угледању на мрава Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Цару над царевима Расуђивање и созерцање
22. (9.) Свети Кирил, архиепископ александријски; Свети Кирил Бјелозерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о онима који љубе смрт Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како грешника сналази оно чега се боји Расуђивање и созерцање
24. (11.) Свети Вартоломеј апостол; Свети Варнава апостол; Празновање иконе "Достојно јест"
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о господару и робу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о дворцу и колиби Расуђивање и созерцање
26. (13.) Света мученица Аквилина; Свети Трифилије, епископ Леквусије Кипарске; Свети Ана и син јој Јован
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о путу живота и путу смрти Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о смерности као претечи славе Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сиромаху и његовом Створитељу Расуђивање и созерцање
29. (16.) Свети Тихон, епископ аматунтски; Свети мученици Тигрије и Евтропије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како смрт и живот зависе од језика Расуђивање и созерцање
30. (17.) Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил; Преподобни Пиор, отшелник нитријски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о погибељи оних који лажно сведоче Расуђивање и созерцање
Јул
01. (18.) Свети мученик Леонтије; Преподобни Леонтије прозорљиви
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о задужењу Бога Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о освети и Осветнику Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како је наше спасење у рукама Божјим Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сејању и жетви Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како се лењивац изговара Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како не треба завидети грешницима Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА против злурадости Расуђивање и созерцање
08. (25.) Преподобна мученица Февронија; Преподобни Дионисије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о данашњем и сутрашњем дану Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о страху безбожника Расуђивање и созерцање
10. (27.) Свети Сампсон Странопримац; Свети Севир, презвитер; Света Јоана Мироносица
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о високом заклону Расуђивање и созерцање
11. (28.) Свети мученици Кир и Јован; Преподобни Сенуфије Заставоносац; Преподобни Павле Лекар
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о светости Расуђивање и созерцање
12. (29.) Свети апостол Петар; Свети апостол Павле
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о страху Божјем Расуђивање и созерцање
13. (30.) Сабор светих славних и свехвалних апостола; Блажени Петар царевић; Преподобни Георгије Иверски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили и дејству добрих дела Расуђивање и созерцање
14. (1.) Св. муч. Козма и Дамјан; Преп. Петар патриције; Св. муч. Потит
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како треба да се радујемо Христу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о кушању вере наше Расуђивање и созерцање
16. (3.) Св. муч. Јакинт; Св. Анатолије патријарх Цариградски; Преп. Александар; Преп. Исаија Отшелник
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о радости од вере у Христа Расуђивање и созерцање
17. (4.) Св. Андреј Критски; Св. Марта; Свети мученик цар Николај Романов и други са њим
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о спасењу душе као крају вере Расуђивање и созерцање
18. (5.) Преп. Атанасије Атонски; Преп. муч. Кипријан Нови; Преп. Лампад
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о трезвености ума Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА страшној цени искупљења Расуђивање и созерцање
20. (7.) Св. великомуч. Недеља; Преп. Тома Малеин; Преп. муч. Епиктет и Астион
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о словесном млеку Расуђивање и созерцање
21. (8.) Св. вел. муч. Прокопије; Св. Прокопије Јуродиви; Преп. Теофил мироточиви
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о камену живом Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о суду Божјем над праведником Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја:БЕСЕДА о дужности пастира духовних Расуђивање и созерцање
24. (11.) Св. вел. муч. Ефимија; Св. Јелена; Преп. муч. Никодим; Преп. муч. Нектарије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о послушности и понизности Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о држању Божјем према поноситим и према смерним Расуђивање и созерцање
26. (13.) Св. Архангел Гаврил; Св. Јулијан еп. Кеномански; Преп. Стефан Саваит; Преп. Сара Мисирска
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о неопходној трезвености у борби против ђавола Расуђивање и созерцање
27. (14.) Св. апостол Акила; Преп. Елије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тврђи вере Расуђивање и созерцање
28. (15.) Св. муч. Кирик и Јулита; Св. Владимир велики кнез руски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о благодати и миру Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о уделу верних у природи Божјој Расуђивање и созерцање
30. (17.) Св. муч. Марина; Преп. Леонид Устнедумски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о потреби понављања и понављања Расуђивање и созерцање
31. (18.) Св. муч. Емилијан; Преп. Памво; Преп. Пајсије и Исаија; Преп. Јован многострадални
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сећању на скори растанак с телом Расуђивање и созерцање
Август
01. (19.) Преп. Макрина; Преп. Дије; Спомен Стевана Високог
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о апостолској љубави и видовитости Расуђивање и созерцање
02. (20.) Св. пророк Илија; Св. Илија патријарх Јерусалимски и св. Флавијан патријарх Антиохијски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о личном сведочанству апостола Расуђивање и созерцање
03. (21.) Св. пророк Језекиљ; Преп. Симеон и Јован
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о лажним учитељима Расуђивање и созерцање
04. (22.) Марија Магдалина; Свешт. муч. Фока; Преп. Корнилије Перејаславски; Св. муч. Маркела
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о неумитној правди Божјој Расуђивање и созерцање
05. (23.) Св. муч. Трофим и Теофил; Свешт. муч. Аполинарије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о безводним изворима Расуђивање и созерцање
06. (24.) Св. муч. Христина; Преп. Поликарп игуман Печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о апостолској светој опомени Расуђивање и созерцање
07. (25.) Успеније Свете Ане; Св. Олимпијада ђакониса; Преп. Евпраксија девица; Спомен Петог Васељ. Сабора
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о робовима који проповедају слободу Расуђивање и созерцање
08. (26.) Свешт. муч. Ермолај; Преп. муч. Параскева; Преп. Мојсеј Угрин
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о беди оних који приђу Христу па одступе Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о пророкованим ругачима светиње Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о неразумном питању неразумних Расуђивање и созерцање
11. (29.) Св. муч. Калиник; Св. муч. Серафима; Св. муч. Теодотија; Св. муч. Јевстатије Мцхетски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о одлагању Дана Страшнога по милости Божјој Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о доласку Страшног Дана Господњег Расуђивање и созерцање
13. (31.) Св. Евдоким; Св. муч. Јулита; Св. Јосиф Ариматејски; Св. Јован егзарх
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о последњем чекању Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о пророчким виђењима Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о жалби Божјој на народ неверни Расуђивање и созерцање
16. (3.) Преп. Исакије, Далмат и Фауст; Преп. Козма шкопац; Преп. Антоније Римљанин; Св. Саломија мироносица
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о неблагодарности људској невиђеној и међу скотовима Расуђивање и созерцање
17. (4.) Св. Седам Отрока у Ефесу; Свешт. муч. Козма равноапостолни
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о болести богоодступништва Расуђивање и созерцање
18. (5.) Св. муч. Евсигније; Свешт. муч. Фавије (Фавијан) папа Римски; Св. муч. Понтије сенатор; Св. Нона
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како Бог убељује покајане грешнике Расуђивање и созерцање
19. (6.) Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о узвишености цркве Божје Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о новом закону од Сиона Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о миротворству Христовом Расуђивање и созерцање
22. (9.) Св. апостол Матија; Св. муч. Антоније; Св. муч. Јулијан, Маркијан, и други с њима
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о ништавилу грешничком пред величанством Божјим Расуђивање и созерцање
23. (10.) Св. муч. Лаврентије архиђакон, и Сикст папа, и други с њима; Св. Ирон. Хришћански философ
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о раслабљености грешника Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како с грехом долази ругоба Расуђивање и созерцање
25. (12.) Св. муч. Аникита и Фотије; Свешт. муч. Александар еп. Комански
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о страшној визији пророка Исаије Расуђивање и созерцање
26. (13.) Св. муч. Иполит; Св. Тихон Задонски, или Воронежски; Преп. царица Ирина; Преп. Серид
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о главном пророчанству пророка Исаије Расуђивање и созерцање
27. (14.) Св. пророк Михеј II; Свешт. муч. Маркел еп. Апамејски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о прореченој светлости у тами Расуђивање и созерцање
28. (15.) Успеније Пресвете Богородице
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о најславнијем детету Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о божанском изданку из корена Јесејева Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о духоносном божанском Младенцу Расуђивање и созерцање
31. (18.) Преп. Јован Рилски; Св. муч. Флор и Лавр; Свешт. муч. Емилијан епископ
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о миру међу вуком и јагњетом Расуђивање и созерцање
Септембар
01. (19.) Св. муч. Андреј Стратилат; Преп. Теофан; Преп. Теофан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили Господњој и немоћи идолској Расуђивање и созерцање
02. (20.) Св. пророк Самуил; Свешт. муч. Филип. еп Ираклијски, са свештеником Севером и ђаконом Хермесом
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о обраћању Мисира ка Господу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о чудесном камену у Сиону Расуђивање и созерцање
04. (22.) Св. муч. Агатоник, Зотик и прочи с њима; Св. муч. Евлалија; Св. муч. Антуса, и прочи с њом
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о пророчанству чудеса Христових Расуђивање и созерцање
05. (23.) Св. муч. Луп; Свешт. муч. Потин еп. Лионски; Свешт. муч. Иринеј еп. Лионски; Св. Виктор; Св. Албан
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Јовану Претечи, како га прорече Исаија Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о карактеру Христовом, како га прорече Исаија Расуђивање и созерцање
07. (25.) Св. апостол Вартоломеј; Св. апостол Тит; Св. исповедници Едески; Св. Мина патријарх Цариградски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тамници отвореној и мраку осветљеном Расуђивање и созерцање
08. (26.) Св. муч. Адријан и Наталија; Преп. Титој; Св. Зер-Јаков; Чудо Пресвете Богородице у Москви 1395 год.
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о страдањима Христовим, како их Исаија предвиде Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о дану Христовом како га Исаија прорече Расуђивање и созерцање
10. (28.) Преп. Мојсеј Мурин; Преп. Сава Псковски и Крипецки; Сабор свих богоугодника Печерских
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о изгледу Месије Расуђивање и созерцање
11. (29.) Усековање главе Св. Јована Крститеља; Преп. Теодора Солунска; Св. муч. Василија; Св. муч. Анастасије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о исцелењу човечанства раном Христовом Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тајанственом роду Христовом Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сили и мисији Христовој, како Исаија прорече Расуђивање и созерцање
14. (1.) Почетак црквене године; Преп. Симеон Столпник; Св. Исус Навин
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Слову – Сину Божјем Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Слову Божјем – Створитељу света Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Слову Божјем јављеном у телу Расуђивање и созерцање
17. (4.) Свешт. муч. Вавила; Св. пророк Мојсеј Боговидац; Св. муч. Маркел и Касиан; Свети Петар Дабробосански
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о претварању воде у вино Расуђивање и созерцање
18. (5.) Св. пророк Захарија; Св. муч. Јувентин и Максимин; Св. 70 мученика; Преп. Атанасије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о неопходности другог, или духовног, рођења Расуђивање и созерцање
19. (6.) Спомен чудеса св. Архангела Михаила; Св. муч. Ромил и 11000 војника; Св. Евдоксије; Преп. Давид
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о два рођења Расуђивање и созерцање
20. (7.) Св. муч. Созонт; Св. апостоли Евод и Онисифор; Св. муч. Евпсихије; Св. Јован архиеп. Новгородски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о јелу духовном Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о једнодушности Сина и Оца Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о сведочанству Бога о Богу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како грешни људи радије примају злотвора него добротвора Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Христу као хлебу живота Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како се дух мора хранити Христом да би живео Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како свет мрзи на сведока греха свога Расуђивање и созерцање
27. (14.) Крстовдан; Св. Плакила царица; Преп. муч. Макарије Солунски; Преп. Марија Тарсијска
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о истинитости сведочанства Христова Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о двојном посведочењу Сина Божјег Расуђивање и созерцање
29. (16.) Св. вел. муч. Ефимија; Преп. Доротеј; Св. Кипријан митрополит Кијевски; Св. муч. Људмила
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о властодршцу Господу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о јединству бића Оца и Сина Расуђивање и созерцање
Октобар
01. (18.) Св. Евменије еп. Гортински; Св. муч. Ариадна; Св. муч. Бидзин кнез Грузински
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Господу васкрслом и живом, који је васкрсење и живот Расуђивање и созерцање
02. (19.) Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедонт; Св. муч. Зосим пустињак; Св. Теодор кнез Јарославски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тузи Христовој Расуђивање и созерцање
03. (20.) Св. вел. муч. Евстатије Плакида; Св. Михаил кнез и Теодор бољарин; Преп. муч. Иларион
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о једном Путу, Истини и Животу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о божанству Сина и битијној једнакости с Оцем Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Богу Духу Утешитељу Расуђивање и созерцање
06. (23.) Зачеће св. Јована Крститеља; Св. муч. Ираида; Св. новомуч. Никола Пантопол; Св. новомуч. Јован
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Богу Духу Светом, који од Оца исходи Расуђивање и созерцање
07. (24.) Св. првомуч. Текла равноапостолна; Св. Стефан краљ српски првовенчани
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Богу Духу Светом Прославитељу Расуђивање и созерцање
08. (25.) Преп. Ефросинија; Преп. Сергије Радоњешки; Преп. Ефросинија Суздаљска
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о заједничком богатству Оца и Сина Расуђивање и созерцање
09. (26.) Св. Јован Богослов, апостол и јеванђелист; Преп. Нил Калабријски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о молитви надахнутој Љубављу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о последњој молитви Христовој за верне Расуђивање и созерцање
11. (28.) Преп. Харитон исповедник; Св. пророк Варух; Св. муч. Марко пастир; Св. муч. Вацлав краљ Чешки
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о последњој молитви Христовој за верне Расуђивање и созерцање
12. (29.) Преп. Кириак Отшелник; Св. муч. Дада и Говделај; Св. Теофан Милостиви; Св. Марија Палестинска
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о познавању Оца и Сина Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о царству не од овог света Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о мужу блаженом Расуђивање и созерцање
15. (2.) Св. Андреј Јуродиви; Свешт. муч. Кипријан и Јустина девица; Св. муч. Давид и Константин
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о вољи праведника у вољи Божјој Расуђивање и созерцање
16. (3.) Свешт. муч. Дионисије Ареопагит; Преп. Јован Хозевит; Преп. Дионисије Печерски; Св. Исихије Хоровит
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о страху и радости у Богу Расуђивање и созерцање
17. (4.) Свешт. муч. Јеротеј; Св. Стефан Штиљановић; Преп. Амон; Преп. Павле Препрости
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о корисном гњеву Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о благу јављеном Расуђивање и созерцање
19. (6.) Св. апостол Тома; Преп. новомуч. Макарије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о царевом покајању Расуђивање и созерцање
20. (7.) Св. муч. Сергије и Вакх; Св. муч. Полихроније
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о деци и њиховој похвали Господа Расуђивање и созерцање
21. (8.) Преп. Пелагија; Преп. Таиса; Св. муч. Пелагија
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како ће врагу нестати оружја на крају Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како само безумни одричу Бога Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о мукама Давидовим и пророчанству мука Христових Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о гласу Господњем на водама Расуђивање и созерцање
25. (12.) Св. муч. Тарах, Пров и Андроник; Св. Мартин еп. Турски; Преп. Козма Мајумски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о вечерњем плачу и јутарњој радости Расуђивање и созерцање
26. (13.) Св. муч. Карп и Папила; Свешт. муч. Венијамин ђакон; Св. великомуч. Злата Мегленска
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о бремену греха и ослобођењу Расуђивање и созерцање
27. (14.) Преп. Петка — Параскева; Св. муч. Назарије, Гервасије и Протасије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како ангели војују за праведнике Расуђивање и созерцање
28. (15.) Преп. муч. Лукијан презв. Антиохијски; Преп. Јевтимије Нови
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како чува Господ кости праведничке Расуђивање и созерцање
29. (16.) Св. муч. Лонгин; Преп. Лонгин Трудољубиви
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о горама и безднама Божјим Расуђивање и созерцање
30. (17.) Св. пророк Осија; Св. муч. Козма и Дамјан Безсребреници; Преп. муч. Андреј; Св. Лазар Четвородневни
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о гнојним ранама греха Расуђивање и созерцање
31. (18.) Св. Лука апостол и јеванђелист; Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски; Св. Јулијан и Дидим Слепац
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о гресима језика Расуђивање и созерцање
Новембар
01. (19.) Св. пророк Јоил; Св. муч. Вар; Преп. Прохор Пчињски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о жеђи душе за Богом Расуђивање и созерцање
02. (20.) Св. вел. муч. Артемије; Св. праведни Артемије; Преп. Герасим Нови; Преп. новомуч. Игњатије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о старим и новим причама о чудесима божјим Расуђивање и созерцање
03. (21.) Преп. Иларион Велики; Св. Иларион еп. Мегленски; Преп Филотеј
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о богонадахнутом срцу и језику Расуђивање и созерцање
04. (22.) Св. Аверкије равноапостолни; Преп. Лот; Спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о красоти Христовој изнад сваке красоте Расуђивање и созерцање
05. (23.) Св. апостол Јаков брат Господњи; Св. Игњатије патријарх Цариградски; Св. муч. Јаков Боровицки
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о лепоти кћери цареве Расуђивање и созерцање
06. (24.) Св. муч. Арета; Св. Елезвој цар Етиопски; Свих жалосних радост; Преп. Арета Печерски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о јавном доласку Бога Расуђивање и созерцање
07. (25.) Св. муч. Маркијан и Мартирије; Св. муч. Анастасије; Св. Тавита
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о бегању од света и обитавању у пустињи Расуђивање и созерцање
08. (26.) Св. вел. муч. Димитрије; Преп. муч. Јоасаф; Спомен великог земљотреса
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о срцу успремљеном за Бога Расуђивање и созерцање
09. (27.) Св. муч. Нестор; Преп. Нестор Летописац; Св. Андреј кнез Смоленски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о ревности за дом Божји Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о молитви Богу да спасе душу од прашине Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о слави имена Божјега Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о жељи за Богом — јединој жељи праведника Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о уверености праведника да неће умрети Расуђивање и созерцање
14. Св. Козма и Дамјан; Св. муч. Ерминигелд царевић; Преп. муч. Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о позиву свих хришћана да буду свети Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о вољи Божјој, да сви хришћани буду свети Расуђивање и созерцање
16. Свешт. муч. Акепсим еп. Наесонски; Св. великомуч. Георгије; Преп. Илија Египатски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Христу као глави свих светих Расуђивање и созерцање
17. Преп. Јоаникије Велики; Свешт. муч. Никандар еп. Мирски и Ермеј презвитер
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о наследницима царства кроз Христа Господа Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о узвишењу човека кроз Христа васкрслог Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о глави цркве и телу Христовом Расуђивање и созерцање
20. Св. муч. Јерон с дружином; Св. муч. Тесалоникија са Авктом и Таврионом; Преп. Лазар Галасијски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о тамним путовима човечанства пре и мимо Христа Расуђивање и созерцање
21. Св. Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како Христос оживе људе грехом умртвљене Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о спасавајућој благодати Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Једином миру и измиритељу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Творцу новог човека Расуђивање и созерцање
25. Св. Јован Милостиви; Св. пророк Ахија; Преп. Нил Синајски; Преп. Нил Мироточиви
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како туђинци посташе чељад у дому Расуђивање и созерцање
26. Св. Јован Златоусти; Св. муч. Антонин, Никифор, Герман и Манета; Преп. муч. Дамаскин
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о темељу и о камену крајеуголном Расуђивање и созерцање
27. Св. апостол Филип; Св. Григорије Палама архиепископ Солунски; Св. Јустинијан цар Византијски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Павлу сужњу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о објави премудрости Божје силама небеским Расуђивање и созерцање
29. Св. апостол Матеј Јеванђелист; Преп. Сергије Малопинежски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о усељењу Христа у срца верних Расуђивање и созерцање
30. Св. Григорије Чудотворац еп. Неокесаријски; Преп. Никон Радонежски; Преп. Генадије Ватопедски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о ширини и дужини и дубини и висини Расуђивање и созерцање
Децембар
01. Св. муч. Платон; Св. муч. Роман и Варул
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о љубави претежнијој од разума Расуђивање и созерцање
02. Св. Пророк Авдија; Св. муч. Варлам; Преп. Варлам и Јоасаф царевић; Св. муч. Илиодор
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о прослављењу Бога због Христа Господа Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о владању сходно звању Расуђивање и созерцање
04. Ваведење Пресвете Богородице
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о вернима као једном телу и једном духу Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе шта чини јединство верних Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о благодати и даровима Расуђивање и созерцање
07. Св. вел. муч. Екатерина; Св. вел. муч. Меркурије; Св. девица Мастридија
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Ономе који сиђе и узиђе Расуђивање и созерцање
08. Свешт. муч. Климент еп. Римски; Свешт. муч. Петар архиеп. Александријски; Преп. Пафнутије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о разделењу служби и звања Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о циљу разделења дарова, служби и звања Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о човеку савршеном Расуђивање и созерцање
11. Преп. муч. Стефан Нови; Св. новомуч. Христо; Преп. Ана; Св. благоверни цар Маврикије
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како верни треба да расту Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о стројном склопу цркве слично једном телу Расуђивање и созерцање
13. Св. апостол Андреј Првозвани; Св. Фрументије просветитељ Абисиније
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о незнању и окамењености незнабожаца Расуђивање и созерцање
14. Свети пророк Наум; Свети Филарет Милостиви
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о створењу света Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о радосним откровењима у првој реченици Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о два света Расуђивање и созерцање
17. Света великомученица Варвара; Свети Јован Дамаскин; Свети Генадије, архиепископ новгородски
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како је све добро што је од Бога Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о одсуству зла у делима Божјим Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о одсуству греха у делима Божјим Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о томе како беше веома добро све што Бог створи Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о проклетству грешних дела Расуђивање и созерцање
22. Зачеће свете Ане; Света Ана, матер пророка Самуила; Преподобни Стефан Новосијатељ; Преподобни Амон
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Ноју Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Авраму Расуђивање и созерцање
24. Преподобни Данило Столпник; Преподобни Лука Столпник; Преподобни Никон Сухи; Свети мученик Миракс
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Лоту Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Мелхиседеку Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Исаку Расуђивање и созерцање
27. Свети мученици Тирс, Левкије и Калиник; Свети мученици Филимон, Аполоније, Аријан и други
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Јакову Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Јосифу Расуђивање и созерцање
29. Свети пророк Агеј; Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски; Света Теофанија, царица
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Мојсеју Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Исусу Навину Расуђивање и созерцање
Из Пролога Светог владике Николаја: БЕСЕДА о Рути Расуђивање и созерцање
Из Охридског Пролога Светог Николаја Охридског и Жичког
1. Светих дванаест мученика. Светих дванаест мученика, што пострадаше у време цара Диоклецијана. Први из њих, Памфил, презвитер цркве у Кесарији Палестинској, човек учен и благочестив, исправи текст Новог Завета од грешака разних преписивача; сам преписиваше ову спасоносну књигу и даваше онима који то жељаху. Други би ђакон Валент, стар годинама и сед мудрошћу. Он би одличан познавалац Светог Писма, и знађаше ово готово наизуст. Трећи би Павле, муж честан и угледан, који једном пре тога би бацан у огањ за Христа. Уз то, још пет браће, по телу и духу, родом из Мисира, враћаху се са осуде из рудника Киликијских у своју отаџбину, но на капији града Кесарије рекоше да су хришћани, због чега дођоше пред суд. На питање како им је име, рекоше: "Незнабожачка имена која нам је мајка дала, одбацили смо и назвали смо се Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило". На питање, одакле су, рекоше: "Из Горњег Јерусалима". Сви ови бише посечени, а с њима пострада и младић Порфирије, који потражи тела њихова да сахрани. Овај у огњу изгори. Још и Селевкије, који приђе и пољуби мученике пре него мач паде на главу њихову. Селевкије пре тога би официр. Још и старац Теодул, слуга римског судије, који при спроводу пољуби једнога мученика. Најзад и Јулијан, који мртва тела мученичка целиваше и хваљаше их. И тако дадоше мало за велико, и јевтино за драгоцено, и смртно за бесмртно, и преселише се ка Господу 308. године.
2. Свети Марут. Свети Марут, епископ града Тагрита у Месопотамији. Славан због вере и доброте. Марут ублажи гнев персијског цара Издегерда према хришћанима, испроси од њега мошти четири стотине мученика у Персији, и основа нарочити град, Мартиропољ, где положи те свете мошти. У томе граду и он сконча свој земаљски пут 422. године и пресели се ка Господу.
3. Свети преподобномученик Роман. Прост и неписмен сељак из Карпениса. Сазнавши о јунаштву и слави мученика Христових, млади Роман пожели и сам мучеништва. Оде у Солун где почне на улици хвалити веру Христову, а Мухамеда називати баснословцем. Турци га страшно намуче, па га продаду неком капетану галије. Хришћани га откупе од капетана и пошаљу на Свету Гору где Роман постане монах код чувеног старца Акакија. Но он је и даље желео мучеништва за Христа. С благословом старца оде у Цариград, направи се сулуд и почне водити псето кроз улице турске. На питање шта то ради, Роман одговори да он храни то псето као што хришћани хране Турке. Турци га баце у сув бунар где је без хлеба провео чердесет дана. Потом га изваде и посеку. Из његовог тела три дана избијала светлост. Неки Енглез узме тело и однесе у Енглеску. А монах неки умочи пешкир у крв мученика. Тај пешкир се и данас чува у манастиру Дохијару. Пострада овај славни Христов војник 1694. године.
Из Житија Светих Преподобног Јустина Ћелијског
СТРАДАЊЕ СВЕТИХ ДВАНАЕСТ МУЧЕНИКА ПАМФИЛА презвитера, ВАЛЕНТА ђакона, ПАВЛА, и осталих
Дванаесторица светих мученика, удостојени не само пророчког и апостолског дара него и увршћени међу њих, пострадаше за Христа у Кесарији Палестинској, за царовања Диоклецијанова. Међу њима пpви по броју и чину беше свети Памфил, презвитер тога града. Родом из Берита[1]. Још из младости одличан зналац световне философије; пун и духовне мудрости; украшен врлинским животом; славан исповедањем Христа. За њим Валент, ђакон елијске цркве, стар годинама и сед разумом и мудрошћу, јер Свето Писмо знађаше напамет. Трећи беше Павле, из града Јамније, човек пламене вере и огњене ревности за побожност, који једном пре тога би бацан у огањ за Христа. Ова тројица бише од обласног управника Урбана стављени на разне муке за Христа; затим бачени у тамницу, где проведоше две године, све док после Урбана не дође за обласног управитеља Фирмилијан.
У то време из Египта бише прогнани сто тридесет исповедника Христових, и осуђени на рад у рудницима у Киликији[2]. Њих из Египта у Киликију спроведоше нека пет брата по телу и пo духу. При повратку из Киликије за Египат ова пет брата дођоше у град Кесарију, пошто их је туда водио пут. На градској капији упиташе их стражари, ко су и откуда су. A они, не скривајући истину, изјавише: Хришћани смо, а отаџбина је наша небески Јерусалим. - Зато их одмах као злочинце зграбише, и у тамницу вргоше.
Сутрадан, шеснаестог фебруара, бише из тамнице изведени на суд пред нечестивог мучитеља Фирмилијана пет светих египатских младића заједно ca гореспоменутим исповедницима Христовим: Памфилом, Валентом и Павлом. Судија најпре покуша да египатске младиће победи, претећи им разним мукама. Он издвоји на средину најстаријег међу њима и упита га, ко је. А он и за себе и за браћу своју смело одговори да су хришћани. На питање, како им је име, рекоше: Незнабожачка имена која су нам дали родитељи одбацили смо и назвали смо се Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило. - На питање, одакле су, одговорише: Из горњег Јерусалима, - указујући на своју духовну отаџбину. А имали су у виду речи апостола Павла: Горњи Јерусалим слободан је, који је мати свима нама (Гал. 4, 26). Приступисте к Сионској Гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме (Јевр. 12, 22).
А судија Фирмилијан не разумеваше шта је то Јерусалим, и у којој се земљи налази. Јер се у то време свети град не називаше Јерусалим већ Елија. И то од доба када нечестиви цар римски Адријан место прекрасног града Јерусалима, разореног Титом, подиже на том месту град коме даде своје име, јер се он зваше Елиј Адријан. Он дакле назва Јерусалим Елија, и оскврнави света места, гроб Господњи затрпа земљом и камењем, и свуда намести погане идоле. И нареди да нико не сме тај град друкче називати него Елија. A то учини, желећи да име Исуса Христа избрише на земљи. И би међу нечестивим идолопоклоницима Јерусалим у забораву скоро двеста година, све до благочестивог цара Константина Великог и његове мајке Јелене. Стога обласни управитељ Фирмилијан, који је за царовања Диоклецијанова био у Палестини, није знао где се налази и који је то град Јерусалим, о коме говори свети младић. И нареди Фирмилијан да том блаженом младићу, који се звао Илија, вежу руке наопако, па да га нага обесе на мучилишту, и бију немилосрдно, да би казао који је то град Јерусалим и у којој се земљи налази. А он говораше да је Јерусалим отаџбина једино хришћана, и да нико други не може имати удела у њему; и налази се тај град на Истоку где се сунце рађа и испушта своје прве зраке. Тако свети младић философираше о горњем духовном Јерусалиму, и као бестелесан не хајаше за муке. А судија, не разумевајући шта он прича о Јерусалиму, мишљаше да су хришћани негде сазидали себи тај град и хоће да се супротставе Римљанима. Стога још свирепије мучаше светог Илију, да тачно каже о том хришћанском граду Јерусалиму где је сазидан. И пошто ништа више не могаде сазнати о њега до то, да је хришћанин и да је његова отаџбина Горњи Јерусалим, он осуди светог младића да мачем буде посечен.
Исто тако он стави на муке и остале младиће: Јеремију, Исаију, Самуила и Данила. Али и од њих чу оно исто што и од првога. Стога изрече пресуду, да и они буду мачем посеченн.
Затим извиде како стоји ствар са светим Памфилом презвитером, Валентом ђаконом и Павлом. И сазнавши да су они доста били мучени од обласног управитеља Урбана, и да су дуго у тамници држани, он не хтеде да их више мучи, него их само упита, да ли ће се покорити царском наређењу. И кад виде да су непоколебљиви, он донесе одлуку да и они буду мачем посечени.
А Памфилов слуга Порфирије, младић од осамнаест година, кога свети Памфил веома љубљаше због његовог целомудрија и благоразумности, када чу смртну пресуду над светим мученицима, повика из гомиле народа: Молим за тела светих, да их сахранимо! Рекавши то громко из средине мноштва народа, он иступи и стаде пред судију. Судија га испита, и када сазнаде да је хришћанин, нареди да га одмах обесе нага на мучилишту, на коме је и свету петорицу младића мучио, и да га љуто бију. И свети младић Порфирије би дотле бијен, док му се цело тело не претвори у ране и све месо отпаде са њега тако да му се кроз голе кости виђаше унутрашњост. A он у таквим мукама беше као стуб или камен неосетљив и безгласан, јер се нимало не узнемири, нити јаукну, нити уздахну, него ћуташе као стена. To још више раздражи мучитеља, и он нареди да му сурим крпама трљају ране. Затим донесе одлуку да буде спаљен. Стога побише у земљу велики колац, привезаше светог младића за њега, наложише дрва па запалише. A када огањ букну око њега, он громко призиваше у помоћ Исус Христа, затим умуче, предавши свету душу своју у руке Господу. Тако Порфирије претрпе муке после господара свог, али га претече у примању мученичког венца. Јер свети Памфил с друговима својим још не беше посечен, када свети Порфирије скончавши у огњу, отиде ка подвигостројитељу Христу.
Када свети Порфирије гораше на ломачи, међу присутним народом стајаше правоверни муж Селевкије, некадашњи војник. Чим свети Порфирије сконча, он отрча путем за светим мученицима који су били вођени на посечење. И затече и још живе, јер беху измолили у џелата мало времена да се помоле Богу. И он извести светог Памфила о мученичкој кончини љубљеног му Порфирија. И обрадова се свети Памфил, благодараше Бога. А Селевкије даваше последњи целив свети мученицима, када они приклањаху већ главе своје под мач. А војници, видевши то, познаше да је и он хришћанин, па га ухватише и одведоше судији. Судија нареди да и њега одмах посеку. А свети Селевкије беше из Кападокије, војник храбар и чувен у римској војсци. Он у почетку гоњења на хришћане исповеди Христа, и би много бијен. Затим би лишен војничког чина и почасти, и најурен из свог пука. А он служаше болесницима на раскршћима, и стараше се о ништима и сиротима. Сада пак, он мученик придружи се светим мученицима, он исповедник придружи се исповедницима, и радујући се отиде Господару свом, Христу Господу.
За светим Селевкијем похита да се мученичкој дружини придружи свети Теодул, муж стар и благолик, један од укућана обласног управитеља Фирмилијана, поштован од свију због своје седине, јер је већ и праунуке имао. Потајно верујући у Христа, он приступи једноме од светих мученика вођених на погубљење, и замоли га да се помоли Христу Богу за њега. To видеше неки од управитељевих слугу, и оптужише Теодула код господара свог да је хришћанин. Овај га испита, и нашавши да је заиста хришћанин, он се силно разјари, и нареди да светог Теодула распну на крст.
За свима овима дође свети Јулијан, као последњи од дванаесторице. Он беше из Кападокије као и свети Селевкије, човек верујући и добродетељан. Он беше пошао у Кесарију Палестинску по неки алат. И када се приближи граду, он угледа ван зидина градских тела мученика, бачена псима и птицама и зверовима да их разнесу. И обрадовавши се у духу, он припаде к њима целивајући уде њихове за Христа пострадале и величајући мученичку кончину њихову, због које су се удостојили од Христа бесконачног живота. А војници, који су издалека пазили и чували тела мученика, да их потајни хришћани не украду, видеше како овај туђинац целива бачена тела, и познаше по томе да је хришћанин. Стога га ухватише, и обласном управитељу одведоше. Овај, пошто га по обичају испита, изрече пресуду да буде спаљен. И би свети Јулијан спаљен као и свети Порфирије.
Тако, мученичка дванаесторица, слична дванаесторици пророчкој и апостолској, претстаде са пророцима и апостолима Христу Господу у небеском царству његовом, овенчана победничким венцима[3]. А света тела њихова, бачена изван града, лежаху на земљи четири дана. Када пак незнабошци видеше, да се њихових тела не дотичу ни пси, ни птице, ни зверови, они наредише да их узме ко хоће, и сахрани. Тада их верни узеше, и чесно погребоше, славећи Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме слава вавек, амин.
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПОСТРАДАЛИХ У ПЕРСИЈИ што су у Мартиропољу
Ови свети мученици пострадаше за Христа у Персији у време цара персијског Сапора (4. век). Њихове св. мошти пренесе у град Мартиропољ свети Марута епископ Месопотамски, за време цара Теодосија Млађег.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ MAPУTE
Блажени Марута постаде епископ у Месопотамији. И он би од цара Теодосија Великог послат 380 год. Цару персијском. У Персији он задоби велико поштовање међу Персијанцима због своје врлине и светости, а нарочито што луду цареву кћер исцели од злог духа. Пошто стече велики углед код цара персијског, он затража, и доби мошти гореспоменутих светих мученика, у Персији пострадалих, и пренесе их у хришћанско царство, и основа нарочити град у име њихово, Мартиропољ. Доцније пак и он се упокоји оног истог дана у који би освећен њиме основани град Мартиропољ. А упокоји се 422 године. Зато се спомен његов празнује заједно са споменом светих мученика персијских. Свети Марута описа, многа страдања (мартирологе) персијских мученика из његовог времена[4].
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПОРФИРИЈА, СЕЛЕВКИЈА, ЈУЛИЈАНА, ТЕОДУЛА, ИЛИЈЕ, ЈЕРЕМИЈЕ, ИСАИЈЕ, САМУИЛА И ДАНИЛА
Ови свети мученици пострадаше за Господа Христа са \у светим Памфилом, Валентом, Павлом и осталима[5]
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА РОМАНА
Свети преподобномученик Роман је родом из Карпенисе. Родитељи му беху прости и неписмени, али побожни. Због њихове неписмености и Роман остаде неписмен, па је зато мало имао појма о догматима вере. Једном он чу казивање неких о светом гробу Господа нашег Исуса Христа, и у њему се појави пламена жеља да посети свети град Јерусалим, куда он одмах и отпутова. С побожним страхопоштовањем поклонивши се живоносном Гробу Господњем и свима тамошњим светим местима, он дође у лавру светог Саве Освећеног. Слушајући тамо читања о мучењима, каквима су подвргавани свети мученици за име Христово ради добијања будућих вечних блага, он је питао: Шта су то будућа блага? - Обавештен од њих о томе, он зажеле да сам достигне та блага подвигом мучеништва.
Вративши се из лавре у Јерусалим, он изложи ту своју намеру тадањем патријарху. Но архијереј Божји га заустави од мучеништва: прво, што је неизвестан крај тог великог и страшног потхвата; и друго, што тиме може навући гоњење од стране Турака на братство светог Гроба и на остале хришћане. Но Роман, ипак, неодољиво жуђаше за мучеништвом и не Moгaшe више угушивати у себи ту жудњу, или, боље рећи, не Moгaшe угасити пламен који се беше распламтео у срцу његовом.
Зато отпутова одатле и дође у Солун. Ту изађе пред кадију, смело исповеди пред њим да је Христос истинити Бог, Творац свега видљивог и невидљивог и Спаситељ људи, а пророка агарјанског назва баснословцем, варалицом и непријатељем сваког добра и среће људске; за веру њихову изјави да је заблуда и саблазан, пошто је препуна басана и смешних ствари. Нe трпећи таку дрскост, судија нареди да га немилице бију. Варвари, приморавајући га да се одрекне Христа, са леђа му извадише неколико кајиша коже и изрезаше му образе. Сем тога мученик поднесе тада и друге разне муке за име Христово. И пошто он остаде чврст у своме вероисповедању, то га судија осуди на посечење.
Деси се да ту тада беше присутан капетан солунских галија, који стаде молити судију да му да осуђеника за службу на галијама, говорећи да ће та служба бити гора за њега од посечења мачем, јер ће се на галији он мучити целог живота свог. - Овај капетанов предлог допаде се свима безбожницима, и они му са задовољством поклонише мученика. Узевши мученика, капетан му обрија браду, отсече косу, прикова на галији и натера да весла.
После кратког времена неки хришћани, капетанови пријатељи, откупише паћеника од тешког рада, па испратише у Свету Гору Атонску. Тамо он изабра себи за наставника у духовном животу чудесног подвижника, преподобног Акакија, који безмолствоваше, молитвено тиховаше у скиту Кaпcoкаливском, и стаде се анђелски подвизавати под његовим руководством. Но душа Романова не беше спокојна: он беше као туђ свему земном, није се бринуо ни о храни, ни о пићу, јер мисао његова стално беше устремљена ка жуђеном подвигу мучеништва. Да би најбоље решили ово питање, сложише се старац и ученик, те наложише на себе пост од неколико дана и предадоше се топлој и усрдној молитви Господу Богу: да им Он открије вољу Своју по тој ствари. И преподобни Акакије брзо доби откривење: да је то угодно Богу, и да ће Роман славно извршити свој мученички подвиг за Христа.
И тако Роман, обукавши се на дан Педесетнице у анђелски образ, и учврстивши се молитвама свога старца и тамошњих отаца, отпутова у Цариград. Стигавши тамо, свети, да би скренуо на себе пажњу агарјана, употреби ово средство: ухвати једнога пса, привеза га за свој појас и стаде га водати по пијачном тргу. Турци, видећи такав безбожан, по њиховом схватању, поступак, упиташе га, зашто вуче пса. Мученик им одговори: "Да бих га хранио, као што хришћани хране вас агарјане".
Разгневљени таквим одговором његовим, муслимани полетеше на њега као дивље звери и стадоше га немилосрдно тући. Затим га одведоше к самом везиру. Овај, чувши из самих мученикових уста те исте речи, предаде га безбожницима да га муче дотле док се не одрекне своје вере. Безбожници га узеше, бацише у сув бунар, где обично бацају убице, и држаше га тамо четрдесет дана, не дајући му ни хране ни воде. Потом га извадише, па опет бездушно мучише. Али га не могаху привући к своме безбожју. Онда известише о томе везира; он нареди да му мачем отсеку главу.
Џелати га узеше, одведоше на губилиште, и отсекоше му чесну главу. А тиме они испратише свету душу његову к праведном Судији свих - Богу. Када светом мученику би отсечена глава, свето тело његово се само окрену и паде на исток. To агарјане испуни завишћу, те стадоше бити и терати одатле хришћане, који се беху стекли тамо у великом броју. Светост ових моштију мученикових благодат Божја благоволи показати на тај начин што их обасјаваше небеском светлошћу читаве три ноћи, док су их безбожници чували. Ову светлост видеше сви и дивише се. Хришћани се радоваху томе, славећи Бога; a агарјани беху посрамљени. Тада се тамо деси енглеска лађа: Енглези купише свете мошти и одвезоше у Енглеску. Но један од хришћана успе да у крви светог мученика окваси мараму, која се и налази на Атону у Дохиарском манастиру, где је тај хришћанин завршио свој живот као монах са именом Агапије.
Тако блажени Роман доби венац мучеништва у славу Христа Бога нашег, Амин.
Свети преподобномученик Роман пострада 1694. године у Цариграду.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ФЛАВИЈАНА
Овaj преподобни отац наш Флавијан удаљи се на врх једне планине, и тамо направи себи једну малу келију, и затвори се у њој. И проведе у њој шездесет година. И за то време никога не виде, нити с ким проговори реч, него, умом сабраним у срцу, живљаше у Богу и од Њега добијаше сваку утеху, по речима пророштва: Теши се Господом, и учишће ти што ти срце жели (Пс. 36, 4). А имађаше на келији једну малу рупу, пробушену косо и полукружно, кроз коју је провлачио руку и узимао храну што су му остављали. Тако га нико од долазника није могао видети. Храна му је била квашено сочиво. Јео је једанпут недељно.
На такав начин проживе овај блажени пуних шездесет година, не променивши ни најмање за то време ни храну своју ни узвишени начин живота. Зато га Бог богато обдари благодаћу чудотворства. И он молитвом уништи једног врло великог дракона; молитвом уби гују; молитвом очисти поље од мноштва скакаваца. Он једног бесомучника ослободи од демона; исцели једну жену од рака на грудима. А једног човека мртвог, кога беше бик згазио, он васкрсе.
Тако провевши овај многотрудни и привремени живот, блажени Флавијан промени светом, и оде у онај блажени и вечни живот, у коме се сада весели.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Берит - данашњи Бејрут (главни град државе Либана) на источној обали Средоземног Мора, и најважнији трговачки град сиријског приморја.
2. Киликија - југоисточна обалска покрајина Мале Азије.
3. To je било 309 године.
4. Мартиролози светог Маруте издани су у тзв. Асемановој Библиотеци. О мартиролозима св. Маруте видети и у Предговору Житија Светих за јануар.
5. Видети о њима под данашњим даном: Страдање светих дванаест мученика Памфила, Валента, Павла, и осталих.
Страна 5 од 74