ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Св. Архангел Гаврил. Овај велики архангел Божји празнује се 26 марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достойно естъ. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно". У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

БЕСЕДЕ

Еп. нишки Г. Арсеније 2020, 

2. Св. Јулијан еп. Кеномански у Галији. Неки мисле, да овај светитељ нико други није до Симон прокажени, исцељени од Господа. Апостол Петар постави га за епископа и посла у незнабожачку Галију, где св. Јулијан претрпе велике беде но успе да обрати у веру Христову многи народ. Када крсти кнеза Дефенсона, тада се и многи поданици овога кнеза приволеше вери правој. По благодати Божјој чињаше велика чудеса: болне исцељиваше, демоне изгоњаше и мртве васкрсаваше. Сконча свој живот мирно, и у време своје смрти јави се усред дана кнезу Дефенсону, када овај беше за ручком.

3. Преп. Стефан Саваит. Братучед св. Јована Дамаскина. Подвизавао се у манастиру св. Саве Освештеног, по чему је и прозван Саваит. Велики подражатељ живота св. Саве и сјајна звезда међу монасима Палестинским. Упокојио се у Господу 794 год. у 69 години свога живота.

4. Преп. Сара Мисирска. Као девица отишла на подвиг и 60 година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије. Својим примером привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370 год.



Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јутина Ћелијског


САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

Благовесника нашег спасења, великог слугу Божјег, и радостоносног посланика к Пречистој Дјеви Марији, Архангела Гаврила хвалимо у песмама, по други пут му приређујући празнични сабор. Јер његов први сабор празнује се сутрадан по Благовести Пресвете Богородице, двадесет шестога марта; а сада се понова тај сабор његов празнује у светој Цркви, и понова се спомињу и прослављају његова чудесна јављања по Божјем наређењу. Он Мојсија, који избеже од Фараона, научи у пустињи - писању књига, испричавши му постанак света, стварање првога човека Адама, живот његов и патријараха после њега, потоња времена, потоп и раздељење народа; још му објасни положај небеских планета и стихија; научи га аритметици, геометрији и свакој мудрости. Он пророку Данилу протумачи чудесна виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, а која му беху престављена у виду разних зверова; обавести га о времену ослобођења људи Божјих из Вавилонског ропства, и о времену првог доласка Христовог у свет оваплоћењем од Пречисте Дјеве. Он се јави светој праведној Ани, која у своме врту туговаше због бездетности своје и са сузама се мољаше Богу, и рече јој: Ано! Ано! услишена је молитва твоја, уздаси твоји минуше облаке, а сузе твоје изиђоше пред Бога; и ево, ти ћеш затруднети и родити преблагословену Кћер, због које ће се благословити сва племена земна, и њоме ће се дати спасење свету, а добиће име Марија.
Исто тако свети Гаврил се јави и праведном Јоакиму, који се постио у пустињи, и објави му исто што и светој Ани: да ће добити Кћер, од векова унапред изабрану за Матер Месији, који ће доћи ради спасења рода људског. Овај велики Архангел би додељен од Бога за чувара богодевици Марији, рођеној од нероткиње, и када Она би уведена у храм он је хранио, свакодневно Јој доносећи храну. Он се јави светом свештенику Захарији, стојећи с десне стране кадионог олтара, и благовести му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег, и када Захарија не поверова у то, он му немилом свеза језик док се речи његове не збуду. Овај првак Божји, послат од Бога у Назарет, јави се Цречистој Дјеви, обрученој за праведног Јосифа, и благовести Јој зачеће Сина Божјег осењењем и дејством Светога Духа у Њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Дјеве Марије и да је оно што се зачело у Њој од Духа Светога. А када се Господ наш роди у Витлејему, овај анђео Господњи Гаврил јави се пастирима који чуваху ноћну стражу код стада свог, и рече: "Јављам вам велику радост: данас вам се роди Спаситељ!" - и одмах са мноштвом војника небеских запева: "Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!"
Сматра се да се овај анђео јавио с неба Христу Спаситељу пред Његово добровољно страдање када се Он молио у Гетсиманском Врту, пошто име Гаврил значи: крепост Божија. Јавивши Му се, дакле, Гаврил Га је крепио, пошто поред других својих служења има и то - да крепи оне који су у подвизима, а Господ се наш тада подвизавао у усрдној молитви.
Овај анђео јави се мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово васкрсење из гроба: јер он, који је био благовесник зачећа и рођења Господња, показа се благовесником и васкрсења Његова. Он се јави и Пречистој Дјеви Богородици када се Она топло мољаше на Гори Маслинској, обавести Је да се приближило Њено чесно успење и са земље на небо пресељење, и даде Јој светлу гранчицу рајску.
Сећајући се ових многократних јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за род хришћански, света Црква му сада прирећује саборно празновање, да би људи Божји с усрђем свагда и пламено прибегавали к заштити и помоћи толиког заступника и добротвора рода људског, и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашега.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ СТЕФАНА САВАИТА

Рођен у Дамаску око 725 године од оца Теодора, званог Мансур, и био дакле братучед светог Јована Дамаскина. Од ране младости постао инок код свог стрица, који се подвизавао у манастиру светог Саве Освећеног. Изучивши добро житије богоносног оца Саве, он постаде његов ревносни ученик и изврсни подражатељ, и својим врлинама сијаше као сјајна звезда међу монасима Палестинским. Због тога и прозван Саваит. Једно време живљаше као усамљени подвижник у пустињи, где је писао и дивне црквене богослужбене песме и химне. Свети Стефан сатвори многа знамења и чудеса, а предвиде и претсказа и своју кончину. Упокојио се у Господу 794 године, у 69 години свога живота.[1]

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА СЕРАПИОНА

Свети Серапион живљаше у време цара Севера[2] и беше човек благочестив и врлински. Ухваћен од кнеза Акиле и упитан које је вере, он смело изјави да верује и исповеда Христа - истинитог Бога. Због тога би стављен на разне муке, затим бачен у огањ, и тако доби од Господа венац мученички.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ САРЕ

Египћанка, живела и подвизавала се у Египту. Као девица отишла на подвиг и шездесет година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије. Примером свог подвижничког богоугодног живота привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370 године.
У књизи "Рај Отаца" пише о преподобној Сари ово: Једном два велика старца и отшелника кренуше са Пилусијске Горе к преподобној Сари. Путујући, они збораху између себе: Хајде да понизимо ову старицу. - Када стигоше к њој, они јој рекоше: Пази да ти се разум не погорди и ти рекнеш: гле, отшелници долазе к мени која сам жена. - Преподобна им од говори: По природи јесам жена, али не по разуму. - У истој књизи пише за њу да је једном приликом рекла: Ако се помолим Богу да ми да обавештење о свим људима, наћи ћу се плачућа пред вратима свакога од њих. Него је боље да се помолим да ми срце буде чисто са свима. - А имала је преподобна увек у себи сећање на смрт, па је говорила: Пођем да ставим ногу своју на лествицу да се уз њу попнем, и одмах пре но што се почнем успињати, стављам смрт пред очи моје. - Причају за аму (мајку) Сару да је тринаест година била силно узнемиравана од демона блуда, и никада се није молила да та борба отиде од ње, него је само говорила: Боже дај ми снаге. А када је једном силно нападе дух блуда, она пође у келију своју да се помоли, не подајући се искушењу због страха Божјег и подвига. Тада јој се телесно јави дух блуда и рече јој: Саро, победила си ме. - А она одговори: Не победих те ја, него Господ мој Христос. - Преподобна Сара беше толика подвижница да је шездесет година седела на реци Нилу и није се освртала низ реку да види ко долази и одлази.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЈУЛИЈАНА

Свети Јулијан[3] би постављен за епископа од светог врховног апостола Петра и послат њиме у Галију на проповед речи Божје. Дошавши у град Кеноман, он постаде за њега први апостол, као свети Дионисије Ареопагит за Парижане:[4] јер они обојица истих година полагаху те меље свете вере и изграђиваху Цркву Христову, апостолски се трудећи у проповеди Еванђеља и старајући се о спасењу душа људских. Испрва ново учење, проповедано устима светог Јулијана, беше незнабожним Кеноманцима једнима на саблазан а другима на подсмех и поругу. Али када они видеше чудеса, чињена свемоћним именом Христовим, почеше помало веровати учењу. Јер се рукама богопроповедника чињаху многа чудеса: ђаволи се изгоњаху, губави очишћаваху, слепи прогледаху, и сваковрсне болести исцељиваху. Своје учење о истинитом Богу свети Јулијан потврђиваше чудесним делима, призивајући на болеснике име Христово и осењујући их крсним знаком. Исцељујући тако тела њихова, он уједно исцељиваше и душе њихове проповедајући о Христу Исусу и просвећујући светим крштењем.
Спочетка свети Јулијан живљаше у предграђу града у једној маленој кући, и стадоше к њему долазити многи: новопросвећени ради поуке, а незнабошци ради исцељивања од болести, и ту добијаху двоструко исцељење, постајући и верни. То место где живљаше свети беше безводно, те долазници к њему и посетиоци који се бављаху код њега дуже, трпљаху велику оскудицу у води, која се морала доносити издалека. Стога човек Божји изиђе једном са људима који се десише код њега, у оближњу шумицу, пободе свој жезал у земљу, и помоли се Богу наглас да сви чују, говорећи: "Господе Боже, Ти си некада из тврдог камена у пустињи извео воду жедним људима Твојим, погледај и на нас, слуге Твоје, и отвори нам ризнице милосрђа Свога, те нареди да из ове суве земље потече извор студене воде, да би сви присутни познали да си Ти истинити Бог који си на крају векова послао у свет Сина Свог да верујуће у Тебе уведе у истинску обећану земљу".
Када светитељ заврши молитву и верни рекоше "амин!" тог часа потече извор воде из земље где беше побијен жезал, показујући људима свемоћ силе Божије и велику веру и слободу према Богу светог угодника. Тада верни ојачаше у вери, а неверни припадоше к ногама човека Божјег просећи крштење. И свети угодник их крсти водом тога извора. И тако с дана на дан растијаше и множаше се Црква Христова.
Када свети епископ Јулијан постаде славан због својих чудеса, кнез тога града по имену Дефенсор пожеле да види човека Божјег и посла да га чесно позову к њему. Светитељ се упути ка кнезу; када се приближи његовом дому, он обрете на капији слепца који просаше, и сажаливши се на њега призва име Исуса Христа, осени слепе очи његове чесним крсним знаком, и слепац прогледа. Велика радост обузе прогледалог слепца а присутне - велико удивљење. И одмах би ово чудо достављено кнезу. Кнез хитно изиђе у сусрет светоме, уједно и да прогледалог слепца види; и видевши их обојицу, он се поклони Божјем проповеднику, уведе га у свој дом, и припавши к ногама светитељу смирено га мољаше да га научи како да добије живот вечни. Светитељ Божји апостолски одржа проповед, довољно поучи кнеза и све укућане његове познању истинитог Бога и свете вере, и наложи пост, огласивши их за крштење. И после неколико дана, крсти се кнез са свим родом својим, и даде светитељу дом свој у средини града да га претвори у цркву, и поклони му потребну имовину за све потребе црквене. По угледу на кнеза многи угледни грађани примише свету веру у Христа и крстише се, и много од имовине своје подарише светитељу Божјем. А он устроји дивну цркву и украси је сваком лепотом. И стаде се народ сваки дан сабирати у цркву, и светим Јулијаном научавани вери и убеђивани чудесима, они се просвећиваху светим крштењем, јер свети Јулијан имађаше од Бога толику силу чудотворства да и мртве васкрсаваше.
У граду беше један угледан човек по имену Анастасије, који се још држаше идолопоклонства и не беше примио свету веру. Он имађаше љубљеног сина који се тешко разболе и ускоро умре. Отац, обузет великом жалошћу и тугом за изгубљеним сином, потрча к светом Јулијану и ридајући завапи к њему: Служитељу Божји Јулијане, ти проповедаш да је Христос истинити Бог, заклињем те Христом Богом кога проповедаш, врати ми сина мог! - Светитељ му рече: Анастасије, ако верујеш у Проповеданог мноме, онда ћеш и сина свог добити живог, и ти сам наследити живот вечни. - Анастасије са заклетвом обећаваше, говорећи: Ако сина мог добијем жива, повероваћу у Христа истинитог Бога и потпуно ћу се одрећи идола.
Тада светитељ Божји, праћен својим клиром, пође с Анастасијем у његов дом, где лежаше мртво тело дечаково. Угледавши многе где поред мртваца плачу и страховито кукају, он им нареди да ућуте. Сви окренуше своје очи на њега, говорећи у себи: Шта овај хоће да ради са мртвим телом? - Чудотворац приђе одру, узе мртваца за руку и, подигавши очи к небу, са сузама се помоли, говорећи: Господе Исусе Христе, Ти си васкрсао удовичина сина кога изношаху из града Наина да погребу, и четвородневног Лазара који је већ смрдео Ти си речју силе Своје дозвао из мртвих, нареди да и овај дечко васкрсне из мртвих, јер када он васкрсне телом, многи ће васкрснути душом поверовавши у Тебе. Нека познаду присутни да си Ти Христос, Син Бога живога, који си спасао свет по наређењу Оца, коме преко Тебе одајемо достојну благодарност кроз бесконачне векове!
Клирици рекоше: Амин! - И тог тренутка дечко се пробуди као из сна, и устаде жив и здрав. Видевши то, сви се запрепастише и веома удивише; и у Анастасијевом дому настаде неописива радост, и устима свију прослављаше се једини истинити Бог Исус Христос. И верова у Њега Анастасије са свим домом својим, и крстише се; исто тако и сви који то видеше и чуше, вероваше и крстише се.
После неког времена и друго такво чудо благоволи учинити Христос Господ преко угодника Свог Јулијана, у славу пресветог имена Свог. Јер једном, када свети Јулијан изиђе са клиром из града да обиђе Кеномански крај и потражи пропале душе људске, он угледа где ка незнабожачком гробљу носе да погребу умрлог младића, јединца сина некога велможе Јовинијана; и много света иђаше за мртвацем. Пришавши к њима свети епископ нареди онима што ношаху мртваца да стану, и давши народу знак руком да се утиша, он громко рече оцу умрлога: Јовинијане, Христос кога ја проповедам, поставши човек ради људи, васкрсавао је мртве, речју изгонио ђаволе, и чинио све што је желео живећи са људима, да би показао силу Свога Божанства. Ако ти напустиш ваше идоле и свим срцем поверујеш у овога Бога, и обећаш очистити се светим крштењем, онда ћеш се обрадовати и о своме спасењу и о синовљем васкрсењу.
Тада Јовинијан и сав народ с њим, припавши к ногама светитељу, прошаху милост: да васкрсне умрлога. Јовинијан са сузама говораше светитељу: Велики слуго Божји Јулијане, ако оживиш јединог сина мог, који беше светлост очију мојих и радост живота мога, онда ћу не само ја исповедити да је Христос истинити Бог него ће и сав народ овај одбацити богове своје и с усрђем примити веру коју ти проповедаш!
Пун чудотворне благодати, светитељ Божји преклони колена на молитву, подиже к небу очи и руке, и громко да сви чују помоли се Господу, говорећи: Владару свемогући Исусс Христе, свудаприсутни, Ти си изволео постати човек ради нашег спасења, и са људима живети, и знамењем Крста Свог смрт од рода људског одагнати, нареди да васкрсне овај јуноша, да би се пројављењем тако велике силе Твоје утврдила вера верујућих у Тебе, а срца неверујућих покорила се Теби, Јединородном Сину Бога живога, кога са Оцем и Светим Духом исповедамо царујућа кроза све векове.
Присутни изговорише: Амин! - И одмах устаде мртвац са одра на коме га ношаху, и сви се са запрепашћењем удивише новоме чуду. А васкрсли младић стаде громко викати: Заиста је велик Бог хришћански, кога проповеда Његов слуга Јулијан!
- Оцу пак своме рече: Заиста све до сада били смо у заблуди не знајући Бога истинитога, јер богови које поштујемо стварно су ђаволи: јер ја их видим у паклу и гледах како они немају покоја и непрестано се муче у љутим мукама.
Тада сви стадоше громким гласом славити Христа истинитог Бога, повероваше у Њега, и поучени од светог епископа крстише се заједно са Јовинијаном и васкрслим сином његовим.
- Тако добри пастир, нашавши заблуделе овце, настави свој предузети пут, праћен мноштвом народа који је желео да се наслађује његовим богонадахнутим речима и да гледа његова чуда.
Када се свети Јулијан приближи селу званом Пролиак, дан већ беше на смирају, и он у касно вече уђе у село желећи да ту одахне. А како баш у то време господару тога села умре синчић, мали дечко, и из куће његове разлегаше се кукњава, то светитељ уђе тамо опоменувши се речи Еклезијаста: Боље је ићи у дом плача, него ићи у дом пира (7, 3). И би му дата засебна соба да се спавањем одмори, али он нареди да унесу код њега мртвога дечка. Затворивши се с њим, он проведе на молитви до зоре, и молитвама својим васкрсе дечка, предаде га родитељима жива и здрава, те њихов плач претвори у радост. А када се раздани пронесе се глас о овоме чуду по целоме селу, и сви се слегоше тамо да виде васкрситеља и васкрснутога. Видевши чудотворца, они принесоше к њему своје болеснике; а он, молећи се за све и благосиљајући све, исцели их. И цело то село са господарем својим прими свету веру и просвети се крштењем. Родитељи пак обећаваху да васкрснуто дете посвете Богу и да цркви поклоне цело село, којега он беше наследник, да би кад одрасте постао црквенослужитељ, а село се присаједини црквеној имовини.
Када светитељ оде одатле и приближи се другоме селу, званом Руилиак, што је над реком Лидом, сретоше га изасланици господара тога села са молбом да пожури к њима, пошто се бесомучна јединица кћи њиховог господара силно мучи од нечистог духа, причињавајући велики бол родитељима и рођацима. Светитељ Христов убрзаним кораком стиже тамо, и истеравши беса из девојчице, приведе вери Христовој њене родитеље, полупа идоле што беху у њих, и подиже цркву. И задржа се код њих док цело село и околину не приведе Богу светим крштењем.
Затим он пође одатле у село звано Артин, у коме бејаше велико идолиште, и у њему чувени идол поганог бога њиховог Јупитера. У томе идолу живљаше ђаво, који заблуделе људе завођаше разним привидима. Житељи овога села и околине, усрдни ђавослужитељи, чувши да хришћански епископ иде к њима, сабраше се велико мноштво не желећи да га пусте к себи, јер се бојаху да и са њиховим богом - идолом не уради оно што је урадио по другим селима са њиховим боговима - идолима, поразбијавши их у прах. А када светитељ Божји дође к њима, они јаросно викаху на њега: једни говораху да га треба убити као разоритеља древних обичаја отачких, а други вапијаху да га ваља спалити као врачара и варалицу и непријатеља богова њихових. И мада се силно гневљаху на њега, ипак му не могаху никакво зло учинити, пошто десница Вишњега штићаше слугу Свога. И он, наоружан оклопом и оружјем невидљиве божанске силе, као храбар војник неустрашиво прође кроз сред побуњеног народа, уђе у идолски храм и, призвавши свемоћно име Христово, нареди идолу да падне а ђаволу да изађе отуда; и тог тренутка идол паде на земљу и разби се у прах, и ђаво видљиво изиђе из њега у виду огромне страшне змије, пуштајући сумпорни огањ из уста, и навали на своје служитеље, јер много незнабожачког света беше ушло у идолиште, и стаде их љуто вијати и умртвљивати. Народ, немајући куда да бежи од беса и отрова змијина, стаде запомагати к светом Јулијану за помоћ, преклињући да га избави од ове беде. Тада служитељ Божји пружи десницу своју према змији, и бијући је и прогонећи је крсним знаком као гвозденом палицом, запрети томе видљивом ђаволу да престане шкодити људима и да отиде у бездан пропасти своје. И змија, побегавши из идолишта, постаде невидљива.
Тада незнабожни народ, увидевши своју заблуду, повика к епископу: Слуго Бога истинитога, спаси нас пропале! - Светитељ, пошто их довољно поучи, све их придоби Христу: јер они са усрђем примише свету веру, крстише се и идолиште оно срушише, а место њега, по светитељевом наређењу, подигоше цркву у славу Христа Бога. Исто тако и по другим местима где беху идоли, они их уништише; и настаде велика радост у том крају због избављења од идолске обмане. Тако ревносни пастир обиђе крајеве своје пастве и приведе своје словесне овце на духовну пашу, отевши их из чељусти адскога вука; сем што овде-онде остаде по која групица изгубљених, који не оставише своју пређашњу идолопоклоничку заблуду.
Гореспоменути кнез Дефенсор, чувши како светитељ Божји просвети Кеномански крај творећи благодаћу Христовом миога чудеса, веома се радоваше томе и слављаше Христа Бога. Затим он сам оде к светитељу, и после љубазног поздрава с њим, он моли светитеља да дође к њему у село, у коме кнез имађаше дивну кућу и велико имање. Кнез је желео да светитељ тамо приреди духовно славље поводом победе над искорењеним идолослужењем и присуствује празничној трпези, те да се у славу Божју сви провеселе, благодарећи Господу на човекољубивој доброти Његовој. Угодник Божји, иштући свуда спасење душа људских, не одби кнежеву молбу и пође са њим у његово село. Идући путем они угледаше једнога дечка који се ваљао по земљи: огроман смук га беше обавио, свезавши му ноге репом као копопцем, и опасавши му цело тело својим горњим делом. Човек Божји Јулијан приђе ближе и помоли се Богу говорећи: Господе Исусе Христе, Ти си крстом Својим избавио род људски, лишен раја преваром змије, избави и ово створење Твоје од смука који га је свезао, да би присутни познали да си Ти Избавитељ свих који се у Тебе уздају!
И тог часа смук препуче напола и постаде мртав, а дечко га отресе са себе и устаде здрав, и сви слављаху Бога. А кад се приближише селу у које иђаху, њима изађе у сусрет много народа; ту се задесише два бесомучника који завапише к светитељу за помоћ; он, призвавши име Христово, одмах изагна из њих нечисте духове. Ова два избављена човека и сви присутни незнабошци повероваше у Христа. И светитељ Божји би примљен у томе селу у кнежевом дому с великом чешћу и љубављу. И би приређено велико угошћење не само телесно него и духовно: јер сви разговараху о слави и сили Христовој, и о погибли ђавола, побеђених и посрамљених у идолима. По завршетку славља, обављеног у славу Божју, кнез показа светитељу све своје ризнице молећи га да узме све што жели, али он не хте ништа узети, јер он не тражаше ни злато ни сребро већ спасење душа људских које су драгоценије од свих блага овога света.
Пошто светитељ Божји довољно времена поучи богонадахнутим речима кнеза и сав дом његов и сво село, и крсти оне што не беху крштени, и утврди их у вери, он крену у свој град своме дому. А када улажаше у град, сужњи који бејаху у тамници крај градске капије угледавши светитеља кроз прозорчиће, завапише к њему громким гласом молећи га да их избави окова. Милосрдан, човекољубив отац се сажали на њих и пре но што оде дому свом пође к судијама, којима беше поверено управљање градом, и моли их да ради повратка његовог пусте сужње на слободу. Али они тврдога срца, не услишише епископову молбу, и он отиде од њих ожалошћен. Најпре сврати у цркву и одслужи благодарење Богу што му је помогао да толике душе приведе спасењу. Затим оде дому свом, и би му предложена трпеза, али светитељ не хте окусити ништа, јер беше ожалошћен због сужања. Но Господ који твори вољу оних што Га се боје, посла анђела Свог те отвори тамничка врата, раскину све окове и пусти сужње на слободу. Изишавши из тамнице они иђаху кроз град ка архијерејевом дому, и нико их не спречаваше нити им што приговараше, јер сви увиђаху да су они не руком људском него силом Божјом ослобођени од окова и пуштени из тамнице. Светитељ Божји, угледавши их где иду к њему, испуни се радости и позва их за своју трпезу. Пошто их добро угости телесном и духовном храном, он отпусти свакога да иде своме дому.
Свети епископ Јулијан, управљајући мудро новопросвећеном црквом и хранећи духовном храном новосабрано стадо словесних оваца, проведе на своме престолу доста година, и апостолски се трудећи у благовешћу Христовом он се као дубоки старац приближи чесној кончини својој, истребивши потпуно у Кеноманским пределима идолослужење и ђавопоштовање. На неколико дана пред своју кончину он оде из града у једно село које је припадало цркви, и тамо се разболе. А када се у граду чу за његову болест, сабраше се к њему клирици, благочестиви грађани и сви који духовном љубављу гораху према њему. Пошто их све довољно поучи, светитељ нареди да после његовог престављења изберу себи за епископа презвитера Туривија, који се заједно с њим трудио на спасењу душа људских. Затим давши свима последњи целив и мир, он предаде у руке Божије свету душу своју.
Деси се да кнеза не би при светитељевој кончини, јер у то време он не беше у граду већ у неком удаљеном селу. Ипак то би њему откривено на следећи начин: онога дана када се светитељ престави, кнез обедоваше у дому свом са пријатељима својим, и њему се отворише духовне очи, и он угледа светог Јулијана у архијерејском одјејању где уђе код њега, са три ђакона који ношаху свеће, и даде му благослов, а ђакони метнуше свеће на трпезу, и сви одмах одоше. Угледавши то, кнез упита оне што сеђаху с њим: Видите ли славу коју ја видим? - А они изјавише да ништа не виде. Тада им кнез објасни: Не видите ли оца нашег Јулијана, који нам јави толика добра и сатвори толика чудеса? Ето, он малочас са три ђакона који ношаху свеће уђе овамо, и светла лица гледајући на нас и осмехујући се благослови нас, и оставивши пред нама свеће изиђе. Ја држим ла се он преставио, јер се чу да је занемоћао.
Рекавши то кнез одмах устаде и хитно пође у град и у оно село, у коме се свети преставио. И нашавши га упокојена у Господу, он плака много. Исто тако и сав народ проливаше сузе за својим оцем и пастирем. Онда положивши на кола чесне мошти његове, повезоше их у град. Када стигоше до блиске граду реке зване Сарта, која беше веома дубока и морала се прелазити скелом, коњи који вожаху кола са светитељевим телом, уместо да узиђу на скелу, навалише право у реку, и управљани невидљивом руком иђаху по дубокој реци као по мосту, не оквасивши ноге ни до колена. И тако на чудесан начин пређоше на другу обалу, и сви се са страхом дивљаху овом славном чуду: јер дивни чудотворац свети Јулијан твораше чудеса не само за живота него и по престављењу свом. Када свето тело његово свечано уношаху у град, и сви беху потрчали у сретање, жена једна купаше своје одојче у бакарном легену, испод кога беше наложила малу ватру да се вода загреје; угледавши светитељево тело и мноштво света са свећама и кадионицама и слушајући песмопјеније, она се заборави и остави дете, па истрча да посматра свечани спровод чесног тела угодника Божјег; и стајаше посматрајући док не проминуше њену кућу. Онда се сети свога детета, утрча у кућу и угледа како се огањ силно разбуктао и вода у легену кључа; од ужаса она врисну, дохвати леген са ватре и изли врелу воду, но дете нађе живо и здраво и ни најмање неповређено од вреле воде. Ово чудо видеше многи који се тамо десише и уверише се да дете би сачувано молитвама светог угодника Божјег.
Светитељ Христов Јулијан би погребен у цркви коју он беше подигао на месту где се раније налазила кнежева кућа, поклоњена светитељу. И на гробу његовом догађаху се многа чудеса: јер се у свима болестима даваху исцелења молитвама светога Јулијана а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава кроза све векове. Амин.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА И ПОДВИЖНИКА ИЛИОФОТА, ЕПАФРОДИТА, АМОНИЈА, ХУЛЕЛЕЈА, ЕВСТЕНИЈА, АВКСУТЕНИЈА, ОЛВИЈАНА, ПАМЕГИСТА, ЕПИФАНИЈА, ФОТИЈА, ХАРЕТИСА, ХРИСТОФОРА, АВАКУМА, ГЕОРГИЈА, АЛЕКСАНДРА, ПАМФОДИТА, ПАФНУТИЈА, ВАРНАВЕ, ГЕОРГИЈА, ИРИНИКА, ЕЛПИДИЈА, ЕПИФАНИЈА, ЕФИМИЈАНА, ИРАКЛИЈА, ТЕОДОСИЈА, ИЛАРИОНА, ЈОСИФА, КОРНУТА, ЛАВРЕНТИЈА, ОРЕСТА, ПОЛЕМИЈА, СОЗОМЕНА, СОТИРИХА, ХРИСТОФОРА и осталих који из Палестине дођоше на Кипар.[5]

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА МАРКИЈАНА

Свети мученик Маркијан још као младић би ухваћен и мучен у граду Иконији, а затим га одведоше у Кападокију к управитељу области Перенију. Мученик јуначки изобличи Перенија због идолопоклоничког незнабожја, а Христа исповеди као Бога и Господа. Због тога га стругаше по телу и образима. Затим, разљућен прекорним речима страдалца, мучитељ нареди да га положе на усијани тигањ, па да му потом одрежу језик. Када све то би извршено, и свети мученик остаде тврд у вери и продужи исповедати Христа, онда га управитељ осуди на посечење мачем. Тада војници узеше светог Маркијана, и у време када се он мољаше и благодараше Богу одсекоше му главу.[6]
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. По другима упокојио се 807 године.
2. Царовао од 193 до 211 г.
3. Неки мисле да овај светитељ нико други није до Симон губави, исцељени од Господа (Мт. 26, 6), а који је на крштењу добио име Јулијан.
4. Спомен светог Дионисија Ареопагита празнује се 3 октобра.
5. О овим Светим Подвижницима и Мученицима видети под 1. јулом: Спомен Св. мученика Константина Аламана, Чудотворца.
6. Свети мученик Маркијан пострадао у Кападокији око 258 године.