Из Охридског пролога Светог Николаја Охридског и Жичког

1. Свети Захарија, патријарх јерусалимски. У време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрое на Јерусалим 614. године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја деведесет хиљада хришћана и као своје робље све побију. Остао је четрнаест година стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: "Хришћански Бог дошао је у Персију". Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе свети Захарија у миру и пресели се ка Господу 631. године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође свети Софроније (в. 11. март).

 

2. Преподобни Тимотеј. Пустињак на месту званом Символи на Олимпу азијском. Измалена ступи Тимотеј у манастир, замонаши се, и све до дубоке старости проведе земно време у посту, молитви, бдењу и непрестаном труду. Чист и целомудрен остао кроз цео живот. А чистим и целомудреним Бог даје власт над духовима злобе, па је даде и Тимотеју. Својим трудом око душе своје свети Тимотеј успе, да у себи сазида диван дом Духа Светога. Овај свети човек упокојио се 795. године.

 

3. Свети Евстатије, архиепископ антиохијски. Велики ревнитељ и заштитник Православља. Као такав нарочито се истакао на I Вас. сабору где је учено и разложито побијао учење Аријево. Са осталим Светим Оцима Евстатије исповедаше правилно да је Исус Христос као Син Божји раван Оцу и Духу Светом по божанском суштатству. По смрти цара Константина аријевци опет некако добију превагу, те почну љуто гонити Православље. Св. Евстатије буде свргнут са свога престола и протеран најпре у Тракију а потом у Македонију. Страдаше много и дуго, док најзад не предаде свету душу своју Богу, 345. године.

 

4. Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски. Као адвокат рукоположен у чин свештеника, потом постао патријарх 565. године. Писао каноне који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577. године.

 

 

 

Из Житија Светих преподобног Јустина Ћелијског

 

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ТИМОТЕЈА ПУСТИЊАКА

У пустом месту званом Символи на Олимпу[1] азијском беше манастир. Архимандрит тога манастира беше преподобни Теоктист, муж врлински, у кога се и преподобни Платон Исповедник учаше монашком животу. У овог блаженог архимандрита Теоктиста беше ученик и овај преподобни Тимотеј, који се измалена замонаши. Он се подвизаваше у посту и уздржању, и у посвуноћном стајању на молитви; и умртвивши потпуно покрете страсти, постаде бестрасан и савршен. И све до кончине своје остаде девственик телом и душом. Јер се од младости беше заветовао да његове очи никада не погледају женско лице. Због тога и постаде дом Светога Духа, и доби дар исцељивања и власт над ђаволима. И чињаше чудеса молитвама својим, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И скиташе се много година по горама и пустињама, сам живећи Богу, и росом суза орошавајући душу своју у непрекидним молитвама. Тако проводећи дане свога живота, он доживе дубоку старост, и отиде ка Господу. Овај свети човек упокојио се 795 године.

 

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЕВСТАТИЈА архиепископа Антиохијског

Када се архиепископ антиохијски Филогоније престави, на упражњени престо дође овај блажени Евстатије, (324 г.), муж заиста достојан таквог чина, јер беше свет животом, чувен мудрошћу и велик ревношћу за побожност. To ce показа и у Никеји на Првом Васељенском Сабору (325 г.), за време цара Константина Великог, где се са светим Оцима борио против Арија и осудио његово богохулно јеретичко умовање, које је говорило да је Син Божји створење а не Творац, и да није једне суштине и части и власти са Оцем.

Пошто свети Евстатије посрами и анатеми предаде богохулну јерес аријанску, и исповеди да је Син једносуштан са Оцем, он изазва злоћу јеретика против себе, нарочито Евсевија никомидијског, Теогнија никејског и Евсевија кесаријског. Они се особито осилише када, по претстављењу Константина Великог, престо заузе његов син Констанције[2], који пристаде уз Аријеву јерес, и стаде је веома штитити и величати. Он даде аријанцима власт да гоне и злостављају Цркву православну. И силно помагаше аријанство безаконом силом и неправедном влашћу. Тада гореспоменути Евсевије никомидијски, по изгнању светог Павла Исповедника, постаде и патријарх цариградски. Али још много пре тога он једном сврати тобож узгред у Антиохију са Теогнијем никејским, пошто су били на путу за Јерусалим. И ту сазваше неправедно збориште против светитеља Христова Евстатија (око 330 г.), те га збацише с престола и лишише сана, измисливши против њега ове неосноване кривице: неправо верује, јер јересује, и неморално живи. Јер они великим новцем поткупише неку жену блудницу: да оклевета светог Евстатија, како је тобож од њега затруднела, и родила дете. И уђе та жена у сабор, са дететом у рукама, клеветајући и вичући: Од архиепископа Евстатија затруднех, и родих. - Присутни саборници затражише од ње да своје речи потврди заклетвом. И закле се несрећна жена да јој је дете од Евстатија. Тада саборници свргоше светитеља, и послаше на заточење у Тракију.

А потпуно исправан и невин Христов исповедник Евстатије отрпе неправедну оптужбу и прогонство. И у заточењу престави се ка Господу, и оде у небеску отаџбину, око 345 године. A жена која оклевета светога, тешко се и љуто разболе. И увидевши да је то казна Божја због неправедне оптужбе и клевете на невиног и чистог архијереја, она каза истину: да је златом била поткупљена да оклевета светитеља; каза и ко ју је поткупио; и да се лажно заклела, јер је затруднела од Евстатија ковача, а не од архиепископа Евстатија.

После сто година (око 482 г.), у време цара Зенона, чесно и свето тело светог оца нашег Евстатија Исповедника би веома свечано пренесено из заточења у Антиохију. Тада су сви житељи Антиохије изашли осамнаест миља у сусрет светитељу са свећама и песмама и кадионицама, славећи Христа Бога, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.

 

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ГЕОРГИЈА ЧУДОТВОРЦА епископа Амастридског

Преподобни Георгије беше син побожних родитеља, Теодосија и Мегете, који беху из града Кромне, близу Амастриде на Црноме Мору. Но пошто родитељи овога светитеља до старости своје остадоше бездетни, они мољаху Бога постом и молитвом, да им да порода. To и би. Јер божански глас им откри и зачеће, и име, и архијерејски чин овог њиховог сина Георгија који се имао родити у њиховој старости. А када се роди дете, и би одојено, оно потпуно одбаци све привлачне и привремене ствари, и свим срцем приону за будућа блага. И труђаше се у изучавању божанских и човечанских ствари. Гледајући такве врлине свога детета, родитељи се радоваху и слављаху Бога. А кад стече довољно образовања, он се удаљи из свог завичаја и оде у једну планину. Тамо пронађе једног чесног старца, и прими од њега анђелски образ монашки. А кад се старац његов упокоји, он оде у Вонису, што је близу Амастриде, и тамо изнураваше себе блажени сваким притешњењем и подвигом. Но када амастридски[3] епископ сконча, овај преподобни би приморан, иако није хтео, да заузме његов епископски престо, као свећа своје место на свећњаку. To би по избору Божјем и уз сагласност свештенства.

Хиротонисан у Цариграду за архијереја, од светог Тарасија патријарха, преподобни Георгије отпутова у своју амастридску епархију. Као епископ старао се много и трудио око збрињавања сирочади и удовица, око исхране сиротиње, око свештенства и његовог рада, а пре свега око побожности и Православља. Осим тога сваки је могао у Амастриди да види разна чудеса која је овај светитељ чинио.

Пошто тако красно проживе свој живот, преблажени отиде ка Господу, предавши му у миру дух свој[4].

 

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА III СХОЛАСТИКА патријарха Цариградског

Као правозаступник рукоположио се за свештеника, потом постао патријарх Цариградски, 562 године. Писао каноне, који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577 године.

 

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈАКОВА ОТШЕЛНИКА[5]

 

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЗАХАРИЈЕ патријарха Јерусалимског

За време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрој на Јерусалим, 614 године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију, и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја 90.000 хришћана, и као своје робље све побију.

Четрнаест година остао је стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: "Хришћански Бог дошао је у Персију". Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе Св. Захарија у миру, и пресели се ка Господу 632 године. Патријарховао од 609 до 632 године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође Св. Софроније.

 

СПОМЕН ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ АНДРЕЈА и АНАТОЛИЈА[6]

Ови преподобни беху међу првим ученицима преподобног Јевтимија Великог[7]. Андреј беше родом са острва Митилине, и беше сродник оног Сидонија који беше учитељ Светом Јевтимију. Анатолије пак беше из Раита са Синаја. Оба ова преподобна дођоше истовремено Светом Јевтимију: Андреј дође са своја два брата, Стефаном и Гајаном, а Анатолије са Јованом презвитером и Таласијем.

________________________________________

НАПОМЕНЕ:

1. Гора Олимп - у Малој Азији, на граници Фригије и Вигиније.

2. Цар Константин је умро 337 године. Констанције владао од 337 до 361 године.

3. Град Амастрида - у Пафлагонији, малоазијској области, између Витиније и Понта, дуж обале Црнога Мора.

4. Свети Георгије скончао 3. марта за царовања Никифора I Логотета (802-811); на гробу његовом догађала се многа чудеса.

5. Његов спомен се врши 26. новембра, где је и његово житије.

6. Ови преподобни се спомињу једино у Јерусалимском Канонарију. Тамо се вели да се они спомињу још и 26. априла и 7. јуна.

7. Преп. Јевтимије Велики се слави 20. јануара.

 

Преузето са Светосавље