ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Св. муч. Лонгин. Божествени Матеј јеванђелист описујући страдање Господа Исуса Христа вели: а капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј (Мат. 27, 54). Тај капетан беше овај блажени Лонгин, који са још двојицом војника својих поверова у Сина Божјег Исуса. Он је био старешина војника, који присуствоваху распећу Господа на Голготи, он — старешина страже која је чувала гроб. Када старешине Јеврејске сазнаше за васкрсење Христово, потплаћиваху војнике, да проносе лажну вест, као да Христос није васкрсао него да су Га ученици Његови украли. Покушаше Јевреји да потплате и Лонгина, али се он не даде потплатити. Тада Јевреји прибегоше своме уобичајеном начину, тј. Решише да убију Лонгина. Сазнав за ово Лонгин скиде свој војнички појас, крсти се од апостола, заједно са она два своја друга, и заједно са овима тајно напусти Јерусалим и пресели се у Кападокију. Тамо се предаде посту и молитви, и као живи сведок васкрсења Христова обрати својом сведоџбом многе незнабошце у веру истиниту. Потом се удаљио у село на имање свога оца. Но злоба јеврејска ни ту га не остави на миру. По клевети Јевреја посла Пилат војнике да посеку Лонгина. Лонгин свети провиде духом приближење својих џелата, па им изађе у сусрет и сврати их у дом свој не казујући им се ко је. Добро угошћени војници легоше спавати, а св. Лонгин стаде на молитву, и мољаше се целу ту ноћ, припремајући себе за смрт. Изјутра оде и доведе и она два своја друга, обуче се у беле погребне хаљине, поучи своју чељад у кући и показа им место на једном брдашцу, где ће га сахранити. Тада се јави војницима и рече им, да је он Лонгин, кога они траже. Војници се збунише и застидеше, и не мишљаху посећи Лонгина, но овај навали на њих, да испуне заповест старешине свога. И бише посечени Лонгин и два друга његова. Главу Лонгинову однеше војници Пилату, Пилат је предаде Јеврејима, а ови је зарише у ђубре ван града.

2. Преп. Лонгин Трудољубиви. Монах Кијево–Печерски из XIV столећа. Био је вратар у манастиру, и толико је имао чисто и облагодаћено срце, да је увек знао, с каквим мислима неко улази у манастир, и с каквим опет други излазе из манастира. Чудотворне мошти Лонгинове почивају у Теодосијевим пешчерама.



Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског


ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЛОНГИНА КАПЕТАНА

КАДА ГОСПОД наш Исус Христос, по неисказаној милости Својој, благоволи спасти нас од погибли Својим добровољним страдањем, крстом, смрћу и васкрсењем, тада један капетан по имену Лонгин, родом из Кападокије, налазећи се под влашћу Пилата, би одређен да са својим војницима служи при страдању и распећу Господа Христа. Видевши чудеса која се збиваху због Христа: земљотрес, помрачење сунца, отварање гробова, васкрсавање мртваца и распадање камења, капетан Лонгин исповеди да је Христос - Божји Син. О томе божанствени евангелист Матеј овако говори: А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло, говорећи: заиста овај беше Син Божији (Мт. 27, 54). Овом Еванђелском казивању црквено предање додаје, да је Лонгин био онај војник који копљем прободе ребра распетоме Господу Исусу Христу и од истекле крви и воде доби исцељење болесним очима својим.
Тај исти Лонгин са војницима би од Пилата постављен да чува стражу код гроба у коме је лежало животворно тело Исуса Христа. А када Господ свеславно васкрсе из гроба и Својим чудесним васкрсењем препаде стражаре,[1] тада Лонгин и два војника коначно повероваше у Христа, и постадоше проповедници Васкрсења Христова: јер они известише Пилата и главаре свештеничке о свему што се догодило. А главари свештенички саставши се са старешинама начинише веће, и дадоше војницима довољно новаца, да би они утајили Васкрсење Христово, говорећи им: кажите: ученици Исусови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали (Мт. 28, 11-13). Но Лонгин не узе новац и не хте скривати чудо, него још усрдније стаде сведочити о њему, и сведочанство његово беше истинито. Зато и Пилат и сво Јеврејско збориште омрзнуше Лонгина, и сав гњев овој, који раније беше уперен против Христа, они сада окренуше на Лонгина. Јер Лонгин отворено и јасно проповедаше да је Христос истинити Бог, и да је он, Лонгин, очевидац Његове животворне смрти и васкрсења. Због таквог сведочанства, непријатељи васкрслог Господа Христа решише да убију Лонгина, само тражаху повод за то и згодну прилику, али не налажаху: јер Лонгин беше најстарији међу војницима, и човек попгген, и познат самом ћесару.
Када Лонгин сазнаде за њихову злу намеру, он вољаше да буде одбачен од њих и да остане са Христом, него ли да живи у насељима Јеврејским. И он збаци са себе војнички чин, одело и појас, па узевши са собом два пријатеља своја, који имађаху исту ревност за Христа, уклони се од мешања с народом, и сав се посвети служби Богу. Примивши крштење од светих апостола, Лонгин ускоро напусти Јерусалим и са своја два пријатеља отпутова у Кападокију. И тамо постаде проповедник и апостол Христов, и многе обрати од заблуде к Богу. Затим напусти град и стаде живети на имању свога оца, водећи безмолвни живот - у посту и молитвама.
Убрзо сазнаде сво зборипгге Јеврејско у Јерусалиму, да Лонгин шири своје учење по целој Кападокији и јавља сведочанство о васкрсењу Христовом. Тада главари свепггенички и старешине Јеврејске, пуни зависти и гњева, отидоше к Пилату са многим иоклонима и молише га да упути ћесару у Рим тужбу против Лонгана: да се одрекао војничког чина, да се одметнуо од Римске власти и да буни народ у Кападокији проповедајући им другог цара. Пилат, примивши поклоне, пристаде на молбу Јевреја и упути ћесару Тиберију[2] писмо, у коме тешко оптужи Лонгина. Са тим писмом Пилатовим Јевреји послаше од себе много злата ћесару, и самим тим купише смрт светоме Лонгину: јер од ћесара Тиберија ускоро стиже наређење да Лонгин буце кажњен смрћу као противник ћесарев. Пилат одмах посла војнике у Кападокију, да одсеку главу Лонгину и да је донесу у Јерусалим као очигледан доказ Јеврејском зборишту да је Лонгин погубљен. Усто, на молбу богомрских Јевреја, Пилат нареди да убију и она два војника, који заједно са Лонгином напустише војничко звање, и тамо у Кападокији заједно с њим проповедају Христа.
Када војници стигоше у Кападокију, они стадоше марљиво распитивати о Лонгину где живи. Дознавши да он борави на имању свога оца, они похиташе тамо, правећи се као да иду к Лонгину, не да га убију него да му укажу извесне почасти. Јер они се бојаху да им се Лонгин не измакне из руку, и они се врате празни к онима који су их послали. Зато им и беше жеља да га тајно ухвате.
Међутим свети Лонгин, пун Духа Божијег, сазнаде шта му се спрема: јер њему би откривено Богом да му се припрема мученички венац. И он изиђе сам у сусрет војницима, и љубазно их дочека чесним речима. А они, не познавајући га, питаху: Где је Лонгин који некада беше капетан? - А због чега вам он треба? упита их Лонгин са своје стране. - Војници одговорише: Чусмо да је он добар човек, па хоћемо да га посетимо; ми смо војници, а он је био капетан у војсци, зато и хоћемо да га видимо. - Тада им Лонгин рече: Молим вас, господо моја, свратите код мене у моју кућу и одморите се мало од пута, a ja ћу известити Лонгина о вама, јер знам где живи, па ће он сам доћи к вама, пошто не станује далеко одавде.
Војници свратише код Лонгина, и он приреди велико угошћење. А кад наступи вече, војници, веома весели од вина, казаше Лонгину због чега су послани. Но претходно га молише и клетвом заклеше, да никоме не ода ту тајну, бојећи се да неко не обавести о томе Лонгина, и овај им побегне. И говораху војници: Ми смо послани да одсечемо главу Лонгину и двојици његових пријатеља, јер такво наређење дође Пилату од ћесара.
Чувши да и пријатеље његове ишту да убију, Лонгин посла no њих брзо, позивајући их код себе. Сам пак не хте казати војницима, док не дођу његови пријатељи, да је он Лонгин. A кад војници заспаше, Лонгин стаде на молитву, и сву ноћ ту усрдно се мољаше Богу припремајући се за смрт. А када свану, војници, журећи да што пре крену, молише Лонгина да им, као што је обећао, покаже онога кога траже. Лонгин им на то рече: Причекајте мало, господо моја; послао сам по њега, и он ће одмах доћи к вама. Верујте ми да ће онај кога ви иштете, сам предати себе у ваше руке, само причекајте.
Затим Лонгин сазнаде да његови пријатељи иду: одмах им изиђе у сретање, и загрливши их целива их и рече им: Радујте се, слуге Христове, а моји саратници! радујте се заједно са мном, јер се приближи весеље наше, дође време разрешења нaшег од телесних уза: ето, сада ћемо заједно предстати Господу кашем Исусу Христу. И Онога кога видесмо страдајућа, распета, погребена, и васкрсла са славом, - Њега ћемо сада опет видети где седи с десне стране Бога, и науживаћемо се гледањем славе Његове.
Рекавши то својим пријатељима, Лонгин их обавести да су од Пилата и Јеврејског Синедриона дошли војници да их убију због сведочења о васкрсењу Христовом. А кад они то чуше, веома се обрадоваше што ће се удостојити мученичког венца и што ће скоро предстати Господу своме, кога од све душе заволеше. Затим, уводећи своје другове к војницима, Лонгин рече: Ево вам Лонгина и његова два пријатеља! Ја сам Лонгин кога ви иштете, а ово су два моја пријатеља, који заједно са мном видеше васкрсење Христово и повероваше: чините дакле с нама што вам је наређено од оних који су вас послали.
Чувши то војници се запрепастише, и с почетка не повероваше да је он Лонгин. Затим уверивши се да је то заиста он, њих обузе стид и не хоћаху да погубе свога добротвора. Међутим Лонгин их примораваше да изврше што им је наређено; и говораше: За моју љубав према вама, ви ми не можете боље захвалити него да ме брзо пошаљете Господу моме, кога одавно желим да видим. - Затим, обукавши се у беле погребне хаљине и показавши руком на оближњи брежуљак, Лонгин нареди укућанима својим да тамо сахране тело његово и тела двојице пријатеља његових. После тога, помоливши се и давши свима присутнима последњи целив, Лонгин и два његова пријатеља[3] преклонише под мач главе своје. И војници, одсекавши им главе, узеше са собом главу светога Лонгина и одоше; а тела светих бише чесно погребена на месту које указа сам свети Лонгин.
Војници пак, стигавши у Јерусалим, предадоше Пилату чесну главу светога Лонгина, као сигуран доказ Пилату и Јеврејима да је Лонгин заиста убијен. А они, видевши главу светитељеву, наредише да је баце изван града, и она се дуго ваљаше на ђубришту, док је ђубрем не затрпаше. Али Господ који "чува све кости"[4] угодника Својих, сачува целу у ђубришту и главу светога Лонгина. И када Господу би угодно да прослави пред људима на земљи слугу Свога, кога већ беше прославио пред анђелима на небу, Он откри свету главу његову на следећи начин. Једна жена хришћанка, удовица из Кападокије, ослепи на оба ока, и дуго искаше помоћи од лекара, али је не доби. После тога она намисли да отпутује у Јерусалим и да се тамо поклони светим местима, иштући Божију помоћ ослепелим очима својим. Узевши сина свог јединца, она крену на пут, и син је вођаше све до Јерусалима. Но кад стигоше у Јерусалим, син се њен разболе, и после неколико дана умре. Удовица би силно уцвељена смрћу свога сина; и горко плакаше због двоструке слепоће своје: јер се лиши и очију и сина, који јој беше као светлост за очи њене и вођ њен у слепоћи њеној. И док она неутешно плакаше и горко туговаше, њој се у виђењу јави свети Лонгин и утеши је, обећавши јој да ће јој и сина њеног у слави небеској показати и светлост очима њеним даровати. И исприча јој све о себи: како је био при страдању, распећу, погребењу и васкрсењу Христовом; како је затим проповедао у Кападокији Христа, и пострадао за Њега са друговима својим. При томе он јој нареди да иде изван града и да тамо на ђубришту нађе његову главу, затрпану ђубретом. И још јој рече: Теби је предодређено да је нађеш ради твога исцељења.
Утешивши се у тузи, удовица устаде и замоли да је одведу изван града; и онима који је вођаху говораше: Где видите ђубриште са много ђубрета, тамо ме ставите. - Они тако и поступише. Нашавши велико ђубриште, они је тамо доведоше. И она поче рукама својим разгртати ђубре и претурати: иако ништа очима не виђаше, она велику веру имађаше у светитељеве речи које јој је у виђењу говорио: И до промислу Божјем, она одмах доби оно што је тражила, и изненада угледа сунчеву светлост: јер јој се очи отворише, и она угледа главу светитељеву у ђубришту. И обрадова се она не толико сунчевој светлости коју виде, колико глави светитељевој коју нађе и због које прогледа. И прослављаше она Бога и величаше слугу Његовог, светог Лонгина.
Узевши главу светитељеву и целивавши је, она је однесе у кућу у којој становаше. Омивши чесну главу, она је помаза миришљавим мастима, и толико се радоваше проналажењу овог духовног блага, да и заборави на своју жалост због умрлог сина. Идуће пак ноћи свети Лонгин јој се опет јави у великој светлости, доводећи к њој сина њеног у блиставом свадбеном руху. И очински га загрливши, светитељ јој рече: Погледај, жено, сина свога, због кога толико тугујеш и плачеш! погледај, у каквој је сада части и слави! погледај, и утеши се! Бог га је уврстио у Небеске Чинове, који се налазе у Царству Његовом. А ја га сада узех од Спаситеља, и он никада неће бити удаљен од мене. Узми, дакле, главу моју и тело сина твога, и сахрани их у једном ковчегу; и не плачи више за својим јединцем, и нека се не смућује срце твоје; јер велика слава, радост и бескрајно весеље дани су њему од Бога.
Када жена чу то, она журно устаде и положи главу светог мученика у један ковчег са телом умрлог сина свог; и затим се врати кући својој, славећи и хвалећи Бога. Стигавши у своју постојбину, она на чесном месту сахрани тело сина свога и главу светог мученика,[5] и при томе говораше у себи ово: Сада знам да онима који љубе Бога све иде на добро (ср. Рм. 8, 28): исках очи телесне, а са њима нађох уједно и очи душевне. Туга ме беше заробила због смрти сина мога; а сада га имам на небу, предстоји Богу у слави са пророцима и мученицима; с њима се он свагда радује, и са Лонгином у Царству Христовом носи крст - знамење победе - усред Ангела, и као ученик Лонгинов радосно пева: Заиста Божји Син овај беше, и јесте, и биће: Царство Његово - Царство је свих векова, и владавина Његова у сваком нараштају и нараштају: Њему слава вавек. Амин.[6]

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ МАЛА

ПРЕПОДОБНИ Мал остави свет, богатства и сроднике и отиде у пуста и ненасељена места. Тамо се строго подвизаваше, радујући се посту и бдењу и другим злопаћењима. Лице му је радошћу зрачило и радост изазивало. Именом Христовим чињаше разна чудеса: губаве очишћаваше, демоне изгоњаше, слепима вид даваше. Тако за живота. А када се упокоји, тело његово точаше миро, и постаде и остаде извор исцељења од неизлечивих болести и сваковрсних недуга. Тако Господ прославља оне који Њега прослављају.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ OЦA НАШЕГ ЛОНГИНА ТРУДОЉУБИВОГ

МОНАХ Кијево-Печерски из четрнаестог столећа. Био је вратар у манастиру, и толико је имао чисто и облагодаћено срце, да је увек знао, с каквим мислима неко улази у манастир, и с каквим опет други излазе из манастира. Чудотворне мошти преподобнога Лонгина почивају у Теодосијевим пештерама.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЛЕОНТИЈА, ДОМЕТИЈА, ТЕРЕНТИЈА и ДОМНИНА

ОВИ свети мученици пострадаше за Христа скончавши у огњу.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ САВИНА

РАВНОАНГЕЛНИ подвижник отац Савин у миру се упокојио.[7]

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ДВА ВОЈНИКА, пострадалих са Светим Лонгином Капетаном

СПОМЕН СВЕТЕ БЛАГОВЕРНЕ ЕВПРАКСИЈЕ

У СВЕТУ - Ефросинија, кнегиња Псковска. Супруга Псковског кнеза Јарослава Владимировича, који заведен од латинских бискупа, ожени се Немицом. Остављена, кнегиња Ефросинија основа у Пскову женски манастир светог Јована Претече, замонаши се и би настојатељица. Позвана ради виђења с бившим супругом у Ливонски град Оденце, она сконча мученички од руке свога пасторка 1243. године 8. маја. Свете мошти њезине почивају у Претечином манастиру у Пскову.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Еванђелист то овако описује: Анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше па њему. А лице његово беше као муња, и одело његово као снег. И од страха његова уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви (Мт. 28, 2-4).
2. Тиберије царовао од 14. до 37. године. За време његово распет је Господ Исус Христос.
3. По подацима из старине, то су били: Исавр и Афродисије; спомен њихов 19. априла.
4. Псал. 33, 21.
5. Чесна пак рука светога Лонгина налази се у Риму, у цркви светога Петра.
6. Житије светога Лонгина написао је свети Исихије, презвитер Јерусалимски (+ 434. год.), који је документа о мученику нашао у библиотеци светог Васкрсења, и по њима саставио Житије, из кога се види да је мученик посечен 16. октобра.
7. Можда се ради о истом преподобном Савину који се спомиње 15 октобра.