Бог ће јавно доћи и неће прећутати (Пс. 49, 3).

Другчије је звање војводе од звања судије. Војвода се пред непријатељем не објављује одмах, него оставља непријатељу, да суди о њему како хоће; јер војводи је главно да победи. Судија се пак одмах јавља онима којима има да суди. Другчије је и звање учитеља од звања судије. Учитељу је главно да научи васпитанике своје; зато се он често пута спушта на ступањ васпитаника својих, и говори им као друг њихов. Судија пак од почетка па до краја мора бити јављен суђенима као судија, и ништа друго. Другчије је и звање лекара од звања судије: и разлика се у та два звања тако дâ уочити као и у прва два случаја. Бог се, браћо, јавио свету у телу човечјем: јавио се као војвода, као учитељ, као лекар. Но није се још јавио као судија. У првом случају Он је прећутао да изрекне јавно Своје највише достојанство, него је оставио непријатељима, васпитаницима и болесницима да суде о Њему како знају. Ко је имао здраво суђење, тај је могао познати Га као Бога, скривеног у телу, и по речима, и по делима, и по човекољубљу, и по знацима небеским при Његовом рођењу, при распећу, при васкрсењу и вазнесењу. Коме је пак ум био помрачен каквом злобном страшћу, тај Га није могао познати нити за Бога признати. Али када буде Он дошао као Судија, тада Га нико више неће питати ни јеси ли Ти? ни ко си Ти? него ће сви у тренутку знати, да је то заиста Он. Ангели ће пред Њим трубити: на небесима ће блистати крст Његов, испред Њега ће се огањ разгорети, и око Њега бура велика видеће се. Тада ће и веран и неверан, и праведан и неправедан, погледати и познати — Судију. Тада ће се радовати само они, који су Га пре познали као Бога, у пећини, и на крсту. Они ће се ваистину радовати, јер ће у Судији познати Онога, с којим су војевали, од кога су се научили, и којим су се излечили.
О Спаситељу преславни, помилуј нас и исправи нас пре другог доласка Твога. Теби слава и хвала вавек. Амин.