РАСУЂИВАЊЕ

Грех који служи другима на саблазан. двојни је грех. Благоразуман човек пашти се, да својим греховним примером не саблазни ма кога и нe наведе на грех. Св. Амвросије похваљује такву благоразумност рано упокојеног цара Валентинијана наводећи ове примере из његовог живота: Чувши цар да се говори по Риму o њему као страсном ловцу и љубитељу зверова — што он у ствари није био — и као да та страст одвлачи цара од државних послова. Он одмах нареди, да се побију сви зверови у његовој башти. Чувши опет како неки злобници шире глас o њему, као да рано ручава (хотећи тиме да га представе прождрљивим), он наложи на себе врло тврд пост и тајно и јавно. При јавним обедима ретко се виђао да неки залогај метне у своја уста. Кад су се опет сестре његове спориле c неким човеком око неког имања, цар, како је имао права да он спор пресуди, упути тај предмет јавном суду, да му се не би пребацила пристрасност.” — Заиста овај побожни цар са великим страхом држао је реч Господњу: Тешко оном ко саблазни једног од ових малих.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Дух Свети води апостоле кроз све скорби и муке испуњујући срце њихово утехом и радошћу,
2. како Дух Свети чини те расте и успева семе јеванђелско, које апостоли сеју пo свету, чак и тамо где изгледа узалуд бачено.