ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Свештеномученик Игњатије. Главно празновање светог Игњатија јесте у зиму 20. децембра. Овога датума пак празнује се пренос његових моштију из Рима где мученички пострада, у Антиохију где је раније био архијереј. Када свети Игњатије беше позван у Рим да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу праћаше га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове, презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше и он предаде душу своју Богу. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију и часно сахранише. Но када Персијанци заузеше Антиохију у VI веку, мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим.

2. Свети мученици Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије. Сви ови пострадаше за Господа Исуса Христа на Самосату у време цара Максимијана 297. године. Филотеј и Иперихије беху великаши, а остали беху младићи знаменита рода. Уморише их незнабошци грозном смрћу, укуцавши ексере у главу сваком од њих. Часно пострадаше и у вечну радост уђоше.

3. Преподобни Лаврентије Печерски. Драговољно изабрао затворенички живот попут ранијих затвореника, Исакија и Никите, опрезно чувајући се ђаволске прелести, којој се ова двојица у почетку подаше. Великим уздржањем, молитвом и богомислијем достигао висок степен савршенства. Од уплашеног демона сазнао да у Печерском манастиру од стотину осамнаест монаха има њих тридесет, којима је дата од Бога власт над злим дусима. Представио се Господу 1194. године.

 

 

Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског

 

ПРЕНОС ЧЕСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ИГЊАТИЈА БОГОНОСЦА

Главно празновање светог Игњатија јесте у зиму 20 децембра. Овога дана се празнује пренос његових чесних моштију из Рима, где мученички пострада[1], у Антиохију, где је раније био архијереј. Када свети Игњатије беше позван у Рим, да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу пратише га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше, и он предаде душу своју Богу. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију, и чесно сахранише. Но када Персијанци заузеше Антиохију у шестом веку мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим, где се и сада налазе у цркви светог Климента.

 

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ФИЛОТЕЈА, ИПЕРЕХИЈА, АВИВА, ЈУЛИЈАНА, РОМАНА, ЈАКОВА и ПАРИГОРИЈА

Ови свети пошто постадоше војници Небеског Цара Христа, наружише идоле и изобличише заблуду идолопоклоника. Идолопоклоници их ухватише, и најпре им дебелим моткама поломише руке и ребра, затим их немилосрдно шибаше, па им тешке ланце око врата ставише, и тако их у тамницу вргоше. После тога их из тамнице изведоше, и кожу им на кајише секоше; затим их обесише, и онда свакоме од њих укуцаше ексере у главу. И тако ови славни мученици предадоше душе своје у руке Божје, и добише неувенљиве венце мучеништва[2].

 

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА СИЛУАНА епископа, ЛУКЕ ђакона и МОКИЈА чтеца

За царовања Нумеријанова, 284 године, настаде гоњење против хришћана. Тада овај свети Силуан, епископ у граду Емеси, у Сирији, би оптужен кнезу, одмах ухваћен, и заједно са ђаконом Луком и чтецом Мокијем, сви троје везани изведени пред кнеза. Он их дуго истјазаваше. И пошто виде да они исповедају Христа као истинитог Бога, а проклињу оне који се клањају идолима, силно се разљути. Затим покуша да их ласкањем придобије да се одрекну Христа. А кад и тиме не успе, страшно их тукоше, па их онда баци у тамницу, и остави их да тамо умру од глади.

Но после много дана он их поново изведе на суд. И тукоше их, и по други пут их врже у тамницу. И кад у тамници постадоше као скелети од глади и жеђи, он донесе одлуку да их изведе пред зверове да се боре са њима. И изведоше светитеље у цирк, и пустише на њих разне зверове, а мученици се Христови мољаху Богу да се овим заврши њихова борба. Бог услиши своје слуге, јер чим My ce помолише, Он услиши њихову молбу, и одмах прими душе њихове. Тада се дивље звери са страхопоштовањем зауставише подалеко од моштију светих мученика, и, не приближивши им се, удаљише ce. A када паде ноћ, одоше неки хришћани, узеше света тела светих мученика, и чесно их сахранише, елавећи и благодарећи Бога.

 

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА САРВИЛА и ВЕВЕЈЕ сестре његове

Ови свети беху из града Едесе, а пострадаше за време цара Трајана, 110 године. Свети Сарвил беше најпре идолски жрец и служитељ гадних жртава демонских. Био је леп и чувен; носио је скупоцене и раскошне хаљине, и имао златну капу на глави; тамошњи јелини су га сматрали као другог малог цара, и поштовали као другог бога. И он је наређивао да се сви клањају идолима и приносе им жртве. Епископ града Едесе, свети Варсимеј често га је корио и саветовао, али он није хтео да напусти своју заблуду. A o једном незнабожачком празнику, када су приносили жртве демонима, и Сарвил надзиравао, свети Варсимеј га опет укори као виновника пропасти многих људи. Чувши то, и дарнут благодаћу Христовом, Сарвил се замисли над речима епископовим, и поверова у Христа заједно са својом сестром Вевејом. Затим их епископ Варсимеј обоје крсти, и поучи истинама вере. После тога Сарвил продаде све имање своје, раздаде новце сиромасима, и сам постаде сиромах. Потом отиде код епископа и живљаше код њега.

Сазнавши за то, намесник Лисије изведе Сарвила преда се на суд. Пошто га је испитао и дознао да исповеда веру у Христа, он нареди те га бише моткама. А пошто мученик изружи њега и идоле његове, па и самог цара који га је поставио за намесника, овај се безумно разјари, и нареди те светога бише воловским жилама, и стругоше гвозденим четкама, и жегоше бакљама. Трпећи све то, мученик само у Бога гледаше и мољаше се, стога му Бог и олакша патње. А Лисије, видећи јунаштво и трпељивост светога, нареди те му укуцаше ексере у главу, и бацише под тестеру да га престружу. Али благодаћу Христовом свети мученик остаде неповређен, што све запрепасти.

Видевши све то, сестра светога Сарвила Вевеја, испуни се смелошћу, и сама оде намеснику, и изјави да је хришћанка. A намесник нареди те је много бише, па је баци у тамницу. Брата пак њеног Сарвила стави на овакве муке: тукоше га дрвеним лопатама, онда му лице одраше, и руке му састраг завезаше, па га по трбуху бише; затим га за једну руку о дрво обесише, па му огњем жегоше разне делове тела; напослетку та целог одраше. А намесник, видећи га где још дише, нареди те и њему и сестри његовој отсекоше главе. И тако обоје добише венце мученичке. А чесне мошти њихове тајно узеше неки хришћани, и чесно их сахранише, славећи и благодарећи Бога.

 

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЛАВРЕНТИЈА затворника Печерског

После искушења које снађе преподобне затворнике печерске Исакија и Никиту[3], подвизаваше се у том истом светом манастиру Печерском овај блажени Лаврентије. Он се, као добар војник Христов, усуди да сам усамљенички ратује са душегубним нападачем - ђаволом. И зажеле свом душом да се у строгом затворништву посвети молитви Богу, убеђен да Господ управо о затворничком живљењу говори када каже: "А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно" (Мт. 6, 6). Али преподобни му оци одлучно брањаху да то ради у светом манастиру Печерском, где лукави ђаво силовитије напада подвижнике него на другом месту. Они му напомињаху како ту ђаво савлада Исакија и Никиту, који се насамо у затвору бораху с љим, те их оци многим молитвама једва вратише к себи.

Тада Лаврентије, опростивши се са братијом, оде у манастир светог великомученика Димитрија, подигнут кнезом Изјаславом[4], и тамо монаховаше у затвору. Он стаде веома подвижнички живети и са великом ревношћу радити на спасењу свом, преузимајући сваким даном све веће трудове, умртвљујући уздржањем и глађу све страсне пожуде, секући их мачем духовним, тојест речју молитве, и водом суза својих гасећи распаљене стреле лукавога. И тако он, благодаћу Божјом, не само не би рањен ћаволом, него и доби од сведарежљивог Господа дар да чудотворно исцељује разне болести и недуге по људима, и да изгони ђаволе.

Једном, к блаженом Лаврентију између многих других би доведен ради исцељеља један човек из Кијева, у коме бејаше веома свиреп и јак ђаво, да дрво које су са муком могли носити десеторо људи, он сам узимаше и ношаше. А блажени затворпик, желећи да се благодаћу прослави његово духовно отечество - свети манастир Печерски, нареди да овог човека воде тамо. Тала бесомучмик стаде викати: "Коме ме ти шаљеш? Ја не смем ни да се приближим пештери због Светих који почивају у њој. У самом пак манастиру живе тридесет светих црноризаца којих се ја бојим, a ca осталима водим борбу"

Када бесомучник изговори то о благодати светог манастира Печсрског, блажени понова нареди да га силом одвуку тамо, да би се боље потврдило оно што он рече. А они што вуцијаху бесомучника, знајући да он никада није бивао у Печерском манастиру и да никога тамо не познаје, упиташе га: "Ко су ти подвижници којих се ти бојиш?" Јер у то време у Печерском манастиру бејаше братије сто осамнаест. Бесомучник наброја од њих тридесет по имену, и рече: "Сви они могу ме једном речју истерати". Тада му они што га вуцијаху опет рекоше: "Ми хоћемо да те затворимо у пештери". А он им одговори; "Каква ми је корист водити борбу са мртвима? Јер они сада имају већу слободу да се моле Богу за своје црнорисце и за све који долазе к њима. Но ако ви хоћете да видите како ја водим борбу, одведите ме у манастир: сем оне тридесеторице које споменух, ја се могу борити са свима осталима".

И стаде показивати способности своје, говорећи јеврејски, римски, грчки, једном речју - све језике, које он никада ни чуо није, тако да се они што га вуцијаху веома уплашише и много дивише промени његовог говора и способности да говори разне језике. Затим, пре но што они уђоше у манастир, нечисти дух тaj побеже из човека; н исцељени човек стаде паметно расуђивати, те се сви што беху с њим испунише радошћу. Онда сви заједно уђоше у свету чудотворну цркву Печерску да захвале Богу. Дознавши за то, игуман са свом братијом дође у цркву. Исцељени не познаваше ни игумана, нити икога од оне тридесеторлце које поименце наброја у време бесомучности. Тада га упиташе: "Ко те исцели?" А он, гледајући на чудотворну икону Пресвете Богородице, одговори: "Са Њом сретоше нас свети оци, њих тридесет на броју, и ја се исцелих". При томе он се сећаше имена свију њих, али никога не познаваше у лице. Тада сви скупа узнесоше хвалу Богу, и Пречистој Матери Његовој, и блаженим утодницима Његовим.

Тако се прослави свето место Печерског манастира по Божјем устројењу, објављеном преко блаженог затворника Лаврентија, који се као Варнава од Павла, на неко време одвоји од печерске бpaтиje, много плода донесе и, украсивши Изјаслављеи манасгир многим равноангелним врлинама својим, понова се врати y свети манастир Печерски. После извесног времена он би изабран и посвећен за епископа Туровског[5]. По блаженом престављењу светог Лаврентија[6], тело његово би пренето у Кијево-Печерски манастир и с чешћу положено у пештерама, где и до сада његове чудотворне мошти стоје нетљене, у част Онога који види тајно а узвраћа затворницима јавно - слављеног у Тројици Бога, коме слава вавек, амин.

 

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АКЕПСИМА

Подвизима умртвио страсти, и у миру се преставио ка Господу.

 

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ВАРСИМЕЈА

Епископ града Едесе, који је обратио у Хришћанство Св. мученика Сарвила и сестру његову. Због тога је био мучен и затваран, те тако постао исповедник. Пошто је, по заповести царској, пуштен из тамнице, у миру се упокојио.

 

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АФРААТА

Рођен и одгајен у Персији; незнабожац. Згадио се на незнабоштво; напустио Персију и отишао у град Едесу; тамо се крстио и постао хришћанин, па се изван града затворио у келији и строго подвизавао. Затим прешао у један манастир, близу Антиохије. Ту се подвизавао у великом уздржању. Био многима на спасење својим животом и мудрим поукама, и особито бранећи Православље на Истоку од аријанаца. Преставио се у миру 370 године.

 

СПОМЕН СВЕТИХ ОТАЦА НАШИХ ГЕРАСИМА, ПИТИРИМА и ЈОНЕ епископа Пермских

Апостолски ревносни пастири Цркве Руске; многе иноверце привели Цркви Христовој; богомудро водили и руководили паству своју путем спасења. Свети Герасим мученички скончао. Свети Питирим убијен од незнабожног кнеза 19 августа 1456 године, и тако овенчан славним венцем мучеништва. Његов наследник на Пермском престолу епископ, свети Јона, преставио се 6 јуна 1471 године. Свете мошти ова три светитеља почивају у храму посвећеном њима у граду Уствиму.

 

СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА ХИЈОСКОГ

Био родом са острва Хијоса; пострадао мученички за Господа 1802 године. Као младога агарјани га беху на силу потурчили, но кад одрасте одрече се муслиманства и исповеди Хришћанство и зато претрпи мученичку смрт у Цариграду отсецањем главе.

________________________________________

НАПОМЕНЕ:

1. Пострадао 20 децембра 107 године.

2. Пострадали 297 године у граду Самосати, у Сирији, за време цара Диоклецијана.

3. Спомен преподобног Исакија, затворника печерског, 14 фебруара; спомен Никите загворника, који је скончао као епископ Новгородски, 31 Јануара. Обојица беху прелашћени виђењем Кушача у светлом облику.

4. Манастир св. великомученика Димитрија налазио се у близини Печерског манастира. Године 1128 он би прикључен Печерској обитељи.

5. Туров - град у Минској губернији. Свети Лаврентије био јe епископ Туровски од 1182 године.

6. Преставио се у Господу 1194 године.