ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Преподобни мученик Евстратије Печерски. Богат би врло, но ганут љубављу Христовом све имање раздаде Христа ради, ступи у Печерски манастир и замонаши се. Када Половци завојеваше на Кијев 1097. године, опљачкаше манастир, многе хришћане и монахе посекоше, и Евстратија са још неким верним продадоше у ропство некоме Јеврејину у град Корсун. Тај Јеврејин ругаше се вери Христовој и примораваше хришћане да пређу у јеврејску веру. Видећи да им нема другог изласка, сви се реше да сами себе глађу уморе, али да се вере праве не одрекну. На ту одлуку охрабри хришћане Евстратије. И сви помреше од глади, неко после три, неко после четири а неко после седам дана. Научен посту Евстратије преоста сам у животу, и издржа четрнаест дана без хране. Разгневљен Јеврејин што му пропаде новац, којим купи робље, освети се на Евстратију на тај начин, што га прикова на крст. Но Евстратије с крста благодари Богу и прорече Јеврејину љуту и скору смрт. Бесан од љутине Јеврејин га прободе копљем. И тако светитељ Божји предаде душу своју Спаситељу своме. Тело му бацише у море, но оно исплива, и велика се чудеса догодише над тим мученичким телом. Ускоро по том цар византијски нареди, да се казне Јевреји у Корсуну за злобу према хришћанима. И тај мучитељ би обешен на дрвету, и прими плату Јудину.

2. Преподобни Иларион Нови, исповедник. Би игуман манастира Пеликита близу Хелеспонта. Као сунце просијао духом Божјим, и исцељивао болести на људима и прогонио зле духове. У време Лава Јерменина наста иконоборно гоњење, у коме пострада и овај Божји човек. Са 40 својих монаха би послат у заточење близу Ефеса, и тамо сконча у тамници 754. године, и пресели се у Царство Христово.

3. Преподобни Исихије Јерусалимски. Презвитер и дубоки богослов. Ученик св. Григорија Богослова. Треба прочитати његово славно дело О трезвењу и молитви. Савременик и светог Јевтимија Великог. Упокојио се мирно око 434. године.

4. Свети мученик Бојан, кнез бугарски. Беше син Крутогона а унук Грубоша. Исповедаше веру Христову док његов брат Миломир беше незнабожац. И по наредби брата свога би посечен за веру праву 827. године.

5. Чудесан догађај са Таксиотом, војником, из Картагине. Провео цео живот у тешким гресима, но најзад се покаја, остави војничку службу, и живљаше богоугодно. Изишав једном са својом женом на своје имање близу града, учини прељубу са женом свога аргатина, и одмах по том уједе га змија, и умре. Би мртав шест сати, а потом се диже, и тек четвртог дана проговори, и исприча како је којекако прошао кроз друга митарства док није дошао до митарства блуда. Ту је пао у мрачно обиталиште демона, одакле буде изведен јемством једног ангела и послат поново у тело да откаје свој последњи грех. И кајаше се четрдесет дана, идући од цркве до цркве и ударајући главом о врата и прагове. Све плакаше причајући страшне муке, у којима грешници живе у оном свету, и преклињаше људе да не греше и да се покају за већ учињене грехе. Четрдесетог дана с радошћу пресели се у Царство Бога милостивога.

Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ИЛАРИОНА НОВОГ,[1] ИСПОВЕДНИКА, игумана манастира Пелекита

ПРЕПОДОБНИ Иларион би од ране младости монах. Носећи крст и следујући Распетоме, он уздржањем покори телесне страсти, и све монахе превазиће врлином. Затворивши себе у мрачну одају, он много година проведе далеко од сваке вере, и просвети се бестрашћем. Стога се удостоји свештеничког чина. И би игуман манастира Пелекита близу Хелеспонта[2], у Азији. Он сатвори дивна чудеса: речју отстрањиваше живртиње штеточине са усева у пољу, речју их одгоњаше са њива и градина, молитвом заустави велики град, за време суше изведе кишу, раздели реку као пророк Јелисеј, исцели човека са сухом руком, слепцу да рова прозрење, многе хроме исцели, ђаволе изгони, рибарима који су дуго узалуд ловили напуни мреже рибама.
У осмој песми Канона свети Јосиф Песмописац пише за њега да је од мучитеља поднео гоњење за поштовање чесне иконе Спаситељеве, и назива га мучеником. Јер је живео у време иконоборног цара Лава III Исавријанца, и био много злостављан.
Војвода царев нападе с војском изненада на манастир Пелекит, и то на Велики Четвртак за време свете литургије: улете дрско у олтар, забрани да се пева, и свете животворне Тајне Христове баци на земљу. Затим ухвати четрдесет и два најугледнија монаха, па их окова у ланце, а остале стави на разне муке: неке силно изби и тела им покида, некима браде и лица смолом намаза и запали, а некима носеве одреза. Потом манастир са црквом запали. А преподобног оца Илариона са осталих четрдесет и два окованих отаца посла у заточење близу Ефеса, где он у тамници сконча 754. године, и пресели се у царство Христово.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ СТЕФАНА ИСПОВЕДНИКА, игумана Триглиског манастира

ПРЕПОДОБНИ Стефан живео је у време цара Лава Јерменина[3]. Измалена заволео подвижнички живот, и украсио себе свима врлинама. На велике молбе монаха постао игуман Триглиског манастира[4]. Многе је упутио на чист и богоугодни живот. Пошто се много година подвизавао и игумановао, злочестиви цар Лав иконоборац устроји љуто гоњење на православље због поштовања чесних и светих икона. Тада тиранин позва и преподобног Стефана, и примораваше га да се одрекне поштовања светих икона, и да се потпише против православне вере. Но преподобни не само то одби, него изружи цара, и назва га безбожником као и осгале иконоборце. Зато би љуто мучен, и по тамницама вучен, па затим послат у заточење. И тамо, злостављан и кињен, он оде ка Господу Христу, за кога поднесе многе трудове и претрпе многе муке.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА БОЈАНА, кнеза Бугарског

БЕШЕ син Крутогона а унук Грубоша. Исповедаше веру Христову док његов брат Миломир беше незнабожац. По наредби брата свог би посечен за веру праву 827. године.

ЧУДЕСАН ДОГАЂАЈ СА ВОЈНИКОМ ТАКСИОТОМ

У ГРАДУ Картагени, у Африци, беше један војник, по имену Таксиот. Он провођаше живот у тешким гресима. Но деси се у Картагени помор, и Таксиот се трже, покаја се за грехе своје, остави војничку службу, и са својом женом повуче се из града на своје имање, где живљаше богоугодно. Али после извесног времена, по дејству ђавола, он учини прељубу са женом свога чивчије, који је живео на његовом имању. Но не прође после тога много дана, а њега уједе змија, и он умре.
На поприште далеко од имања Таксиотовог налажаше се један манастир. Жена Таксиотова похита тамо и замоли монахе да сахране њеног мужа крај манастирске цркве. Пошто пренеше тамо покојника, сахранише га у девет сати пре подне, Но у три сата по подне чу се из гроба запомагање: Смилујте се на мене! смилујте се! - Тада приђоше гробу, и брзо откопаше гроб, и нађоше покојника живог. Све их то запрепасти, и питаху га шта се то с њим десило, и како оживе. А он им од силног плача и ридања не могаше причати, само их мољаше да га одведу слузи Божјем епископу Тарасију. И одведоше га епископу. И епископ га три дана тераше да му исприча шта је видео тамо. И он тек четвртог дана једва могаше да говори. И тада са многим сузама исприча ово:
Када умирах, ја угледах пред собом неке црнце, чији изглед беше веома страшан, и душа ми се смете. Затим угледах два врло дивна младића, и душа моја ускочи им у руке. И одмах као летећи са земље ми узлажасмо по ваздуху навише, и наиђосмо на митарства која спречавају улазак и заустављају душу свакога човека. И на сваком митарству истраживаху засебне грехе: на једном лаж, на дугом завист, на трећем гордост; и сваки грех има своје посебне иследнике у ваздуху. И ја видех код Анђела торбу, и у њој сва моја добра дела, и Анђели узимаху од њих и противстављаху мојим злим делима. И тако пролажасмо митарства. Али када, приближавајући се к вратима неба, наиђосмо на митарство за блуд, зауставише ме стражари. И онда изнеше сва моја блудна дела телесна, која сам починио од детињства па све до смрти. А анђели који ме вођаху рекоше ми: Све телесне грехове, које си у граду учинио, Бог ти је опростио, пошто си се покајао за њих. На то противници моји рекоше: Али по одласку из града он на имању свом учини прељубу са женом свога чивчије. Када то чуше Анђели, и не нађоше моје добро дело којим би надмерила тај мој грех, они ме оставише и отидоше.
Тада ме зли дуси зграбише и, бијући ме, свукоше ме доле. И раседе се земља, и они ме вукоше кроз неке тесне и смрдљиве ходнике све до самих преисподњих тамница пакла, где су душе грешника затворене у вечној тами, где нема живота људима, него вечне муке и неутешни плач и неизразиви шкргут зуба. Тамо стално страховито кукају, вапијући: Тешко нама! тешко нама! Леле! леле! - И није могуће исказати тамошње невоље које видех, нити изразити оне муке и патње: јецају од срца, и никога да се сажали на њих; плачу, и нема ко да их утеши; моле, и нема ко да их чује ни избави. И ја бих затворен с њима у тим тамним местима. И обревши се у тескоби, ја плаках и ридах горко од девет сати до три по поподне. Онда угледах мало сијање неко, - то беху дошла тамо два Анђела. А ја их стадох молити усрдно, да ме избаве од ове беде, да бих се покајао Богу. Но Анђели ми рекоше: Неблаговремено молиш, јер нико одавде не излази све до свеопштег васкрсења. - Али ја не престајах молити и преклињати, обећавајући покајање. Тада један Анђео рече другоме: Јемчиш ли за њега да ће се покајати, као што од свег срца обећава? Онај му одговори: Јемчим. - И видех како му јемац пружи руку.
Онда ме узеше и оданде изведоше, и доведоше на земљу до гроба мог код тела мог, и рекоше ми: Ући одакле си отишао! - И ја видех моју душу где као бисер сија, а тело мртво као смрдљиво блато и црно; и одвратно ми беше да уђем у њега. И рекоше ми Анђели: Теби је немогуће покајати се, осим у телу са којим си сагрешио. А ја их преклињах да не улазим у тело. На то ми Анђели рекоше: Уђи, ако не, ми ћемо те опет одвести тамо откуда те узесмо. Онда уђох и оживех, и стадох запомагати: Смилујте се на мене!
Епископ Тарасије му рече: Узми мало хране, прихвати се! Али он не хте окусити. И кајаше се четрдесет дана, идући од цркве до цркве и ударајући главом о врата и прагове. Све плакаше и уздисаше причајући свима о страшним мукама, у којима грешници живе у оном свету, и преклињаше људе да не греше и да се покају за већ учињене грехе. И тако проведе Таксиот четрдесет дана по васкрсењу свом. И очистивши се покајањем, он на три дана раније сазнаде час своје кончине, и отиде к свемилосрдном и човекољубивом Богу, који низводи у ад и изводи, и који свима даје спасење. Њему слава вавек, амин.

ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЕВСТРАТИЈА ПЕЧЕРСКОГ, постника и мученика

СВЕТИ Евстратије, као што му и само име казује,[5] показа се и у животу добрим војником Христовим, ратујући под знамењем крста. Он се показа храбри подражавалац самог заточничког Војводе свог - Христа, јер јуначки претрпе са Њим иста страдања, од истих људи и у исто ' време, те би се заиста могао похвалити и рећи за себе: Ја ране Господа Исуса на телу свом носим (Гал. 6, 17).
Овај храбри војник Христов, Евстратије беше родом из Кијева. Он зажеле да се обуче "у све оружје Божје" (Еф. 6, 11), које садржи у себи монашки лик. Знајући да се "никакав војник не уплеће у трговине овога света да угоди војводи" (2 Тм. 2, 4), он раздаде своје имање убогама, при чему један део остави рођацима да га они раздаду после њега. И пошто он, богаташ, осироте на такав начин, постаде инок у Печерском манастиру. И стаде богоугодно војевати под заставом осиротелог ради нас војводе Христа, побеђујући духовним мачем, тојест молитвом и глађу велике уздржљивости, не само тело своје него и бестелесне непријатеље, смиривајући их и заробљујући својим смирењем и послушањем. При томе, свети Евстратије размишљаше о томе, како се његов Подвигоположник, сам Исус Христос, усрдно молио, постио четрдесет дана, понизио себе, био послушан. Стога и он наоружа себе тим истим врлинама. Но особито знајући да је човек био побеђен првим грехом кроз неуздржљивост, свети војник Христов подвизаваше се нарочито у уздржању и великом пошћењу, те због тога би назван постником.
Када, по попуштењу Божјем, злочестиви Боњак са мноштвом Половаца нападе и опљачка Руску земљу, тада и блажени Евстратије, при упаду паганаца у Печерски манастир и покољу који они тамо приредише, би са другима одведен у ропство и продан у Грчку земљу, у град Корсун, једноме Јеврејину, заједно са педесет других хришћана, од којих тридесеторица беху манастирски момци а двадесеторица Кијевљани. Богопротивни Јеврејин стаде приморавати своје робове да се одрекну Христа, претећи им да ће оне који се противе уморити глађу у оковима. Но храбри инок Евстратије, молећи се, све их крепљаше, учаше и поучаваше, говорећи: "Браћо, ко се од вас крстио и поверовао у Христа, нека не издаје свој обет који је дао при крштењу. Христос нас је препородио водом и Духом; Христос нас је Својом крвљу искупио од клетве законске и учинио нас наследницима Свога Царства. Стога, ако живимо - Господу да живимо, ако ли умремо - за Господа да умремо, па ћемо привременом смрћу стећи живот вечни. Угледајмо се на онога који је рекао: Мени је живот - Христос, а смрт - добитак (Флб. 1, 21)".
Добро окрепљени речима блаженога Евстратија, сви заробљеници претпоставише да умру од глади, лишени привремене хране и пића, него да се одрекну Христа, који је хлеб и извор вечнога живота. И тако, изнурени глађу и жеђу, сви педесет људи поумираше за кратко време: једни кроз три дана, други кроз четири, неки кроз седам, а најјачи кроз десет. Само Евстратије остаде жив; мучен глађу читавих четрнаест дана, он остаде читав и здрав, пошто из младости своје беше навикао на пост. Несрећни Јеврејин, видевши да црноризац би узрок што му пропаде новац дат за заробљенике, које се надао превести у своје зловерје, намисли да му се освети. Уто се приближи дан Васкрсења Христова. Јеврејин стаде празновати своју Пасху, и ругаше се светом Евстратију као што се некада богоубилачки оци његови ругаху самоме Господу нашем Исусу Христу. И као што у оно време Јевреји распеше Христа, тако и овај несрећни Јеврејин са пријатељима својим прикова на крст овог блаженог праведника.
Распет, Евстратије благодараше Богу што га удостоји да живи без хране и пића већ петнаести дан. А Јеврејин и остали пријатељи његови ругаху се распетоме и говораху му: Безумниче, наједи се сада законске пасхе, да би остао жив и избегао проклетство, јер нам Мојсије даде закон који он доби од Бога, и у књигама својим рече ово: Проклет сваки који виси на дрвету (5 Мојс. 21, 23). Блажени одговори на то: Данас ме Господ удостоји велике благодати, јер благоволи да ја пострадам за име Његово на крсту слично Њему. Надам се да ће Он и мени рећи, као некада разбојнику: Данас ћеш бити са мном у рају (Лк. 23, 43). А ваша пасха ми није потребна, нити се бојим ваше клетве, јер пасха наша, Христос, закла се за нас (1 Кор. 5, 7), и разруши проклетство смрти, бачено на нас због нарушења закона у рају, и уведе благослов живота Крстом, на коме висаше Он, живот свих, као што и Мојсије прорече говорећи: И угледаћете живот ваш где виси пред очима вашим (5 Мојс. 28, 66). А за празник Пасху Давид говори: Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ! (Псал. 117, 24). Али ти, који си ме распео, и остали твоји једномишљеници, заплакаћете због овог дана и заридати, јер ће вас постићи одмазда за крв моју и за крв осталих хришћана које куписте. Господ ненавиди ваше суботе, и празнике ваше преметнуће у тугу; јер се приближи погибија начелника вашега безакоња.
Чувши ово, Јеврејин се распали гневом, па дохвати копље и прободе распетога. И тако, храбри војник Христов Евстратије прими блажену кончину, својствену војницима.[6] И тада би виђена огњена колесница и коњи огњени, који душу овог ликујућег победоносца узнесоше на небо, и чу се глас који говораше: "Ево славног грађанина небескога града!"
Свето тело блаженог мученика свирепи Јеврејин скиде са крста и баци у море, где се многа чудеса догодише потом. Верни усрдно тражаху тамо те чудотворне мошти, али их не нађоше. Но до промислу Божјем оне се обретоше у пештери, где и до сада почивају нетрулежне.
Претсказање светога страдалца да ће његова крв бити освећена, испуни се одмах после његовог мучеништва. Јер тог истог дана стиже наређење од грчкога цара: да се сви Јевреји протерају из његове државе; да им се одузму имања; и да се старешине њихове побију због мучења хришћана. Мећу првима би убијен, по пророчанству блаженог Евстратија, епарх, старешина области, који беше постакао Јевреје против хришћана. А то се догоди на овај начин. Један богат и чувен Јеврејин прими крштење. Цар, желећи да га због тога одликује, постави га после неколико дана за епарха. А он, добивши овај чин, тајно одступи од Христа и Његове вере и даде Јеврејима разрешење да широм грчкога царства купују хришћане и претварају их у робове своје. Када се ово недело неваљалог епарха обелодани, цар нареди да га погубе, и да све Јевреје у његовом царству затру. И у то време, када убијаху Јевреје у грчком граду Корсуни, обесише на дрво оног несрећног Јеврејина који погуби преподобног Евстратија. И тако се злоба његова обрати на његову главу, и њега постиже судба Јудина.
Остали пак Јевреји, видећи страшна чудеса по кончини преподобнога, истински повероваше у Христа, и крстише се. А свети Евстратије који их пороби Христу, и после смрти своје добар војник Христов и победоносац, удостоји се са бесмртном војском небеском певати победну песму, и царовати са самим ПобеАитељем смрти - Христом, са којим је слично војевао, славећи Га благодарећи Му, са беспочетним Његовим Оцем и животворним Духом, у бесконачне векове, амин.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ИСИХИЈА, ПРЕЗВИТЕРА ЈЕРУСАЛИМСКОГ

ЈЕРУСАЛИМСКИ презвитер, проповедник и дубоки богослов, преподобни Исихије беше на далеко познат почетком 5. века, као што сведочи о њему Св. Теофан Исповедник у својој Хронографији (I, 83). А Кирил Скитопољски, писац житија многих Светих из тога доба, назива га учитељем Цркве и богословом на далеко познатим.
Преподобни Исихије беше у пратњи јерусалимског патријарха Јувеналија (422-458. г.) када овај посвећиваше цркву у манастиру Светог Јефтимија (428. г.), о чему пише споменути Кирил у Житију Св. Јефтимија. О великој духовној и богословској мудрости преподобног Исихија говори и свети патријарх Фотије (Библиотека, 198), који веома похваљује његове књиге. Свети Исихије написа дивна тумачења на многе књиге Светога Писма, а такође и поучне књиге о подвижничком и духовном животу. Особито је значајно његово славно дело "О трезвењу и врлини" које се налази у "Добротољубљу".[7] Упокоји се преподобни Исихије у миру око године 440.

СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА ИРОДИОНА, једнога од Седамдесеторице[8]

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ИЛАРИОНА ПСКОВСКОГ

УЧЕНИК светог Ефросиона Псковског и оснивач Покровско-Озерског манастира, на реци Желчи, у Гдовском округу. У својој обитељи он се богоугодно подвизавао све до свога престављења, 1476. године. Свете мошти његове почивају у цркви, у његовом манастиру.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Овај Исповедник Христов Иларион назива се "новим" за разлику од светог Илариона Далматског, такође Исповедника, који је пострадао под византијским царем Лавом V Јерменином (813 до 820 год.), и празнује се 6. јуна.
2. Хелеспонт је стародревни назив за Дарданелски Мореуз који спаја Мраморно Море са Јегејским.
3. Царовао од 813 до 820 године.
4. Налазио се овај манастир у околини Цариграда.
5. Евстратије је грчко име, и значи: добар војник.
6. Блажени Евстратије скончао 1097 године.
7. Добротољубље, грчки φιλοκαλία, је збирка изабраних подвижничких и богословских текстова Светих Отаца о духовном животу.
8. О њему видети ошиирније под 8. априлом. Још се спомиње и 4. јануара. Овог св. Апостола треба разликовати од апостола Родиона, који се слави 10. новембра.