РАСУЂИВАЊЕ

Примити туђи грех на себе, то је једна врста мучеништва и знак превелике љубави према ближњем. Како је последица греха смрт (Јаков 1, 15), то примати туђи грех на себе значи товарити на своју смрт још једну смрт. Но Бог награђује васкрсењем оне који из љубави примају туђу смрт на себе. Има много примера како су светитељи примали на себе грехе својих ближњих. Тако за св. Амона прича се ово: неки брат паде у грех, па дође Амону и рече му, да због учињеног греха мора да напусти манастир и иде у свет. Амон му рече да он прима на себе грех његов, и усаветова брата, да остане у манастиру. Брат остане у манастиру, а старац Амон стане приносити покајање и молитве Богу. После кратког времена, старац добије откровење од Бога, да је тај грех опроштен због љубави његове према брату. - Кад су св. Макарије, св. Симеон јуродиви, света Теодора и неки други били оптужени за блуд, они се нису бранили, него примивши на себе туђи грех примили су и тешку казну за грех и трпељиво све подносили докле Бог није открио њихову невиност људима.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам казну Божју над народом Израиљским због греха синова Илије судије и првосвештеника (I Сам. 4), и то:
1. како синови првосвештеника грешише јавно и тајно у Силому поред ковчега завета;
2. како Бог даде победу Филистејима над Израиљем у боју, у коме погибоше многе хиљаде Израиљаца, заједно са синовима првосвештеника, и ковчег завета отет;
3. како због греха старешина народних Бог попушта муку на цео народ.