ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Св. апостол Јаков брат Господњи. Назива се братом Господњим зато што је био син праведног Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Када праведни Јосиф беше при смрти, он раздели имање своје синовима својим, па хтеде оставити један део и Господу Исусу, сину Пресвете Деве Марије; али се сва браћа овоме успротивише не сматрајући Исуса братом својим. Јаков љубљаше веома Исуса, и изјави, да ће Га он узети на свој део. И зато се он назива братом Господњим. Јаков од почетка беше привржен Господу Исусу. Према предању он је и у Мисир ишао са Пресветом Девом и Јосифом онда када је Ирод тражио да убије новорођенога Цара. Чим је чуо науку Христову св. Јаков почео је по њој живети. За њега се вели да целога живота није јео масти ни зејтина, него да је живео само о хлебу и води. И био је девственик до краја живота свога. Много је бдио ноћу и Богу се молио. Господ га убројао у својих 70 апостола. По васкрсењу Своме славноме Господ Исус њему се јавио нарочито, као што сведочи св. Апостол Павле (I Кор. 15). Био епископ у Јерусалиму 30 година, и ревносно управљао црквом Божјом. По указању Господа саставио прву литургију, која је била сувише дуга за доцније хришћане, те су је морали скраћивати св. Василије и св. Јован Златоуст. Обратио многе Јевреје и Јелине у веру Христову. И сами неверни Јевреји дивили су се његовој праведности, и називали су га Јаковом Праведним. Но када дође за првосвештеника Анан, он са другим старешинама јеврејским умисли убити Јакова као проповедника Христова. Једном о празнику Пасхе, када се беше много народа сабрало у Јерусалим, рекоше му старешине, да се попне на кров од храма и да говори против Христа. Св. Јаков се попе и поче говорити народу о Христу као Сину Божјем и истинитом Месији, о Његовом васкрсењу и Његовој вечној слави на небесима. Разјарени свештеници и старешине ринуше га с крова те паде и много се повреди, но још би у животу. У том притрча неки човек те га удари по глави тако силно, да му мозак изађе из главе. И тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у царство Господа свога. Беше Јакову 63 године када пострада за Господа свога.

2. Св. Игњатије патријарх Цариградски. Син цара Михаила Рангаве. Дође за патријарха после св. Методија 846. године. 858. године збачен с престола и послан у изгнанство. На његово место се запатријарши Фотије, први секретар царев. Но када дође на престо цар Василије Македонац, он опет поврати Игњатија на патријаршество. И управља црквом св. Игњатије са великом ревношћу и мудрошћу. Сазида манастир св. Архангела, у коме се и упокоји у Господу у 89. години живота на земљи.

3. Св. муч. Јаков Боровицки. О овоме светитељу зна се само онолико колико је он открио после своје смрти у визији људима из места Боровица. Његово тело допливало је једнога дана по реци Мети пред Боровиц 1540. год. и ту се зауставило. Од моштију његових пројавила су се многа чудеса.



Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског


ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА, брата Господњег по телу

СВЕТИ Јаков беше син праведног Јосифа, обручника Пречисте Дјеве.[1] Од младости своје он заволе строг живот: никада није јео масти ни зејтина, нити употребљавао разна јела; живео је само о хлебу и води; такође никада није пио ни вина ни друго какво пиће; у купатило није одлазио; једном речју: одбацивао је све што телу причињава задовољство; стално је на телу свом носио оштру власеницу; све је ноћи проводио у молитви, врло мало одмарајући себе сном; од честог метанисања њему се кожа на коленима стврдну као у камиле; до краја живота свог био је девственик.
О томе пак зашто се апостол Јаков назива братом Господњим, братом Божјим, постоји овакво предање. Када отац његов Јосиф дељаше деци своју земљу од своје прве жене, он хтеде да један део додели и Господу Исусу, сину Пресвете Дјеве Марије, који тада још беше мало дете, али се сви синови Јосифови успротивише томе, једини Га Јаков узе на свој део као сунаследника. Због тога се и стаде називати братом Господњим. А постоји још један разлог томе. Када се Господ Исус Христос оваплоти, и Пречиста Дјева Богородица бежаше с Њим у Египат, тада и Јаков бежаше заједно с њима, као сапутник Пречистој Богородици и светоме Јосифу, оцу своме.
Када Божански Младенац Исус Христос стиже у зрео узраст и стаде учити људе о Царству Божјем, показујући себе као истинитог Месију, свети Јаков поверова у Њега. И слушајући Божанско учење Његово, он се још силније запали љубављу к Богу и стаде проводити још строжији и побожнији живот. И Господ нарочито заволе светога Јакова. To се види из тога што се Господ Христос после добровољног страдања Свог и васкрсења јавио љубљеном брату Свом Јакову одвојено од других апостола. To спомиње апостол Павле, говорећи: Потом се јави Јакову, па онда свима апостолима (1 Кор. 15, 7).
Видећи праведно и богоугодно живљење Јаковљево, сви називаху светог Јакова праведним, и он би уврштен у Седамдесеторицу апостола. Од самога Господа Христа он би постављен за епископа и научен свештенорадњи; и њему првом епископу и пастиру би поверена новопросвећена црква Јерусалимска.[2] Руковођен Светим Духом, свети Јаков први састави и написа свету Литургију, коју касније скратише због немоћи људских, најпре свети Василије Велики, па затим свети Јован Златоуст. Пасући у Јерусалиму стадо Христово, свети Јаков својим учењем обрати к Богу многе Јевреје и Јелине и настави их на прави пут. A написа он свима дванаест колена Израиљевим Саборну посланицу, испуњену богонадахнутог и душекорисног учења, којом се поноои сва Црква Христова поучавајући се вери и добрим делима.[3] Због врлинског живота свети Јаков уживаше велико поштовање код свих, не само код верних, него и код неверних: јер и сами првосвештеници Јеврејски, који су само једном у години улазили у Светињу над Светињама,[4] не брањаху светоме Јакову да често улази тамо и моли се. Видећи његов чист и беспрекоран живот, они му због тога чак и име променише, и прозваше, га Обли или Офли,[5] што значи: "ограда, утврђење људима", или: "праведнији од "свих". Свети Јаков улажаше у Светињу над Светињама не само дању него и ноћу, и падајући ничице на земљу, са сузама приношаше Господу молитве за сав свет. И сав народ љубљаше Јакова због светости његове; а многи од старешина јеврејских вероваше учењу његовом, и сви га с насладом слушаху. И много народа стицаше се к њему: једни, да слушају његове поуке; други, да се дотакну скута од хаљине његове.
У то време првосвештеником јеврејским постаде Ананије.[6] Видећи да сав народ пажљиво слуша учење Јаковљево, и многи се обраћаху ка Христу, Ананија и с њим књижевници и фарисеји стадоше се из зависти гњевити на светитеља и ковати планове како да га убију. И договорише се они да моле светог Јакова да овојим поучењем одврати људе од Христа; не пристане ли да то уради, онда да буде убијен.
Међутим приближавао се празник Пасха, и мноштво народа се са свих страна стицаше у Јерусалим на празник. Царски намесник Фист,[7] који избави апостола Павла из руку Јевреја и посла у Рим, већ беше умро, а његов заменик још не беше послат из Рима. Користећи се тиме, књижевници и фарисеји окружише у храму светога Јакова, и говораху: Молимо те, праведниче, да у дан празника Пасхе, на који се одасвуд слегло мноштво народа, изговориш народу поуку, одвраћајући их од Исуса, којим се многи преластише сматрајући Га за Сина Божијег. Убеди их да се оставе те заблуде: јер те сви ми поштујемо, и са целим народом слушамо; сви смо ми тврдо убеђени да ти истину говориш и заступаш, и не гледаш ко је ко; стога усаветуј народ да се не прелашћује Исусом Распетим. Молимо те, стани на високом крову храма, да би те сви могли видети и чути, јер, као што видиш, на празник се сабрало много људи, како из Јевреја тако и из других народа.
Рекавши то они узведоше светога Јакова на кров храма, и громко повикаше к њему: О, праведниче! сви смо дужни да ти верујемо. Ево, ови људи су у заблуди идући за Исусом Распетим. Затим нам реци искрено, што ти сам мислиш о Исусу. - На ово Светитељ одговори громким гласом: Што ме питате о Сину Човечијем, који добровољно пострада, би распет и погребен, и у трећи дан васкрсе из мртвих? Он сада седи на небесима с десне стране Вишњега; и опет ће доћи на облацима небеским да суди живима и мртвима.
Слушајући од Јакова такво сведочанство о Исусу Христу, народ се веома обрадова, и сви једногласно ускликнуше: Слава Богу! Осана Сину Давидову!
Тада фарисеји и књижевници рекоше: Рђаво урадисмо што дозволисмо Јакову да говори о Исусу, јер се народ још већма помете. - И разјаривши се од злобе, они ринуше светога Јакова са крова на устрашење свима, еда народ од страха не би веровао речима светитељевим. И при томе силно викаху: О, о! и праведник се преласти! - Павши са крова, свети Јаков се силно повреди; но још жив, он се подиже на колена, и пруживши руке своје к небу, мољаше се говорећи: Господе, опрости им овај грех, јер не знају шта чине. - А фарисеји стадоше бацати камење на њега и наношаху му ране. Међутим један човек из рода Рихавова узвикну: Престаните! шта радите? праведник се моли за вас, а ви га камењем засипате?
Утом један човек са пирајком у рукама полете на светитеља и тако га силно удари по глави, да му сав мозак просу на земљу И у тим мукама свети Јаков предаде дух свој Господу.
Свето тело његово би погребено у близини храма, при чему верни горко оплакиваху праведника.
Свети Јаков епископствовао тридесет година у Јерусалим ској цркви, а беше му 66 година када пострада за Христа Господа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава кроза све векове. Амин.

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ИГЊАТИЈА, патријарха Цариградског

СBETИ Игњатије беше син цара Михаила Рангаве[8] и царице Прокопије. Он, као игуман, дође за патријарха после светог Методија 837. године. Патријарховао 11 година и 5 месеци, па би 858. године збачен са престола и послан у изгнанство. На његово место после годину дана сабор изабра Фотија,[9] првог секретара царевог. Но када дође на престо цар Василије Македонац, он опет поврати Игњатија на патријаршество. И управља Црквом свети Игњатије са великом ревношћу и мудрошћу. Сазида манастир светог Архангела, у коме се и упокоји у Господу у 89. години живота на земљи, 887. године. После њега за патријарха дође опет Св. Фотије, по жељи и самог Св. Игњатија.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ НИКИФОРА

СВЕТИ Никифор основао манастир у Цариграду; подвизавао се и упокојио се половином петог столећа.

СПОМЕН СВЕТОГ И БЛАЖЕНОГ ЈАКОВА, Боровицког чудотворца

ЗА Светог Јакова зна се само онолико колико је он открио после своје смрти у визији људима из места Боровица. Његово тело допловило је једнога дана на санти леда по реци Мсти[10] пред Боровиц 1540. године, и ту се зауставило. Од тамошњих житеља чесно сахрањено, па онда пренесено у нову цркву Силаска Светог и Животворног Духа 23. октобра 1545. године. Од светих моштију блаженога Јакова појавила су се многа чудеса.[11]

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ПЕТРОНИЈА

У МИРУ се упокојио у Господу своме.

СПОМЕН СВЕТА ДВА ДЕТЕТА

ПРИМОРАНИ да трче по жеравици, ова два детета пострадаше за своју веру у Христа.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ МАКАРИЈА РИМЉАНИНА ("РОМЕЈА")

НАСИЛНО ожењен од својих родитеља, он побеже из брачне собе и нашав једну пећину тајно се у њој подвизаваше са зверовима. Био откривен од стране три путника монаха. Преставио се у миру.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Спомен светог праведног Јосифа, обручника Пресвете Дјеве Марије празнује се 26. децембра. Сагласно јасним сведочанствима Светога Писма: Мт. 13, 55; Мк. 6, 3; Гал. 1, 17, - Црква јасно разликује светог Јакова, брата Господњег по телу, од припадајућих лику Дванаесторице апостола: Јакова Заведејева, чији се спомен празнује 30. априла, и Јакова Алфејева, чији се спомен празнује 9. октобра. Јаков се назива братом Господњим по телу, као син праведног Јосифа од прве жене. Он је био рођени брат апостола Јуде из лика Дванаесторице (види: Јуд. 1, 1), и Јосије из лика Седамдесеторице, који је такође познат и под именом Јакова "Малог" или "мањег" (Мк. 15, 40).
2. По речима древних писаца: Климента Александријског, Јевсевија Кесаријског и других, по Вазнесењу Спасовом, свети апостоли нису се расправљали међу собом о части, него су светог Јакова изабрали за епископа и првака Јерусалимске Цркве - мајке хришћанских цркава, када му је било 34 године. To cy они учинили, јер га је сам Господ Христос унапред био изабрао за то и одредио.
3. Саборна посланица написана светим Јаковом око 59. год. После Христа. Пуна христомудрих поука.
4. Светиња над Светињама - најсветији део Јерусалимског храма;у њега улазио само првосвештеник, и то једном у години, у дан очишћења. Ho y ово време у храму већ није било Ковчега завета са његовим светињама: озеленелим жезлом Ароновим, златним сасудом са Маном, таблицама закона. Ту се налазио само један камен од првог храма Соломоновог, и завеса која је одвајала Светињу над Светињама од Светилишта, која се у тренутку крсне смрти Спасове раздрла на двоје, од врха до дна.
5. Грчки: (овХ1а8 = заштита, бедем народа.
6. Ананија - син Неведеја, добио првосвештеничко достојанство од Ирода Агрипе II; упоран непријатељ хришћана; уопште, човек дрзак, суров, неправичан; садукеј. Виновник погибије светог апостола Јакова, Ананија је касније клеветнички осудио и светог апостола Павла и желео да га погуби (Д. А. 23, 2-24, 23). Крај Ананије: цар Агрипа га лиши првосвештеништва; а затим би убијен за време устанка Јевреја против Римљана.
7. Фист - римски царски намесник у Јудеји, управљао три године, и скончао око 62. године после Христа. Трудио се да заведе ред у Палестини, служећи се строгошћу и правосуђем.
8. Михаило Рангава царовао од 811. до 813. године.
9. Спомен Светог Фотија празнује се 6. фебруара.
10. Мста - река, истиче из језера Мстина, у Тверској губернији; утиче у језеро Иљмењ, у Новгородској губернији.
11. Постоји податак да се блажени подвизавао као јуродиви Христа ради.