ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Св. муч. Маркијан и Мартирије. Ови светитељи Божји беху клирици при патријарху Цариградском Павлу у време цара Констанција. По смрти великог цара Константина јерес Аријева, која дотле беше пригушена, опет оживе и поче узимати маха. Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси. На двору царевом беху два утицајна великаша, Јевсевије и Филип, обојица ватрени Аријанци. Њиховим утицајем би патријарх Павле збачен с престола и протеран у Јерменију, где га Аријанци удавише. Престо патријарашки заузе злочестиви Македоније. У то време, када Православље имаше да води две љуте борбе, против незнабожаца и против јеретика, Маркијан и Мартирије, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље. Маркијан беше чтец а Мартирије ипођакон при саборној цркви, и под патријархом Павлом беху патријархови нотари (писари). Аријанци покушаше најпре да их потплате, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: „Господе, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас, бити причасницима живота вечнога, Ти животе наш!" Тада подклонише главе свете под мач, и бише посечени, 355. год. На њиховим чудотворним моштима доцније подигао је цркву у њихово име св. Јован Златоуст.

2. Св. муч. Анастасије. Био ваљар сукна и ревносан хришћанин. У време Диоклецијанова гоњења хришћана овај Божји човек сам се јави судији мучитељу у Далматинском граду Солину и исповеди веру своју у Христа. Нечовечно намучен и убијен. Тело му вргнуто у море, но по том извађено и чесно сахрањено.

3. Св. Тавита. Тавита (што значи срна) беше ученица апостолска и живљаше у Јопи, садашњој Јафи. Она бејаше пуна добријех дела и милостиње (Дела Ап. 9, 36). Но занеможе изненадно и умре. У то време апостол Петар беше у граду Лиду. И послаше ожалошћени ученици по Петра молећи га да дође и утеши родбину. Дошавши велики апостол Христов нареди свима да изађу из собе где лежаше мртвац, па клече на молитву. Када сврши молитву, викну пут мртвог тела: Тавито, устани! И Тавита отвори очи и устаде. Поводом овог дивног чуда многи повероваше у Христа Господа.



Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског


СТРАДАЊЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА МАРКИЈАНА и МАРТИРИЈА

КАДА безбожна јерес Аријева, раширивши се, изазва велике раздоре у Цркви Христовој, тада настаде гоњење на верне хришћане како од стране аријанаца, тако и од стране идолопоклоника. У то време биваху мржени, мучени, гоњени и убијани сви који исповедаху да је Христос Творац а не твар, учовечени Бог а не прост човек. Нарочито се аријанци осилише од онога времена када и сам цар Констанције, син Константина Великог, паде у јерес и на двору своме приближи к себи два велика достојанственика, Јевсевија и Филипа, аријанце, који огорчено гоњаху православне и кињаху Цркву Христову. Ова двојица бише виновници прогонства и смрти светог оца нашег Павла Исповедника, патријарха Цариградског.[1] Пославши га у Јермевију, они наговорише своје једномишљенике да га удаве, што ови и урадише. А место њега узведоше на патријаршиски престо Македонија.[2] И многе друге исповеднике и учитеље вере они такође такође погубише на разне начине. Међу тим ревнитељима вере Христове беху и ова двојица: Маркијан и Мартирије, који својим учењем и списима украшаваху Цркву Христову, и "као две црквене дојке, млеко учења точећи, напојаваху духовна чеда".[3] Раније, при споменутом светом исповеднику Павлу патријарху, Маркијан беше чтец а Мартирије ипођакон. Усто обојица беху нотарији,[4] који записиваху све патријархове поуке и дела, којима се утврђиваше побожност. Осим тога, и сами они беху велики проповедници речи Божије и поборници Цркве, коју они као два штита заштићаваху од јеретичких стрела: јер им Господ, као верним ученицима Својим, даде уста и премудрост којој се не могаху противити ни одговорити сви противници њихови - аријанци (ср. Лк. 21, 15). После пак прогонства и смрти светог исповедника Павла јересиначалници окренуше свој отров против ових ученика његових, Маркијана и Мартирија. Но најпре, сакривши своју злоћу у лукавству као искру огња у пепелу, они покушаваху да их вештом обманом обрате од православља у своје зловерје: угодницима Божјим предлагаху много злата, обећаваху им да ће им издејствовати велику благонаклоност цареву, и да ће их узвести на архијерејске престоле, и да ће их учинити власницима огромних имања, само ако пристану уз њихову јерес. Али угодници Божји презреше све то као ништарије: злато не примише, обећаване им почасти одбацише, и лукавству се њиховом насмејаше, више волећи да ради вере приме ругање, срамоћење, муке, па и саму смрт, него да, живећи у јереси, имају богатство, славу и почасти. Тада јеретици, видећи да ничим не могу ове свете исповеднике придобити за своје зловерје, осудише их на смрт, коју ради Христа ови светитељи више жељаху него живот. А када их ухватише и на место посечења одведоше, они измолише мало времена за молитву. И уперивши очи к небу и подигавши руке, они се мољаху: Господе Боже, Ти ои невидљиво створио срца наша, Ти знаш сва дела наша, прими у миру душе слугу Твојих, јер нас Тебе ради убијају и сматрају нас као овце које су за клање.
Пошто се тако помолише, они приклонише под мач свете главе своје и бише посечени од зловерних аријанаца због исповедања Божанства Исуса Христа. Неки од верних узеше чесне мошти њихове и погребоше их код Меландиске капије у Цариграду. Доцније им свети отац наш Јован Златоуст подиже цркву; и у њој даваху исцељења разним болесницима молитвама светих мученика, у славу Бога, слављеног у Тројици вавек. Амин.

СПОМЕН СВЕТЕ ТАВИТЕ

ТАВИТА (што значи срна) беше ученица апостолска и живљаше у Јопи, садањој Јафи. Она беше пуна добрих дела и милостиње (Д. А. 9, 36). Но занеможе изненадно и умре. У то време апостол Петар беше у граду Лиду. И послаше ожалошћени ученици по Петра молећи га да дође и утеши родбину. Дошавши велики апостол Христов нареди свима да изађу из собе гле лежаше мртвац, па клече на молитву. Када сврши молитву, викну попут мртвог тела: Тавито, устани! - И Тавита отвори очи и устаде. Поводом овог дивног чуда многи повероваше у Христа Господа.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА АНАСТАСИЈА

СBETИ Анастасије беше ваљар сукна и ревносан хришћанин. У време Диоклецијанова гоњења хришћана овај Божји човек сам се јави судији мучитељу у Далматинском граду Солину неустрашиво исповеди веру своју у Христа као истинитог Бога и Творца. Због тако чврсте вере своје он би мачем посечен и у море бачен. Но море избаци његове свете мошти, и једна побожна жена их узе, мирисима помаза и плаштаницама пови, и положи у својој домашњој цркви. И многа исцељења биваху на гробу светога мученика.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА ВАЛЕРИЈАНА

СВЕТИ мученик Валеријан пострада за Христа мачем посечен.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА САВИНА

УЧЕНИК Христов Савин због вере у Христа сконча у огњу.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ВАЛЕРИЈА и ХРИСАФИЈА

ДВА света мученика ова бише мачем посечени због исповедања вере у Христа.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА УАРА

СВЕТИ мученик Уар пострада у Египту за Христа мачем посечен.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ГЕОРГИЈА, епископа Амастридског

ПРЕПОДОБНИ отац наш беше епископ у Амастриди. Писац канона. Скончао у миру.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПАПИЈА, ДИОДОРА и КЛАВДИЈАНА

МУЧЕНИЦИ ови пострадаше за веру Христову мачем посечени.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ФАВСТА ВАСИЛИЈА и ЛУКИЈАНА

ТРИ света мученика бише мачем посечени за веру у Христа.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА НИКИФОРА и СТЕФАНА

СВЕТИ мученици Никифор и Стефан пострадаше за Господа Христа тестером престругани.

СПОМЕН СВЕТИХ ФИЛАДЕЛФА и ПОЛИКАРПА

СВЕЦИ Божји Филаделф и Поликарп скончали у миру.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ OЦA НАШЕГ МАКАРИЈА[5] епископа Пафског

МАКАРИЈЕ, светитељ Божји, био епископ Пафа на Кипру, скончао у миру.

СПОМЕН СВЕТИХ ДВА МУЧЕНИКА у Тракији

ПОСТРАДАЛИ за Христа стиснути између два камена.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Био Цариградски патријарх од 340. до 350. године. Спомен његов Црква празнује 6. новембра.
2. Македоније - оснивач духоборске јереси. Учио: Дух Свети није Бог већ створење; нема удела у слави Оца и Сина. Македонијева јерес осуђена на Другом Васељенском Сабору, 381. године.
3. Минеј за месец октобар, дан 25, песма 4.
4. Нотарије - брзописац. У првим вековима после Христа тако се називали царски секретари. У време цара Константина водили тајне записнике најважнијих седница државних саветника. У то време и секретари Цариградског патријарха називали су се нотарији.
5. Његов спомен врши се и 8. фебруара.