РАСУЂИВАЊЕ

Подвижници у пустињи труде се да одсеку вољу своју и живе по вољи Божјој. Погрешно мисле неки, да пустињак живи сасвим осамљено. Ниједан пустињак тако не мисли. Он живи у друштву Бога, и ангела Божјих, и упокојених светитеља. Где је ум човеков, тамо је и живот човеков. А ум пустињака је у највећем, најчистијем и најмногобројнијем друштву, у каквоме човек један може бити. Једанпут авва Марко пребаци св. Арсенију пустињаку: „из каква узрока ти бегаш од нашега друштва и од разговора с нама?" Арсеније одговори: „зна Бог, да ја вас волим, али не могу бити заједно и с Богом и с људима. На небу хиљаде, и хиљаде хиљада, имају једну вољу, а код људи су воље многе и разне. Зато не могу да оставим Бога па да будем с људима."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам казну Божју која постиже Авимелеха и Сихемљане (Судиј. 9), и то:
1. како Авимелех помоћу Сихемљана уби седамдесеторицу браће своје;
2. како сам Авимелех по том поби Сихемљане, раскопа им град, и посија со по њему;
3. како Авимелех после многих победа погибе од једне жене, која с куле баци на главу његову комад жрвња.
4. како и Сихемљане и Авимелеха стиже клетва Јотама сина Гедеонова.