Стихови: Исусе, дај разне начине покајања,
онима који сада певају Велики Канон Теби.
У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великог Канона. Овај уистину највећи од свих канона, изврсно и зналачки сачини и написа свети отац наш Андреја, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски.
Он се крете, дакле, из Дамаска, у четрнаестој години свога живота, и одаде се изучавању граматике.
Завршивши изучавање, остаде у Јерусалиму да проводи монашки живот, живећи преподобно и богољубиво у молитвеном тиховању и безметежном животу.
И многе друге списе, корисне за живот, остави Цркви Божјој, речи и каноне, будући и показујући се обилан ствараоц, особито у похвалним саставима.
Поред многих других молитава, сачини и овај Велики Канон, који садржи безгранично покајање.
Пронашавши и скупивши све повести Старог и Новог Завета, он сачини ово слаткопјеније, од Адама, дакле, па чак до самог Христовог вазнесења и апостолске проповеди.
Подстрекава, елем, овим сваку душу да ревносно и по сили подражава добрима из повести, а зле да избегава, и да увек притиче к Богу покајањем, сузама и исповедањем и другим познатим богоугодним делима.
Осим тога, он је толико широк и пријатан да може и најтврђу душу да омекна и на добру будност покрене, ако се само са скрушеним срцем и великом пажњом пева.
Андреј је ово написао, када и велики патријарх Јерусалимски Софроније написа житије Марије Египћанке.
И ово Житије предлаже нам безгранично умилење, и онима који су много грешили и греше даје утеху, само ако хоће да одступа од зла.
А беше одређено да се у овај дан пева Канон и чита Житије ради овога узрока:
Пошто се Света Четрдесетница приближава крају, да не би неки, будући лењиви за духовне подвиге и немарни оставили и престали потпуно да буду у свему целомудрени.
Превелики, дакле, Андреј, као неки учитељ, кроз повести Великог Канона, казујући врлине великих људи и уједно застрањивање злих, као да је хтео рећи: оне који се труде ваља подстицати да још храбрије сежу напред.
А свештени Софроније, изванредном речју својом, чини опет да буду целомудрени, и к Богу их подиже, да не клону нити очајавају, ако некада грехом неким захваћени бише. Јер Колико је Божје човекољубље и жалостивост према онима који се свом душом труде да се обрате од пређашњих грехова, показује ова повест о Марији Египћанки.
Овај Канон се назива „Велики Канон“, рећи ће неко, по самим мислима и примерима; јер је плодан његов творац, који је изврсно то сложио. И док остали канони имају по тридесет и нешто мање тропара, овај пак има двеста педесет, од којих сваки роси неизрецивом сладошћу. Овај Велики Канон, дакле, на прикладан начин прибавља и велико покајање, због чега се и чита у Великој Четрдесетници.
Овај изузетни и Велики Канон и Слово о Преподобној Марији, сам отац наш Андреј, први у Цариград донесе, када од Јерусалимског патријарха Теодора би послан у помоћ Шестом Васељенском Сабору.
Тада се Андреј особито истакао борећи се против монотелита (једновољаца); уз то пребивајући код монахујућих, причислио се клиру Цркве у Цариграду, где је постављен за ђакона и хранитеља сиротиње.
Мало затим, постао је архиепископ Крита; касније пак, дошавши негде близу до места званог Јериса у Митилини, отиде ка Господу, бивши довољно у заједници са својим престолом. Молитвама светог Андреја, Боже, помилуј и спаси нас!