Стихови: Мада у телу и жив, мртав беше Јован

Сада вечно живи и мада је мртав и без даха

Оставио је спис Лествицу успона

Њоме показује пут свога узношења

Јован је умро у тридесети дан.

Када је Јовану Лествичнику било шеснаест година, био је веома оштроуман, па је принео себе Богу на свештену жртву попевши се на гору Синај.

После деветнаест година тамо проведених, кренуо је и дошао у поприште тиховања названо „Пет знамења Киријака“ и стигао у обитељ Палестри у место звано Тола.

Ту је четрдесет година поживео, увек загрејан љубављу и огњем божанске љубави.

Јео је само што је по монашким правилима непорочно пристојило, али и то веома мало, па је тиме на најмудрији начин сломио снагу гордости.

Но који би ум могао изрећи колико је суза пролио?

Спавао је само толико колико да се природа ума не повреди ради бденија. Ток његове молитве је био непрекидан, а његова љубав ка Богу неизмерна.
По овим правилима богоугодно поживевши и написавши Лествицу, којом је изложио речи поуке и пун благодати, упокојио се у Господу, оставивши и многе друге списе.

Молитвама светог Јована Лествичника, Боже помилуј и спаси нас. Амин.

Житије Светог Јована Лествичника - Охридски пролог и Житија Светих