Стихови: Недреману и благодарну песму
Пева град својој будној Заштитници у одбрани.

У овај дан празнујемо неседалном песмом Пресвету Владичицу нашу Богородицу, а из следећег разлога: У почетку владавине грчког цара Ираклија, персијски цар Хосрој видећи грчку царевину смирену од стране цара тиранина Фоке који је послао једног од својих велможа званог Сарвар, са много хиљада војске да све области на истоку земље покори себи.

Нешто раније пре тога погубио је Хосрој десет хиљада хришћана, које су Јевреји препродавали.

Начелник персијских велможа Сарвар заузео је све области на истоку и стигао је до самог златног града који се данас зове Скутари. Пошто цар Ираклије није имао довољно државног злата претопио је црквене сасуде у златнике ради бољег наоружања и да буде одбрана спремнија.

Ираклије је по Евксинском Мору (Црном Мору) са бродовима дошао у земље Персије и победио је Хозроја и сву његову војску. Ускоро се син Хозројев Сирој одметнуо од оца свога, приграбио власт а свога оца Хозроjа убио. Затим је Персија закључила мир са царем Ираклијем.

Каган у Мисони и начелник Скитије сазнавши о цару да је по Понтијском Мору отишао да склопи мир са Персијанцима подигао је многе пукове са десетинама хиљада војске и са запада је дошао на Константинов град са хулама на Бога. Одједном је око Константиновог града море било пуно непријатељских бродова а копно пешадије и коњаника.

Сергије, патријарх Константиновог града много је тешио народ да се не предају нити да клону духом, него да сво уздање из дубине душе имају на Бога и на његову матер Пресвету Богородицу. Такође је и Вонос Патрикије, који је тада управљао градом побуђивао грађане на одбијање непријатељске војске. Тако и ми на сличан начин требамо уз помоћ Бога вишњега да чинимо.

Патријарх је божествене иконе Мајке Божије са мноштвом народа носио около по врховима зидина града и одатле их крепио.

Истовремено када је персијски војсковођа Сарвар дошао са истока стигао је и Каган са запада и попалио околину града. За то време је патријарх опходећи око зидина града носио нерукотворену Христову икону и дрво часног и животворног крста уз то и часну ризу Богоматере.

Каган из Скитије је копном нападао зидине Константиновог града са безбројним мноштвом веома добро наоружане војске. Мноштво беше толико бројно да је требало један Грк да се бори против десет Скитјана.

Али Богомати као неодољива бранитељка са веома мало војника који су били при њеном храму званом Пигији, жестоко је победила непријатеље. Грци тако добивши охрабрење и са поклицима уз вођство непобедиве Божије Матере су их коначно победили.

Понуђено примирје грађани су одбили. На то им је Каган поручио: не обмањујте се Богом вашим у којега верујете јер ћу ваш град заузети и разорити.

Чувши то грађани су своје руке пружили на молитву ка Господу.

Договорно Каган копном и Сарвар морем устремише се на град у жељи да га мучки освоје. Али беху тако страшно потучени од Грка, да је било мало живих да би могли спалити мртве непријатељске војнике.

У Моноксили, заливу званом Рог, било је дотле пуно освајача код храма Богоматере у кварту Влахерни, кад се одједном подигла силна бура на мору тако да су сви непријатељски бродови уништени као у процеп. Ово преславно и изузетно деловање Пречисте Богоматере могли су видети сви који су били на обали мора у Влахерни. На то се народ осмелио па кад су се капије отвориле сви, па и жене и деца све су их скупа побили.

Непријатељске војсковође су се вратили са плачем и кукњавом.

Богољубиви народ Константиновог града, благодарио је Богомајки свeноћном молитвеном песмом не седајући док су је певали, због њене надприродном силом победе над оним непријатељима.

Од тада у спомен толиког великог и надприродног чуда Црква је установила овај празник, посвећен Божијој Матери, а због њене победе која се догодила у овом периоду.

Ова молитва се зове неседална, јер је тако чинио и градски клир као и цео народ. После тридесет и шест година за време цара Константина Погоната, агарјани су повели безбројну војску и опет напали на Константинов град и опседали га седам година и док су зимовали у пределима Кизика претрпели су велике губитке. Затим су одустали од војевања и са својом војском се вратили, што се опет догодило заступништвом Богоматере.

И трећи пут опет, за време Лава Исавријана, агарјани бројем више него пре, разорили су прво персијско царство, па Египат и Либију.

Протутњали су преко Индије, Етиопије и Шпаније док на крају нису завојштили и на сам Цариград довежени на хиљаду и осам стотина бродова. Опколивши га одмах су хтели да га разоре.

Свети народ у граду носио је делове часног и животворног крста и часну икону Богоматере Одигитрију обилазећи зидине града и са сузама молећи Бога за милост.

Сматра се да су се агарјани овако поделили на два дела: једни су заратили на Бугаре и тамо их је изгинуло више од двадесет хиљада.

Други преостали су кренули на Цариград. Но тамо нису могли прићи бродовима због верига које су биле преко мора од Галате до зидина града.

Допловили су до неког места званог Состен и тамо их је захватио северни ветар и мноштво њиних бродова уништио те изгибоше.

Преостали су запали у велику глад да су чак и људе и земљу јели. Затим су побегли и стигли на пучину Егејског Мора. Тамо су се заједно са својим бродовима потопили јер је пао са неба велики град а море се толико узбуркало да је смола бродова попустила и тако је мноштво војске са бродовима пропало. Само су три брода успели да се врате.

Због ових надприродних чудеса Пречисте Богоматере празнујемо овај садашњи празник. Он се зове Акатист или Неседални јер је уобичајено да народ те ноћи стојећи пева речи ове песме упућене Богоматери. Имада на другим бденијима обично седимо, на овом садашњем упућеном Богомајки молимо се и слушамо стојећи.

Молитвама твоје Матере Христе Боже као нашег непобедивог саборца од спопалих напасти и нас избави и помилуј јер си једини човекољубиви Бог. Амин.

Преузето у ПДф формату са www.svetosavlje.org