Он (Дух) ће ме прославити, јер ће од
мојега узети и јавити вам. (Јов. 16. 14).

Дух Свети је равносилан Оцу и Сину, и све што може Отац, може и Син, може и Дух Свети. И све што зна Отац, зна и Син, зна и Дух Свети. Но по бескрајној љубави једног према другом и по бескрајној мудрости у погледу домостројства спасења људског они се наизменично јављају људима, с гледишта времена. Као што је Отац прославио Сина, тако и Син Оца, тако и Дух Свети Сина. Он ће ме прославити. Зар Син Себе није прославио? Јесте, али не у онолико колико је могао него само у онолико колико су људи у то време могли примити и поднети. А временом Дух Свети ће открити још већу славу Сина Божјега, када Он, Свеблаги, буде испунио верне благодатним даровима Својим. Он ће ме прославити. Ове речи говори Господ и за поуку нама, браћо, те да би и ми, ако учинимо неко добро дело, оставили да нас други прославља а не прослављали сами себе. Јер ће од мојега узети и јавити вам. Овим речима објављује Господ јединство Духа Божјег са Њим а не потчињеност Духа. Пре тога рекао је: упутиће вас на сваку истину. Па да ученици не би помислили, да Дух зна више истина неголи Син, и да је према томе Дух већи од Сина, Он објављује, да ће Дух од мојега узети и јавити вам. И Христос је могао упутити ученике на сваку истину, али ученици у то време још нису били оспособљени, да приме сваку истину. Зато ће их Дух Свети у своје време упутити на сваку истину. Но објављујући им сваку истину Дух неће ништа објављивати, што Сину није познато, или што је, још мање, супротно знању и вољи Сина. Зато и вели Господ: јер ће од мојега узети и јавити вам. О чудесно јединство Свете Тројице, о тропламена сило, светлости и љубави из једнога истога огња! О Тројице света и пресвета, зажежи љубав божанску у срцима нашим. Теби слава и хвала вавек. Амин.

А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати
од оца, Дух истине, који од оца исходи,
он ће свједочити за мене (Јов. 15, 26).

Недокучне су дубине бића Божјега, браћо. Но Бог нити се сакрио од нас сасвим нити нам је открио све. Колико немоћ наша може носити, толико нам је откривено; колико год нам је потребно за спасење, толико нам је откривено. О Духу Светом откривено нам је, да Он од Оца исходи и Сином се шаље. Нека нико не тражи више, да не би пао у заблуду. Чим од Оца исходи, значи да је једног бића са Оцем; чим се Сином шаље, да настави службу Сина, значи да је раван Сину. Отац свједочи за мене, рекао је Господ Исус најпре; а сад каже за Духа истине: он ће свједочити за мене. Оба су сведока једнака, зато се Господ позива час на једног час на другог. И Онај који је сведочио и Онај који ће сведочити једнаки су у битности, јер не би Господ оставио сведока за будућност мањег од сведока из прошлости. Овако ми говоримо по човечански и у односу к времену, у ствари троје сведоче вечно на небу, по речима Јеванђелиста: јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и свети Дух; и ово је троје једно. Има људи, који тврде, да Дух Свети исходи од Оца и Сина. Ко им је то открио, и кад? Ми знамо, да Дух Свети од Оца исходи, јер нам је то открио Син Божји, Господ наш Исус Христос. Зато одбацујемо оне додатке нашој вери православној, који се не слажу са речима самога Господа. Но да се усвоје речи Господа пречистог потребна је велика чистота срца. Зато се више трудимо да очистимо срце наше од страсти него ли да се љубопитно навозимо умом на бескрајне дубине бића Божјег са нечистим срцем, јер ко је год тако чинио, пао је у јерес и душу своју изгубио.
О Господе Боже, велики и моћни, хвала Ти што си нам се јавио кроз Спаситеља нашег Исуса Христа, те знамо да ни смо деца мрака него синови светлости. Теби слава и хвала вавек. Амин.

И ја ћу умолити оца, и даће вам другога
утјешитеља да буде с вама вавијек (Јов. 14, 16).

Тамо где постоји љубав, браћо, не постоји заповест, него молба замењује заповест. Код оних који се љубе молба има већу силу него заповест код оних који се не љубе. Света Тројица представља врховно царство и величанство љубави. Исаија именује Свету Тројицу велики савјет (Ис. 9, 6), а ваплоћеног Сина Божјег великога савјета ангелом, т.ј. послаником. Како се слаже савет са јединством Божјим? И ти си један, па ипак се саветујеш сам са собом. Твој ум пита твоју вољу: можеш ли? и пита срце: хоћеш ли? А воља и срце: питају твој ум: умеш ли? Па и поред тога унутрашњег саветовања у теби самоме, ти си један, један човек, једна личност. Наравно, ово је само бледа слика и сен Свете Тројице и њенога савршенога савета. Јер је у Св. Тројици потпуна равномерност и хармонија ипостаси. Оно што хоће Отац, одмах хоће и Син и Дух Свети. И даће вам другога утјешитеља. Видите, како је Син Божји сигуран, да оно што Он буде умолио и посаветовао, биће одмах усвојено у Великом Савету божанском. И Отац ће се сагласити да пошаље, и Дух ће се сагласити да иде. Син Божји не каже: ја ћу умолити Оца да вам да, и верујем, да ће Он дати; не, него: ја ћу умолити, и даће вам. Он зна унапред, да ће Отац дати оно што Он буде искао; Он то зна, ако се може тако рећи, из вечнога искуства Свога. Јер кроз сву вечност хармонија влада међу Оцем и Сином и Духом Светим. Даће вам другога утјешитеља. Овим речима открива се потпуно равенство Сина и Духа Светога. Отац ће вам послати другога утјешитеља, равносилног са Мном, једнобитног са Мном, равночесног са Мном. Он ће моћи потпуно заменити Мене на свој начин, сходно Својој дивној ипостаси, која је једино различна од ипостаси Сина.
О браћо моја, видите ли, како цела Света Тројица узима учешћа у нашем спасењу? Видите ли ви, чији смо ми? Видите ли, какво се достојанство нама смртнима и грешнима даје?
О пресвета и преславна Тројице, Боже наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Који видје мене, видје оца (Јов. 14, 9).

Господе, покажи нам оца, и биће нам доста, рече Филип. На ове речи одговори му Господ Исус: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? Који видје мене, видје оца. Тако одговори Господ своме ученику. Филип је желео, да види Бога телесним очима. Три године гледао је он Христа, и није Га познао као Бога. Зашто? Зато што је у то време, пре силаска Духа Светога, Филип гледао телом у тело, тј. телесним очима гледао је и видео је Господа Христа као човека. Он још није био видео Божанство у Сину Божјем ваплоћеном, а тражи да види Бога Оца! Који видје мене, видје оца. Тиме Господ неће да каже, да је Он Бог Отац; не, него да су Он и Отац једног бића. У колико се Бог у опште могао показати људима, Он се показао кроз Бога Сина, који се јавио људима као човек. Бог Отац није се ваплотио; Бог Дух Свети није се ваплотио; само се Бог Син ваплотио. Како, дакле да покаже Он Оца Свога телесним очима смртнога човека? Зато се управо и ваплотио Син, да Собом објави људима и Себе, и Оца и Духа Светога, јединосушно Божанство, троично по ипостаси. Који видје мене видје оца. Господ овде мисли на божанску природу своју. У томе је Он потпуно једнак и једнобитан са Оцем. И да је Филип могао у то време видети божанску природу Христову, он не би ни ставио онај захтев: покажи нам оца. Наравно, он није ни могао видети божанску природу, која је духовна и невидљива, али је могао видети, и то јасно видети велика дела Христова као пројаву Његове божанске природе. И данас, браћо неки људи говоре: покажите нам Бога, па ћемо веровати! Реците им: ево ми вам показујемо Господа Христа, верујте! Деветнаест векова сам с вама, људи, па зар Ме још нисте познали? Деветнаест векова, испуњених славом Његовом, чудесима, силом, благодаћу, милошћу, светитељима, мученицима! И још малоумни питају: где је Бог?
О Христе Господе, Боже наш, отвори очи духовне онима који још не виде да виде величанство славе Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Ја сам пут и истина и живот:
нико неће доћи к оцу до кроза ме (Јов. 14, 6).

Ове речи, браћо, нису само речене. него и крвљу заливене, васкрсењем потврђене, Духом Светим у срца верних усађене, и црквом кроз векове и векове доказане и – доказане. Од свију блага на свету људи највише воле живот. И више воле људи живот него ли и истину, иако нема живота без истине. Врховно је благо, дакле, живот, а истина је темељ живота. Ко љуби живот, мора љубити и истину. Но где је пут ка истини? Ја сам пут, вели Господ. Он не вели: и ја сам пут, да не би неко помислио, као да има и неки други пут ка истини изван Господа Исуса. Но Он није само пут него и истина и живот, да нико не помисли као да има и нека друга истина и неки други живот изван Господа Исуса. Он се зато родио као човек, да људима пут покаже; зато се и распео, да крвљу Својом обележи пут. Нико не ће доћи к оцу до кроза ме. Ово треба да разумеју они који се заваравају помишљу, да могу познати Бога и задобити царство Божје и мимо Господа Исуса Христа. Ту лажну наду, ту очајну самообману, Господ им је сасвим пресекао горњим речима. И апостол, који је те речи чуо и записао у Јеванђељу, исказује их у посланици својој још и овако: који се год одриче сина ни оца нема (I Јов. 2, 23).

О Господе Исусе, благословени и изворе благослова, ваистину Ти си нам једини пут, једино видело, једина истина, једини живот и животодавац. Тебе признајемо пред људима и ангелима као једног Бога и Спаса нашега. Помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.