РАСУЂИВАЊЕ

Све наше богатство и слава и чест јесте као један оброк, који се завршује смрћу. Од тога оброка нико не носи ни једну мрву у онај свет. Благо оном ко је схватио, да је душа једина имовина његова, која се ничим не прекраћује, па ни смрћу. Такав мисли само о три чињенице: о смрти, о души и о Богу Судији. „Постојано држи у памети предстојећи ти конац и суд, и сачуваћеш душу своју од греха", учи св. Евагрије. Све наше телесне бриге у овом животу јесу бриге о оброку, који се мора ускоро прекратити. „Свакодневно имајте смрт пред очима, говори св. Исаија отшелник; брините непрестано о том, каквим ћете се начином разлучити од тела, каквим ћете начином моћи проћи кроз област власти таме, које ће вас срести на ваздуху, каквим ћете начином благополучно предстати Богу. Предготовите се за страшни дан одговарања на Суду Божјем, као да га већ гледате". Светом Саватију Соловецком дође једнога дана неки богат трговац Јован и донесе му многу милостињу. Саватије не прими ништа од свега, него рече дародавцу да све то разда бедним људима. Ожалости се Јован, веома, а светитељ да би га утешио и све му учинио јасним, рече му: „сине Јоване, остани овде и одмори се до сутра, па ћеш сутра видети благодат Божју". Јован послуша. Сутрадан уђе Јован у келију Саватијеву и виде старца мртва, и осети дивно благоухање у келији. Ко провиђа у конац свога живота, тај не мисли о благу земаљском.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам правду цара Озије и награду Божју (II Днев. 26), и то:
1. како цар чињаше што је право пред Господом;
2. како докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.

РАСУЂИВАЊЕ

Онај ко обрати грешника с кривога пута његова спашће душу од смрти и покрити мноштво гријеха; тако пише апостол Јаков (5, 20). Апостоли Христови нису само овако говорили, него су и делом ово потврђивали.  За св. Јована апостола прича св. Климент Александријски, како у неком месту у Малој Азији беше крстио једног незнабожачког младића, и поверио га бризи месног епископа, а он отишао даље на проповед јеванђеља. У одсуству св. Јована онај се младић поквари и почне се опијати, и красти, а најзад ступи у неку разбојничку дружину, која је из шуме нападала људе и харала. После извесног времена врати се св. Јован у то место, и чу од епископа, шта се догодило са оним младићем. Тада св. Јован, не часећи часа, потражи коња и спроводника и одјури ка оној шуми, где се разбојничка дружина нахођаше. Тражећи по шуми светитељ нађе хајдуке и изађе пред старешину хајдучког. А онај младић чим га угледа и позна, нададе се у бегство. Старац Јован појури за њим, те и поред старости своје сустиже га. Видећи да је сустигнут младић паде пред ноге апостола, и од стида не смеде му у очи погледати. Јован га загрли и поче љубити, као пастир кад нађе изгубљену овцу. И поврати га Јован у град, и утврди поново у вери и добродетељном животу. И угодивши Богу упокоји се младић тај у своје време.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам подељено срце цара Амасије према Богу, и казну Божју (II Днев. 25), и то:
1. како Амасија најпре чињаше што је право пред Господом, и Бог му дарова победу над Едомцима;
2. како донесе Едомске идоле у Јерусалим (који ни Едомцима не помогоше) и клањаше им се;
3. како Бог пусти Израиљце да га победе, а против њега диже се буна и убише га.

РАСУЂИВАЊЕ

Светитељ не блиста спољашњошћу; Његово је све богатство унутра, у души. Неки сељак дође из далека у манастир, да види св. Сергија. Када упита монахе за игумана, они му рекоше, да је на раду у башти. Оде сељак у башту и виде тамо човека у одећи бедној и искрпљеној где копа као и сваки други тежак. Сељак се врати у манастир незадовољан мислећи у себи, да му се монаси подсмевају, и поново рече, да би јаснији био, да он жели видети прослављеног светог оца Сергија. У том и Сергије дође у манастир, и угости сељака служећи му сам око трпезе. Прозираше светац у срце свога госта и знађаше, како он о њему има сасвим ниско мишљење. Па га ублажаваше обећавајући му, да ако мало почека видеће Сергија. У том пристиже у манастир неки кнез са својим бољарима. И кнез и бољари дубоко се поклонише св. Сергију и потражише његов благослов. Тада монаси удаљише онога сељака из одаје, да би било места за нове госте. И сељак онај у чуду издалека гледаше и извириваше се да издалека види онога кога није хтео видети из близа. И укореваше самога себе због свог незнања, и стиђаше се веома. Када кнез оде, сељак брзо приђе к светитељу, паде пред ноге његове и поче молити за опроштај. А велики светитељ га помилова и рече: „не тугуј, сине, ти си једини истину помислио о мени сматрајући ме за ништа, док се други сви саблазнише сматрајући ме за нешто велико".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам правду и грех цара Јоаса, и награду и казну Божју (II Днев. 24), и то:
1. како Јоас најпре слушаше првосвештеника Јодаја и чињаше све што је право пред Господом;
2. како Бог благослови Јоаса дугом и мирном владавином;
3. како се Јоас промени, и уби праведнога сина Јодајева, и друга зла почини;
4. како малена Сирска војска победи Јоаса и опљачка земљу, а Јоаса, тешко болесног, убише слуге у постељи.

РАСУЂИВАЊЕ

Сваки је светитељ близу онога места где се у помоћ призива или где се празнује и прославља светиња његова. Они који су видовити виде их; они који нису видовити нека верују, и видеће их у своје време. Св. Козма Зографски још као млад монах беше видовит. Једном о Благовештењу беше он дошао са још неким монасима у ман. Ватопед на славу. Па и за време службе у цркви као и за време обеда у трпезарији виде Козма једну жену царске красоте и величанства, како самовласно све распоређује, упућује, а и сама услужује. И не само да је виде тренутно него је гледаше дуго времена како у цркви тако и трпезарији. Овим виђењем беше Козма смућен и запрепашћен, јер му не беше ни мало право што виде жену у манастиру Светогорском. Када исприча својим самонасима из Зографа виђење своје негодујући на приступ жена у Свету Гору, удивљени монаси му објаснише, да је то Царица Свете Горе, Пресвета Богородица. И смућено срце Козмино испуни се радошћу великом. – Толико је видовит био св. Козма, да је доцније као старац и отшелник из своје пећине видео душу игумана Хилендарског како узлазећи к небу мучи се да прође кроз митарства, истјазавана од демона. Посла Козма одмах некога да јави братији у Хилендар, да се моле Богу за душу игумана њиховог умрлог. То беше одмах после јутрење, тек што монаси са игуманом беху изашли из цркве. Чувши поруку Козмину, монаси се подсмехнуше говорећи, да њихов игуман тек што је отишао у своју келију да се спрема за литургију. Но кад уђоше у келију, нађоше игумана свога мртва.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам грех цара Охозије и казну Божју (II Днев. 22), и то:
1. како Охозија чињаше што је зло пред Господом; и удружи се са грешним домом Ахавовим;
2. како би погубљен Охозија са многим сродницима својим.

РАСУЂИВАЊЕ

Ко сиромаху дели, Христу даје. То је смисао јеванђелске науке, која се у искуству светитеља потврдила. Петар Милостиви кад се покајао почео је делити милостињу сиромасима, где год му се указала прилика. Једном га срете неки бродоломник, који једва спасе своје наго тело при бродолому, срете га и запроси неку одећу. Петар свуче са себе своју скупоцену доламу и обуче нагога. Но после кратког времена Петар виде своју доламу у дућану неког трговца, који је беше изложио на продају. Ожалости се Петар веома, што онај бродоломник продаде његову доламу место да је сам употреби. „Нисам достојан, говораше сам себи Петар, не прима Господ милостињу моју". Но на сну му се јави Господ у виду човека благообразна, сјајнијег од сунца, са крстом на глави својој, и са доламом Петровом на себи. „Зашто се жалостиш, Петре?" упита га Господ, „Како да се не жалостим, Господе мој, кад видим да оно што ја убогим дајем продаје се на пазару?" Тада га Господ упита: „познајеш ли ову одећу на мени?" Петар одговори: „познајем, Господе, то је моја одећа којом оденух нагога". Тада му опет Господ рече: „не жалости се, дакле, ти си дао сиромаху, а ја сам је примио, и похваљујем дело твоје".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам грехе цара Јорама и казну Божју (II Днев. 21), и то:
1. како Јорам поби сву браћу своју и обнови идолопоклонство по гајевима и брдима;
2. како му непријатељи опљачкаше и поробише земљу;
3. како он доби тешку болест у цревима, и умре и нико не зажали за њим.