РАСУЂИВАЊЕ

Између других тајанствених опажања из света духова светитељи су имали и опажање благоуханог мириса од добрих духова и смрад од духова нечистих. При свакој појави светлих и чистих духова разлевао се животворни и благоухани мирис; а при свакој појави мрачних и нечистих духова проносио се загушљиви и несносни смрад. Према смраду оваквом или онаквом светитељи су могли сазнати, којом је страшћу неки човек обузет. Тако св. Јевтимије Велики познао је смрад блудне страсти на некоме монаху Емилијану у лаври св. Теоктиста. Идући једном на јутрењу Јевтимије прође поред келије Емилијанове и осети смрад блуднога демона. Емилијан није чинио никакав грех сем што је у том тренутку имао блудне помисли које су му тискане у срце од нечистог демона. И светитељ је већ осетио присуство таквога демона код тога монаха. Моћ овога опажања још се чуднија показала једанпут код св. Илариона Великог. Некакав човек тврдица и среброљубац беше послао Илариону нешто од свог поврћа. Када изнеше то пред Илариона да једе, рече светитељ: „носите то одатле, не могу трпети смрада што излази из тог зеља! Зар не осећате, како смрди тврдичлуком?" Када се братија зачудише тим речима, рече им Иларион, да однесу то зеље пред волове, па ће видети, да га ни волови неће јести. Исихије, ученик Иларионов, однесе и положи зеље пред волове. Волови само оњушише, па одвратише главе ричући.



СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно откровење апостолу Петру (Дела Ап. 10), и то:
1. како виде Петар небо отворено и чаршав пун свих животиња звериња, бубиња и птица;
2. како чу глас: устани, покољи и поједи!
3. како му ово би опомена, да се не гнуша незнабожаца, него да и к њима проповеда Јеванђеље.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Кад свештено лице чини безакоње, много га тежа казна постиже, него кад такво исто безакоње чини обичан световњак, који је мање посвећен у тајне воље Божје. Св. Арета беше монах у Печерском манастиру, и беше среброљубив веома. У његовој келији стајаше нагомилано благо, од кога он никоме ниједне лепте не даваше. Но разболе се једном тешко претешко, и виде као на јави, како ђаволи отимају душу његову од ангела вичући „наш је, наш је!" и наводећи за доказ тога Аретово среброљубље и тврдичлук. Повративши се од болести Арета поправи живот свој, и од тада рачунаше све земно благо у ништа. И човекољубиви Бог опрости му, и доцније даде му благодат велику. — Неки опет монах из манастира, у коме се представи блажени цар Елезвој, привиче често ићи у крчму, тамо опијати се, па чак и са женама безчинства творити. Једнога дана враћајући се из крчме нападе на њ страшно велика змија, и гоњаше га узастопце. У великој муци и тескоби повика монах: „тако ти светога и праведнога Елезвоја, одступи од мене!" И змија се наједанпут заустави. И чу монах као човечји глас од стране змије: „ангел Божји нареди ми, да те поједем због нечистоте и скверне твоје, јер си се заветовао служити Господу у чистоти, а сад прљаш тело своје и гневиш Духа Светога". И закле се монах, да више никад грешити неће, врати се у манастир, и до смрти више не погреши. Тако Бог и покара и помилова молитвама св. цара Елезвоја.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну посету ангела Божјега Корнилију капетану (Дела Ап. 10), и то:
1. како по дану и на јави Корнилије виде ангела Божјега који га ослови именом;
2. како се Корнилије уплаши и одазва: шта је, Господе?
3. како га ангел научи да пошље у Јафу по апостола Петра, који ће му рећи речи спасења.

РАСУЂИВАЊЕ

Од Бога је благодат, а од нас труд. Нека нико, дакле, и не помисли, као да су се апостоли свети били ослонили једино на благодат богодану, и да им је лако било, и да су без труда вршили свој велики посао у свету. Не каже ли апостол Павле: морим тијело своје и трудим да како сâм другима проповиједајући избачен не будем (I Кор. 9, 27)? И још на другом месту не вели ли, како је живот проводио у страху, у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању, и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи (II Кор. 11, 26– 27)? Св. апостол Јаков хранио се само хлебом, и то до несита; спавао је врло мало, и ноћи је проводио у молитви. Толико је клечао на молитви, да му је кожа на коленима отврдла као кожа на коленима камиле. Молио се овај брат Господњи са плачем и уздисањем не само за цркву, којом је управљао него за сав свет. И кад је од злобних Јевреја био гурнут с крова храма, тако да се сав разбио, апостол свети није заборавио ни за тренут дужност према Богу и људима. Прибравши последње снаге он се диже на колена, пружи своје руке к небу и помоли се Богу усрдно говорећи: „опрости им, Господе овај грех, јер не знају шта чине." Док се он тако мољаше, злобни људи удараху га камењем са свих страна. Видећи то неко од синова Рихавових узвикну: „престаните! шта чините? Праведник се за вас Богу моли, а ви га убијате?" Но тај узвик једне болећиве душе не може задржати привикнуте злочину крвнике, да не убију свеца Божјега. — Нису дакле апостоли полагали само на благодат, него су при великој благодати улагали скоро надчовечански труд, да се покажу достојни Божје благодати.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно васкрсење Тавите (Дела Ап. 9), и то:
1. како Тавита беше умрла и лежаше мртва на одру;
2. како се апостол Петар помолио Богу за њу и рече јој: Тавито устани!
3. како Тавита оживе и устаде.

РАСУЂИВАЊЕ

Колико је за дивљење строгост светих људи према себи толико је исто дивљење њихово милосрђе према другима. Несебичност за себе и брижност за друге. Св. Иларион Велики немајући чим да плати подвоз до Сицилије, понуди господару лађе своје јеванђеље, које он беше у младости својом руком написао. Када пак исцели некога кнеза од духа нечиста, хтеде му кнез подарити десет литри злата. Светитељ не прими злато, него показа кнезу јечмени хлеб и рече: „они који се хране оваквим хлебом гледају на злато као на блато!" А када га људи молише да им молитвом кишу испроси од Бога, или спасе их од потопа, или избави их од змије опаке, св. Иларион се томе одазивао и људима молитвом помагао. Тако је поступао и св. Аверкије. Видећи много народа у мукама и болестима, он клече на једном месту и помоли се Богу, да Бог ту отвори топлу лековиту воду, како би се сви невољни ту лечили и Бога прослављали. И Бог силом Својом отвори на том месту извор топле воде. А када излечи ћерку цареву од лудила, цар му понуди много злата и сребра и других дарова. А св. Аверкије рече цару: „није потребно богатство ономе ко хлеб и воду сматра царским обедом." Но не тражећи за себе ништа, умоли Аверкије цара да учини две милости пастви његовој у Јерапољу, наиме: да сазида купатило над оном лековитом водом, и да сваке године даје довољну количину пшенице сиромашним грађанима Јерапољским. И цар се сагласи, и учини светитељу по молби.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцелење Енеја у Лиду (Дела Ап. 9), и то:
1. како Енеј лежаше узет осам година;
2. како га апостол Петар исцели именом Господа Исуса Христа;
3. како Енеј уста здрав.

РАСУЂИВАЊЕ

Дивно руководи милосрдни Бог оне који се предаду Његовој светој вољи и Његовом старању. Као што воскар од мека воска прави онакве свеће какве он жели, тако и Бог премудри прави од преданих слугу Својих светила бесмртна у царству небеском. Св. Игњатије новомученик беше сав предан Богу још као дечак, и жуђаше да буде монах и да буде мученик за веру. У време устанка Карађорђева прикупљаху Турци војску по Бугарској против Срба, па дођоше и у кућу Ђорђа, оца Игњатијева, да виде, има ли ко за војску. Видећи Ђорђа развијена и снажна човека хтедоше га узети у војску. Али им Ђорђе одлучно рече: „не могу ја ићи против једноверних ми хришћана". Разјарени Турци одмах га на месту убише. Млади Игњатије сакри се у некој суседној кући, по том пребеже у Румунију; но жеља за монаштвом одведе га у Св. Гору. Али он хтеде још нешто више од монаштва, — хтеде мучеништва. Молећи се са сузама једне ноћи пред иконом Пресвете Богородице, да му Она устроји пут ка мучеништву, он чу неки шум пред собом, и виде како се из иконе оне одвоји светао венац и дође на главу његову. Ускоро по том он је мученички пострадао од Турака и примио венац вечне славе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно јављење Господа апостолу Ананији и Савлу (Дела Ап. 9), и то:
1. како се јави Господ Ананији и упути га ка Савлу у улицу Праву;
2. како Савле у том истом часу виде у визији Ананију, где метну руке на њ да прогледа.