РАСУЂИВАЊЕ

Може ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере, да му не ће ништа учинити, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје, и плачевно молити се Богу, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар, који га лечаше, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије, и црнци весели метнуше све оне хартије, и њихова страна теразија претеже, јер друга страна беше празна. „Шта ћемо ми метнути?" саветоваху се ангели. „Потражимо неко добро у животу његовом!" И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудо с апостолом Филипом и ушкопљеником (Дела Ап. 8), и то:
1. како ангел упути Филипа из Самарије на пут у Газу;
2. како виде Филип ушкопљеника царичиног, објасни му једно пророчанство Исаијино, и крсти га;
3. како ангел узе Филипа, учини га невидљивим за ушкопљеника, и пренесе тренутно у град Азот.

РАСУЂИВАЊЕ

Друго јављење св. муч. Лонгина. Када се св. Лонгин јави слепој удовици, којој беше умро синчић, обећа јој и вид јој повратити и сина јој показати у слави великој. Нашавши мошти св. мученика и додирнувши их рукама својим удовица одмах прогледа. И тако једно се обећање испуни. Идуће ноћи јави се св. Лонгин удовици у великој светлости држећи за руку сина њеног, који беше одевен у сјајно одело. Па као отац милујући дете рече удовици: „погледај, жено, сина твога, због кога толико плачеш! Погледај га у каквој је части и слави, погледај и утеши се. Бог га уврсти у небесне чинове, који живе у царству Његовом. Ја га сад узех од Спаситеља, и неће никад бити удаљен од мене. Узми главу моју и тело сина свога и сахрани у један ковчег, па више не тугуј за својим јединцем, и нека се не смућује срце твоје, јер њему је дата од Бога велика слава и радост и бесконачно весеље". Видевши и чувши све ово испуни се жена великом радошћу и врати се дому своме говорећи сама себи: „исках очи телесне, а нађох и очи душевне. Бејах жалосна због смрти сина свога, а сад га имам на небу где у слави стоји с пророцима и радује се са њима непрестано".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно виђење св. Стефана архиђакона и првомученика (Дела Ап. 7), и то:
1. како Стефан, пун Духа Светога, погледа и виде небо отворено:
2. како рече: ево видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Богу;
3. како га Јевреји засуше камењем.

РАСУЂИВАЊЕ

Прво јављење св. муч. Лонгина. Много времена беше протекло од мученичке смрти св. Лонгина, када се догоди, да једна удовица у Кападокији ослепи. Не могоше јој лекари помоћи ништа. Наједанпут јој дође помисао, да иде у Јерусалим и поклони се тамошњим светиљама, да ко јој што помогне. А имађаше јединца сина, дечка, који јој служаше као вођа. Тек што стиже у Јерусалим, разболи се син њен и умре. О колика неизмерна жалост слепе мајке! Изгубивши очи она сад изгуби и јединца сина, чије су је очи до сад водиле! Но у тој њеној муци и тузи јави јој се св. Лонгин, и утеши је обећањем, да ће јој и вид повратити и сина у небеској слави показати. Рече јој Лонгин све о себи, па је упути да иде ван зидина градских на сметлиште и ђубриште, да тамо откопа главу његову, где ће даље сама видети шта ће јој се догодити. Устаде жена, и тетурајући се некако изађе ван града, па довика некога и умоли, да је одведе на највеће ђубриште и тамо је остави. Када би доведена на ђубриште, она се саже и поче рукама чепркати имајући јаку веру, да ће наћи оно што јој светитељ рече да тражи. Чепркајући тако она се дотаче до главе св. мученика, и у том тренутку очи јој се отворише, и она виде под рукама главу човечју. Испуњена благодарношћу Богу и радошћу великом она узе главу св. Лонгина, опра је, окади и стави у свој стан као највећу драгоценост овога света.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам храброст св. Стефана архиђакона у исповедању Христа (Дела Ап. 7), и то:
1. како св. Стефан поброја чудеса и милости Божје према народу Израиљском кроз векове:
2. како изобличи богоборство и злочине старешина Јеврејских;
3. како их назва издајницима и крвницима Христа.

РАСУЂИВАЊЕ

Светитељи Божји много су полагали на то, да се причесте пред смрт. Чак и мученици и мученице, ма да су живот свој жртвовали за Христа Господа и мученичком крвљу омивали све грехе своје, жудно су примали Свету Тајну, где год је то било могуће. Свети Лукијан беше у тамници са још неколико ученика својих и других хришћана. Када би уочи Богојављења, он пожели, да на тај велики празник хришћански причести се телом и крвљу Христовом, јер знађаше, да му предстоји блиска смрт. Видећи жељу срдачну Свога страдалника Бог Свемогући устроји, те неки хришћани дотурише хлеб и вино у тамницу. Када свану Богојављење, позва Лукијан све хришћане у тамници, да стану унаокруг њега. „Окружите мене, и будите црква". Но немаше у тамници ни стола ни столице, ни камена ни дрвета, на коме би се свршила света литургија. „Где ћемо, свети оче, положити хлеб и вино"? упиташе Лукијана. А он леже усред њих, и нареди, да хлеб и вино положе на прси његове. „На прси моје положите, нека буде живи престо живоме Богу!" И тако се сврши литургија, потпуно чино и молитвено на прсима мученика, и сви се причестише. Сутрадан посла цар војнике, да изведу Лукијана на истјазање. Када војници отворише тамничка врата, Лукијан свети три пут узвикну: „хришћанин сам! хришћанин сам! Хришћанин сам!” И у томе предаде дух свој Богу.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно ослобођење апостола из тамнице (Дела Ап. 5), и то:
1. како јеврејске старешине бацише апостоле у тамницу;
2. како се ангел Божји ноћу јави, отвори тамницу, изведе апостоле, и нареди им да иду у цркву и проповедају Јеванђеље.

РАСУЂИВАЊЕ

Ништа бедније нема од човека, који у часу беде напусти наду у Бога и прибегне средствима спасавања супротним закону Божјем. Не само да такав човек не успева спасти и поправити свој спољашњи положај, него још и душу губи. Такав је: случај био са царем Михаилом Палеологом. Да би спасао своје царство, угрожено од Бугара и Срба, он потражи помоћ од папе и пристане на унију. Шта је тиме постигао? Царство није спасао, а починио је безбројне злочине и убрзо жалосно скончао у ратном походу на кнеза Епирског Јована Дуку. Православни народ толико је био киван на њега, да син његов Андроник не смеде га јавно сахранити него га ноћу закопа без опела и молитве. Од цркве православне беше одлучен, од римске непримљен, Михаил је скончао ван цркве Божје. Његова жена царица, по његовој смрти, обнародује овакав указ: „Царственост моја мрзи и сматра гнусним то дело (унију), које се недавно догодило у цркви и смутило је... Па како је света црква Божја определила, да не удостојава прописаних помена умрлог супруга мога, господара и цара, због поменутог дела и смутње, то и Царственост моја, претпостављајући свему страх Божји и покорност цркви светој, одобрава и прима то определење њено, и никад не ће дрзнути да чини помен души господара и супруга мога".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну казну којом Петар апостол казни Ананију (Дела Ап. 5), и то:
1. како Ананија, а по том и жена му Сапфира слагаше, и утајише нешто од новаца;
2. како их апостол Петар изобличи, и они једно за другим падоше и издахнуше.