На Литургији

Јев. 318 (7:26-8:2)

Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек. 

Јн 35. (од пола) (10:9-16)

Рече Господ, ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. 11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их; 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. 15. Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

Еп. нишки Г. Арсеније 2022, Еп. нишки Г. Арсеније 2020, Еп. нишки Арсеније 2019, 

Јев. 334 зач. (XIII, 7-16).

Браћо, сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову. 8. Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове. 9. Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали. 10. Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији. 11. Јер тјелеса оних животиња, чију крв за гријехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта. 12. Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града. 13. Дакле, изиђимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи. 14. Јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи. 15. Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповједају Име његово. 16. А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

Јн. 56 зач. (XVII, 1-13).

Подиже Исус очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни. А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде. Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржали. Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе. Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.

Гал. 208 (3:23-29)

Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.

Лк. 33 (7:36-50)

У вријеме оно, мољаше Исуса један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу. 37. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. 38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом. 39. А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница. 40. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи. 41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет. 42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити? 43. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио. 44. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. 45. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге. 46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. 47. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има. 48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси. 49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта? 50. А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.

Јев 334. (13:7-16)

Јев 338. (од пола) (5:4-10); или Флп 246. (3:20-4:3)

Лк 67. (12:32-40)

Лк 24. (6:17-23);

или 52. (10:22-24)

или 77. (14:25-35)

Рим. 99 (8:28-39)

Браћо, знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро, њима који су позвани по намјери; 29. Јер које унапријед позна, унапријед и одреди, да буду саобразни лику Сина његова, да он буде Прворођени међу многом браћом. 30. А које унапријед одреди, оне и призва; а које призва оне и оправда; а које оправда оне и прослави. 31. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће против нас? 32. Он који свога Сина не поштедје, него га предаде за све нас, како да нам с њиме и све не дарује? 33. Ко ће оптужити изабране Божије? Бог је онај који оправдава. 34. Ко ће осудити? Христос је онај који умрије, па још и васкрсе, који је и с десне стране Богу, који и посредује за нас. 35. Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36. Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. 37. Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио. 38. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, 39. Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем. 

или

Јев. 330 зач. (XI, 33 - XII, 2).

Браћо, Свети вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Начелника и Савршитеља вјере Исуса.

или

Рим. 96 (од пола) (8:3-9).

Браћо, што закону бјеше немогуће, пошто бјеше ослабљен тијелом, Бог пославши Сина свога у обличју тијела грјеховнога и због гријеха, осуди гријех у тијелу, 4. Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по Духу. 5. Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по Духу духовно. 6. Јер је тјелесно мудровање смрт, а духовно мудровање живот и мир. 7. Јер је тјелесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може. 8. А који су по тијелу не могу угодити Богу. 9. А ви нисте по тијелу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов. 

Мт. 36 зач. (X, 16-22).

Рече Господ Својим ученицима: Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.

или

Лк. 106 (21:12-19)

Рече Господ Својим ученицима: Чувајте се од људи, дигнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намјеснике због имена мојега. 13. А то ће вам се догодити за свједочанство. 14. Ставите, дакле, у срца своја, да не смишљате унапријед како ћете одговарати; 15. Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници. 16. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас. 17. И сви ће вас омрзнути због имена мојега. 18. Ни длака с главе ваше неће пропасти. 19. Трпљењем својим спасавајте душе своје.

или

Лк. 51 (од пола) (10:19-21).

Рече Господ Својим ученицима: Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.