2. Кор. 181 (6:1-10)

Браћо, сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију; јер говори: У вријеме погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније вријеме, ево сад је дан спасења! Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама; у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдјењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемјерној, у ријечи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и лијевим, у слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити, као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани, као жалошћени а увијек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све посједују.

Лк. 33 (7:36-50)

У време оно мољаше Исуса један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом. А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити? А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има. А њој рече: Опраштају ти се гријеси. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта? А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.

Св. Великомученик Никита

2. Тим. 292 (2:1-10)

Чедо Тимотеју, Ти, јачај у благодати која је у Христу Исусу; и што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Мт. 36 (10:16-22)

Рече Господ својим ученицима: Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.

Јосиф Нови

Јев. 318 (7:26-28, 8:1-2)

Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Мт. 87 (21:33-42)

Рече Господ причу ову: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

Обретење моштију светог првомученика и архиђакона Стефана

Јев. 307 (3:1-4)

Браћо света, заједничари звања небескога, познајте Посланика и Првосвештеника вјере наше коју исповједамо, Исуса Христа. Који је вјеран Ономе који га је поставио, као и Мојсеј у свему дому његову, јер се овај удостоји веће славе него Мојсеј, као што већу част од дома има онај који га је саградио. Јер је сваки дом сазидан од некога, а онај који је све саздао јесте Бог. 

Мт. 67 (16:13-18)

У време оно дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији? А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.

Фил. 240 (2:5-17)

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца. 

Лк. 54 (10:38-42, 11:27-28)

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Гал. 208 (3:23-29)

Браћо, пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.

Јн. 28 (8:3-11)

У време оно књижевници и фарисеји доведоше жену ухваћену у прељуби, и поставише је на средину. И рекошс му: Учитељу, ова жена је ухваћена у прељуби на дјелу; А Мојсеј нам у Закону заповједи да такве каменујемо. Ти дакле. шта велиш? Ово пак рекоше искушавајући га да би га имали за што окривити. А Исус сагнувши се доље, писаше прстом по земљи. А кад га упорно питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без гријеха нека први баци камен на њу. Па се опет саже доље и писаше по земљи. А они чувши то, и покарани од своје савјести, излажаху један по један, почевши од старјешина до посљедњих; и остаде Исус сам и жена стојећи на средини. А када се Исус исправи, и не видјевши никога до саму жену, рече јој: Жено, гдје су они што те тужаху? Зар те нико не осуди? А она рече: Нико. Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди, и од сада више не гријеши.