+
"Благословен Који долази у име Господње!" радосно данас кличе Црква заједно са народом Јерусалимским који дочекује Господа. И Апостол Павле нам говори "Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!" Јер свему има времена под сунцем. Има дана за рад, има дана за одмор, има дана за тугу, а има и оваквих дана, дана за радост. A кроз ову радост, радост у оном вечном шта исијава из богослужења и обичаја у којима учествујемо, утврђујемо себе у нади у вечну радост.
Цео град се сјатио да дочека Христа. Сви су дотрчали, поскакујући - такорећи долетели, као што се пилићи усмеравају кокошки ради заштите, управо како је Господ и рекао "Јерусалиме, Јерусалиме... Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила". Сви су чули да долази онај који је из мртвих подигао Лазара који је четири дана био у гробу. Очевици томе били су многобројни рођаци сестара Лазаревих, Маријиних и Мартиних, који су били у Витанији када је Христос учинио ово чудо. Будући да су многи од њих били становници Јерусалима, од уста до уста градом је као гром одјекнула вест о чуду за које нико до тада није чуо. Појавио се Онај кога смо чекали! Он ће нас избавити од свих зала које нас сналазе! Нема чуда које Он не може учинити! Благословен који долази у име Господње! Деца подстакнута усхићењем старијих и сама се радују и предњаче у свечаности. Фарисеји и старешине негодују. "Реци им да не хуле!" говоре Христу. "Ако они ућуте камење ће проговорити" одговара Он. Скромно, на магарету, Христос обасут дечијом радошћу улази у Јерусалим.
Али... "Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу... али нисте хтели." Радовао се народ Јерусалимски и клицао, али не зато што је препознао Онога за ким свака људска душа у својим најдубљим покретима уздише, већ зато што је у Њему на тренутак видела своју заблуду о обећаном Месији. Радовали су се спољашњим добрима за која су веровали да им доноси. Нису разумели да пророковано Царство Израиљево није од овога света и века. Нису разумели да Он није ту због пролазног већ због вечног. Нису разумели, јер их је везаност пале људске природе за прашину од које смо створени држала у ропству. И Он је то знао. Знао је да дају максимум у складу са својим могућностима, али је знао и да тај максимум још увек није ни близу минимума за идење за Њим. Гледао је народ и децу који му кличу и радује му се, али је знао и да ће та деца за неколико дана побећи и сакрити се, а одрасли уместо поздрава повикати "Распни га, распни!" Знао је да до краја пролазног земаљског живота радост може бити само најасни одраз праве и непролазне радости.
Ево и ми Духом Светим учествујемо у овом догађају. И ми кличемо са псалмоојцем и народом Христу који долази. И ми се понесени атмосфером Празника радујемо. Али запитајмо се чему се радујемо? Радосним лицима око нас? Присуству деце? Сећањима на неке раније празничне дане када смо били млађи? Или када смо на овај празник посетили неку светињу? Били нечији гости на ручку? Можда се радујемо данашњој богатијој трпези и пунијој чаши? Вероватно од свега по мало, и на то и не можемо много да утичемо, али уколико је само то оно шта у нама данас буди емоције, онда се много не разликујемо од оних који су пре две хиљаде година клицали у Јерусалиму. Не разликујемо се много од оних који ће за неколико дана окренути капу наопачке. Црква кличе "Благословен који долази у име Господње!" али не само да би се сетила нечег шта се давно догодило. Црква кличе "Благословен који долази у име Господње!" али не само да би најавила наредни недељни дан када ћемо торжествено прослављати Васкрс, јер најчешће је таква радост повезана са радошћи због престанка поста. Црква кличе Ономе који непроменљиво долази да укине сваку земаљску храну и сваку пролазну радост и да нахрани душе оним за чим заиста чезну. А то је Он сам. Он је та храна. Зато и мета нашег радосног узвика нека не буде ништа привремено и пролазно већ Он сам вечни и непроменљиви. Нека наши гласови и наша осећања буду усмерени ка будућем, ка Ономе који долази, ка Господу нашем Исусу Христу коме нека је слава и хвала са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин.
