+
„Блажени они који не видеше а повероваше.“ Речи су Господње записане у Светом Писму и сада предложене нашој пажњи. Оне припадају оним речима којим Дух Свети кроз векове вернима са добрим расположењем и намером помера хоризонт, помера границе познање Бога, света и самих себе.
"Блажени они који не видеше а повероваше". Каже Васкрсли Христос Томи када се овај уверио у Његово Васкрсење и када Га је исповедао као Бога. Тома једини није био присутан када се Господ јавио ученицима и говори им да не може поверовати док се не дотакне рана Његових. Али ако се подсетимо сведочанства Јеванђелиста видећемо да је то исти Тома који је био спреман и живот дати за Христа. Када Христос полази да васкрсне Лазара апостоли помишљају да иде да умре и Тома узвикује „Хајдемо и ми да помремо с Њим!“. Такође нису ни апостоли испрва поверовали у Христово васкрсење. Они мисле да су жене мироносице скренуле са ума, трче до гроба, налазе погребне повоје и онда одлазе чудећи се у себи шта ли се то догодило. Није се Тома по мери вере много разликовао од осталих апостола. И он је оставио све и кренуо за Христом, и он је сам чинио чуда Христовим именом, и он је касније и живот положио за Христа, а и он као и они, није на прву вест поверовао у Христово Васкрсење.
„Благо онима који не видеше а повероваше“. Каже нам Јеванђеље а апостол управо почиње сведочанством о многим чудима која су се догодила убрзо по Христовом Вазнесењу. Како то разумети? Може се чак и питати: Зашто Господ чудотвори у свету и открива се људима уколико тиме умањује њихово блаженство у вечности?
Свуда где год је ишао Христос је чинио чуда. И Цркву кроз векове прати чудотворство Божије кроз њу. Шта су чуда ако не Божије натприродно деловање, прилике у којима људи постају свесни Божијег присуства и учешћа у светској драми? Како би се Бог другачије јавио људима и дао им дар вере ако не лично кроз неки догађај? Како би мученици били спремни да живот положе за Христа ако нису окусили да нема ничег лепшег до бити са Хрстом и ничег страшнијег до одрећи се Њега? Међутим, ниједно од чуда која Бог учини не угрожава слободу човекову да га вером прихвати или не. Каже нам јеванђеље које смо читали на Велики Петак да је велики број мртвих устао по Христовом васкрсењу и појавио се људима у Јерусалиму рада сведочанства. И опет је било оних који не повероваше. Испунило се чак и оно шта читамо у причи о богаташу и Лазару, оно шта богаташ наводи као необориви доказ, а Аврам му одговара „ако не слушају закон и пророке ни да ко дође из мртвих неће му поверовати“. Бог чини чуда, али поштује слободу човекову јер не жели роба поред себе.
Блажени они који Божија чуда прихватају као дар и који журе да љубав и захвалност поделе са другима, не уверавајући никога на силу и не препричавајући непрестано шта су доживели како би се истакли пред људима, већ својим животом, својом пожртвованом љубављу за друге хитају да испуне Божије заповести.
Али ми који себе зовемо хришћанима и који редовно долазимо у Цркву често радимо супротно. Имамо своје проблеме, своје болести, своје бриге, иако знамо да и Бог све то зна и да нас кроз то васпитава, опет често немамо поверења у Божији промисао и не прихватамо своје животне прилике. Као да тражимо да нас Бог уверава. Убеђени смо да се у нашем случају Господу поткрала нека ситна грешка. "Господе ти си Творац и Просмислитељ, али ја сам на терену и боље познајем ситуацију, зато саслушај да Ти објасним шта треба да радиш." И често су нам молитве управо такве. Диктирамо Богу шта треба конкретно да ради, као да се збунио или замислио. Исто како је и Тома говорио "Ако ставим руке у ране...". То је маловерје. Мањак поверења у Бога. А онима који на делу покажу поверење у Бога даје се много више од онога шта су могли да замисле или пожеле. Божији промисао недокучив је и непредвидив за нас. Уколико покажемо вере, Господ ће решити проблем који нас тишти на начин који ће бити неизмерно сврсисходнији и величанственији од било ког решења које ми можемо замислити. То је искуство Цркве, то је искуство свих светих. Безброј је примера томе и у Светом Предању и око нас самих. Само треба бити веран. Молитвама светог апостола Томе и свих светих да Господ и нама дометне вере. Амин.
