+
Данас прочитани текст из Јеванђеља, део Христове беседе на гори, како ју је пренео апостол Матеј, говори, објашњава и упућује само на једно: какав однос имати према пролазном, а какав према вечном и шта је од тога претежније, како препознати једно и друго и како смоћи снаге и воље да се учини оно шта је на спасење.
Не може се служити Богу и мамону. Не могу се служити два господара. При том се мисли на два господара који заповедају суротно један другом. Два господара могу се служити када су сагласни, као што вероучитељи служе држави и Цркви, као војни свештеници који над собом имају надређене официре, али су послушни и Епископу као Христу. Као сваки лаик, који ради у државној служби, али се пре свега труди да својим животом служи Богу. Као сваки хришћанин који обитава у овом свету, био или не био у радном односу, а труди се да буде користан члан друштва које обухвата и хришћане и нехришћане. Док год послодавци, или средина, не приморавају хришћанина да чини нешто супротно заповестима Божијим, он није у прилици да бира између Бога и мамона. Не сме побожност бити изговор за немар на послу или небригу према ближњима. Одем на боловање у првој недељи великог поста да се посветим молитви и оставим колеге да ринтају уместо мене. Шта ће они мислити о животу по Богу који ја живим? Окривиће Цркву и црквена правила, и биће уверени да се у тамо недељом скупља гомила лицемера и нерадника. Неће жена да кува мужу који не пости масна јела у току поста. Каже да је то грех, а она неће да се огреши. Па већи је грех њена неосетљивост и небрига према њему, него да уопште ни она не пости.
Под мамоном се не подразумева сав свет ван црквене порте, свака служба која није транспарентно служба Богу, већ оно шта нас одваја од Бога. Мамон је други господар који тражи супротном од онога шта Бог заповеда или боље рећи дарује. Мамон је сујета овога света, грех, промашај у односу на вечно. То је оружје којим ђаво куша човека са намером да га убије за вечност.
И било би једноставно када би зло било очигледно, када се не би крило под вела добра, када пут до пакла не би био поплочан добрим жељама. Али зло, ђаво, је лукави, сакривен под велом добра, обучен у анђела светлости, заводљив, мамон, мами. Мало по мало одваја човека од Бога, али само онолико колико човек пристаје на то и зато су и искушења примамљива па је неопходан напор да им се одоли, а пре свега свест да је учинити нешто погрешно или исправно.
Како препознати? Како препознати у тренутак када се чини избор шта је исравно? Како јасно видети? Сам човек својим снагама то не може. Зато и вапи св. Григорије Палама „Господе просвети таму моју!“ И даје нам одговор, како другачије до уз Божанску светлост.
„Ти просветљујеш светиљку моју, Боже мој, просветљујеш таму моју“ (Пс 17,29) „Господ је просветљење моје...“ (Пс 26,1)
И јеванђеље нам говори о светлости: свјетиљка тијелу је око. Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити.
Ако умујемо по световној мудрости онда је наша светлост у ствари тама и без обзира што можда мислимо да смо испуњени светлошћу у нама је мрак. И наизглед човек може бити исправан и у очима других, побожан, добар, пун врлина али шта стоји иза тога? Зашто је неко такав, да ли због Христа или нечег пролазног? Сујете, користи? То одређује вредност пред Богом – намера, оно шта је на уму. Зато требамо умовати по Божанској мудрости. Поново се питамо како? Како да будемо сигурни шта је прави избор? Врло једноставно, држећи се заповести Божијих.
„Заповест Господња је светла, просветљује очи“ (Пс 18,9) Упућује, објашњава, саветује, кори али и награђује као добар учитељ, прави родитељ.
И све се своди на последње прочитано: „Иштите најпре Царство Божије и правду Његову и ово ће вам се све додати.“
"Молитва је делање ума које му приличи, његова права употреба." (Св. Нил Синајски)
Зато ставимо ум у праву функцију, иштимо најпре Царство Божије, и све ће доћи на своје. Додаће нам се и пиће и јело и одело и све оно неопходно за живот.
Иштимо најпре Царство Божије, и Господ ће просветити очи онима који то траже од Њега, јер Бог на силу никога не спашава. Ђаво убеђује човека да му се покори кроз грех, а Бог стоји и чека наш позив, нашу искрену молбу, јер нас жели слободне.
Иштимо најпре Царство Божије, јер ево хиљада хиљаде птица и животиња који нити копају нити жању и не остају гладне, а ми смо претежнији много више од њих.
Иштимо најпре Царство Божије, јер се најмоћнији цар Соломон у свој својој земаљској слави хтео обући у најбелије хаљине, а оне опет нису биле беље од пољских кринова.
Иштимо најпре Царство Божије и даће нам се оно шта свет тражи кроз разна лутања. Грамзиво стицање или распусно трошење, јогу, психотерапију, животне тренере, фенг шуи и све остале њуејџ филозофије, таблете за смирење, наркотике, потребу да се буде наметљиво другачији... и списак је дуг да би лутање потрајало што дуже. Лутање на коме свет нешто тражи, али не налази.
Иштимо Царство Божије и даће нам се мир и радост у Духу Светоме. Оно шта се ничим земаљским не може купити, а шта нам се дарује и шта предокушамо у Светој Литургији, у лађи која плови ка Благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа, коме нека слава и хвала у векове векова. Амин.
