„Бог је постао човек да би човек постао бог.“ - Св. Атанасије Велики. Са мало речи толико тога реченог. Колико се Бог унизио и колико је човека узвисио. Унизио и самим тим што је постао човек, од бесмртног постао смртан, подложан свим оним слабостима које има пала људска природа осим греха, али унизио и због тога што није постао човек да би као цар људски царовао и господарио, иако сам и јесте и вечни цар и господар, већ узео обличје слуге, и допустио да га уморе без кривице и то понижавајућом смрћу. А узвисио род људски јер му даје највеће достојанство које створено биће може имати. Даје му да буде дете божије, даје му да буде у најприснијој вези са бесмртним Творцем. Зато Бог долази у овај свет, зато се Христос рађа као човек.

И ево нас у овим празничним данима пробуђени славопојом анђела „Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља“, позвани усхићеним пастирима „хајдемо до Витлејема да видимо шта се то тамо догодило“, заједно са ганутим мудрацима који приносе дарове, окупљени око колевке, око Богомладенца, загрејаних срца. И још славопој није утихнуо, ни пастири средили утиске, нити мудраци стигли у своју постојбину, а већ се чује глас „Ирод ће тражити дете да га убије“. Анђео јавља праведном Јосифу да води дете и матер његову у Египат. И Јосиф, старац од 80 година, чини како му је заповеђено. И њему, Јосифу, са царем Давидом и апостолом Јаковом, посвећена је ова прва недеља по Рождеству, недеља Богоотаца. То су најприснији сродници Христови. Давид, старозаветни пророк, помазаник Божији, праобраз Помазаника Христа, и најчешће помињани предак по телу Христов. Јосиф који је живео на прекрету између закона и благодати и показа се веран закону а онда поста и веран благодати, законски заручник Пресвете Богородице, онај који се о младенцу Христу старао у његовом детињству. И Јаков, први епископ Јерусалимски, ткзв. брат Господњи, уз кога је као старијег брата Христос одрастао, који је био сведок његовог страдања и васкрсења, вазнесења и који је као епископ Новозаветне Цркве примио благодат Духа Светога да иконизује Христа у Литургијском сабрању. Давид га праобразује, Јосиф је са њим, а Јаков га иконизује. Њима је посвећена ова недеља.

Но вратимо се јеванђељу. Зашто је породица добила упутство да иде у Египат? Зар није било ближих места где Ирод није владао, пита се владика Николај и објашњава да Бог никада не чини нешто само из једног разлога. Када Бог чини нешто у свету изнад закона природе, када се Бог јави, он чини то многоструко корисно. Некада су Јаковљеви синови продали свог брата Јосифа трговцима који су га одвели у Египат. И Јосиф је у томе био праобраз Христов. Продат од браће из зависти, одлази у далеку земљу из које их после храни хлебом. И Христа продаје ближњи, а он одлази на небо да нас храни небеским хлебом. Поново сами јевреји прогоне Христа у Египат, као што су њихови преци продали и прогнали Јосиф,а јер од 12 синова Јаковљевих је изашло 12 племена Израиљевих. Мојсије је извео народ јеврејски из египатског ропства, но сетимо се да је пре тога фараон кренуо у покољ јеврејске деце исто као и Ирод, због властољубља. Египат је и место где ће се Христос срести са Хамовим потомством. По предању су три расе настале од три сина Нојева - Сима, Хама и Јафета, а Хамови потомци су живели у Египту, Исус Назарећанин је из семитског народа, а потомци Јафета су Римљани који су владали светом те се Христос сусрео лично са свима. Све то и још много тога подсећа да је рођење Христово, долазак Христов у свет и оно шта ће уследити, Личност Богочовека – испуњење старозаветног закона и пророка и спасење целом свету. А сама селидба и одлазак на друго место становања такође подсећа и на оно прво речено – колико се Бог унизио да би нас узвисио. Када се неко сели, када оставља дом, одлази у непознато, па чак и када зна да одлази на боље место у бољи материјални и сигурнији живот, поново му није лако. „Ко се сели тај се не весели“ каже наш народ. А одакле се Христос преселио и какав просперитет га је чекао? Силази са неба на земљу, и то силази да претрпи страдања и смрт.

По Васкрсењу Христовом идући за Емаус Лука и Клеопа сусрели су Христа, разговарали са њим и срца су им горела, али га нису препознали док није преломио хлеб. И као што је Христос говорио тада двојици путника тако и нама говоре обичаји и богослужбене песме док путујемо кроз ове празничне дане. У Божићној ноћи осећамо радост из колевке у сену под окићеним бадњаком, и срца нам горе у благодатном дару по мери нашег труда и љубави, а овде смо сада сабрани да га препознамо у ломљењу Литургијског хлеба, у Светој Тајни Причешћа, онако како нам је Он оставио да чинимо. Зато приступимо сада тајни са страхом Божијим, вером и љубављу, јер Христос се роди у многим срцима али Ирод (наше страсти, наш себецентризам, човекоугађање и неумереност у јелу и пићу) тражиће да га убије. А ми смо као Јосиф позвани да пратимо благодат Божију, да мудро живимо, да као што је он бежао телесно од Ирода и ми духовно бежимо од греха, да будемо старатељи над својом душом, старатељи свог спасења, како би заиста у Литургији предокушали благодат будућег Царства Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава и хвала у векове векова. Амин