Бог се открива на разне начина. Кроз природу; величанственост творевине, бескрај универзума, савршенство закона, физике, математике, хемије, биологије, чудо рађања, чудо живота уопште. Открива своје постојање, своје присуство, и то је прва воља Његова. Да човек са добрим расположењем прихвати Божије присуство. А онима који прихвате Божије присуство и наставе да живе са чежњом за непрестаним обитавањем у Његовој близини, Он откива своју вољу, открива човеку шта треба чинити да би му се приближио. Зато каже апостол данас: истражујте шта је угодно Богу. Тражите да испуните вољу Божију као добро дете које пита одрасле шта треба да уради да буде од користи.

И ево нас над данашњим читањем да учинимо управо то, да складно са нашом добром вољом, и складно са нашом припремљеношћу и пре свега по милости Божијој истражимо и сазнамо вољу Божију, свако у мери свог духовног раста и дара Божијег.

Богат човек па му још и њива добро родила. А њива не рађа преко ноћи. Није то изненадни добитак на лутрији. Није вест о добром роду за њега била тако изненадна како се може учинити на први поглед. А може се учинити, јер не чујемо ни да је копао, ни орао , ни сејао, ни бринуо. Само чујемо да је био богат и да му је родила њива. За нашу поуку ово наглашено; да није оскудевао, био је богат, и да је на комфор који је имао добио још и додатни дар. Јер то што је родила њива шта је друго до Божији дар. Бог је тај који даје семе, и даје да то семе проклија, и даје сунце и светлост и топлуту и кишу да пада и ветар да дува и роду да рађа, а да га не убије град, мраз или болест. „Сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго је силази од тебе Оца Светлости.“ Примио је богати човек дар и као свако у новонасталој ситуацији размислио шта му је радити, шта да буде његов одговор на оно шта му се догодило. Али то шта му се догодиле он је видео веома уско. Његов домет, у складу са његовим расположењем било је питање решавања једног проблема: како сачувати род. Проблем чисто материјалне природе. Саградиће веће житнице. И онда? Овај човек не само да се није сетио Бога када је примио дар већ се није сетио Бога ни када је решио материјални проблем који је пред њега изашао, који би можда могао да му буде оправдање за тренутну заборав Дародавца, али оправдање са великим можда. Он даље размишља и у његовом размишљању нема ни помена о Богу. Он каже души својој шта јој је наменио. Да једе и пије и ужива у нераду. Није души то потребно. И Бог му говори са намером да га уразуми: „Безумниче...“ јер ум не користиш за шта ти је дат, „узећу душу од тебе...“, јер је не храниш храном која је за њу. И коме ће допасти оно шта сам ти позајмиио? Позајмио, јер све је у овом свету само Божија позајмица. И да ли ће ти то уопште бити битно коме је благо допало тамо где та блага не вреде ништа? Јер богат је само онај који се богати Богом. То благо црв и рђа не кваре.

И тако се овај богаташ почео упознавати са оним шта прота Матеја Ненадовић назива вечном променљивошћу судбине. "Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и’ из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем. — То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавати."

Научимо и ми ово. У несрећи се Богу молити, а у срећи Му благодарити. Јер доноси нам живот, ако Бог да да још поживимо, и једно и друго. Често када људи размишљају о својој прошлости кажу: „е да ми је тада била ова памет“. Зато што сада знају шта је донела будућност прошлим временима а онда нису знали. Ми смо ту у великој предности. Нама је Господ објавио и обећао шта ће на крају тачно бити. „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.“ Нико се пред Богом није покајао јер је желео да изврши вољу његову. Бог неће постидети оне који га траже, оне који траже његово присуство кроз вршење воље његове. Имајмо то на уму шта год радили. „Користите време јер су дани зли.“ Зачас прођу. Вежбајмо се у побожности посебно у ове дане поста јер су нам зато и даровани. Припремајмо се не само за празник Рођења Христовог већ пре свега за Царство Оца и Сина и Светога Духа коме нека је слава и хвала у векове векова . Амин.