"Господ крјепост људем својим даст, Господ благословит људи своја миром." Тако гласи данашњи прокимен, стих старозаветног псалма који се пева у Цркви пре читања новозаветних списа. "Господ ће дати народу своме снагу, господ ће благословити људе своје миром." Чујемо у данашњем јеванђељу како исцељена жена која је била 12 година крвоточива добија управо тај благослов. Господ је исцељује од њене болести, даје јој снагу и говори: „Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.“ А пре 12 година, када се у њеном телу пројавила болест, када је Бог болешћу посетио, у исто време на свет је дошла једна девојчица да обрадује родитеље који су били без деце. И радовали су се њени родитељи, и чували је и стрепели за њено добро дванаест година - колико је и жена крвоточила. Ето слике читавог створеног света после пада човека. Болест и смрт којих се свет жели ослободити и љубав и живот које свет жели сачувати.

Свако има оно шта жели да сачува, оно шта воли, оно чему се радује (као родитељи кћер) и свако има нешто чега жели да се ослободи, нешто шта му смета, нешто шта га мучи (као поменута жена болест). И све је лекаре она обишла, и богатство потрошила, и лека није нашла. Али када је чула за Христа, вера у њој се пробудила, вера да ипак има Бога доброг, да ипак има онога који ће је ослободити муке, оног који јој на крају дарује мир и говори „Не бој се“. А када је Јаир, старешина синагоге чуо да му је кћер издахнула, и он од Христа чује охрабрење „Не бој се“ само веруј да има оног који ће сачувати за тебе оно шта желиш да сачуваш, оно шта волиш и шта те чини живим. И ево Христа ослободиоца од смрти и болести и спаситеља живота и човека. Ето онога који је сам животодавац и живот, ето онога који дарује мир, и који је сам мир, јер апостол говори данас „Браћо и сестре, Христос је мир наш“.

А мира данас, у савременом свету је тако мало. Цело човечанство као да у непрестаном убрзању испушта крик, врисак , вапај, и само не увиђа да је то вапај за миром, вапај за Христом. А Црква непрестано позива и дарује тај мир онима који га желе. У миру Господу се помолимо, за вишњи мир, за мир свега света – почиње Света Ситургија. Крај живота нашега да буде миран – завршава се прозбена јектенија. Мир свима, благосиља свештеник стојећи на месту светом. Јер царство Божије је Мир, радост и правда у Духу Светоме. Свет је створен да постане вечан, да преко човека уђе у заједницу са Богом, али човек употребљава свет на погрешан начин, не приноси га Богу већ га паразитски уништава. Јер савремени човек је одвојен од Христа, и не само то, савремени човек не жели да чује за Христа, не жели да чује да хришћанска вера није само „обичај стари“, није само лепа морална поука, савремени човек жели Христа да сведе на историјску личност коју су слабићи и лицемери погрешно протумачили и тумаче. Савремени човек не жели да чује да је Христос једина личност која нам дарује да и ми буде личности и заиста постојимо. Савремени човек то не жели да чује јер се боји да ће морати себе да мења, јер му савест говори да то што ради није добро, али не жели да се мења - и против тог слободног избора не можемо ништа рационалним аргументима. Савремени човек то не жели да чује јер је савремен, са временом, припада пролазном времену - а не вечности.

По речима самога Христа, Цркву Божију, прави народ Божији, заједницу светих, ни врата паклена неће надвладати. Јер назидани су на темељу апостола и пророка где је сам камен темељац, угаони камен Христос. Зато будимо благодани Богу на дару да смо део те грађевине, да смо позвани да се уграђујемо у обиталиште Божије у Духу. Зато се не бојмо ни ми већ будимо благодарни Богу Који нас ослобађа непотребног и дарује нам потребно као жени и Јаиру у прочитаном јеванђељу. Исцељена жена о којој смо данас слушали у знак захвалности дала је да се по римском обичају направи статуа Христова на том месту где је добила исцељење, и оци седмог сабора сведоче о томе и о многим чудима која су се догодила по молитви Богу испред те статуе.

Будимо благодарни, како каже молитва, за сва знана и незнана видљива и невидљива доброчинства која су нам учињена, да бисмо примили дар мира, примила Христа у Светој Тајни Причешћа, те у миру изишли да и другима посведочимо радост васкрсења. Каже апостол данас да се мир благовести и онима који су близу и онима који су још увек далеко, а веће проповеди од мира у души, мира који превазилази сваки разум и разумске аргументе, не можемо изнети пред свет. Нека би нас Господ све примио у Царство своје, Царство правог мира, царство Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава и хвала у векове векова. Амин.