"Исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. "

Ову благовест објављивала је Црква и пре два дана по Богослужбеном поретку; "И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слепе, неме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцели их" (Петак седми по Педесетници)

Чули смо, и чујемо, да је Христос исцељивао од сваке болести све који су му дошли.

Данашње јеванђеље нам доноси само један мали сегмент Христовог живота на земљи. Два догађаја, исцељење слепих и исцељење глувонемог, два догађаја која су се одиграла том динамиком да се може рећи да се ради о једном догађају. Јер стоји да док су слепи излазили немог су уводили. А и њихово присуство трајало је тек пар секунди. Они улазе, „Верујете ли?“, добијају исцељење и излазе. Исто тако и глувонеми. И томе су претходила многа друга исцељења, и уследила су још многа одмах затим, преклапајући се међусобно..

И још се на крају додаје да је Христос тако чинио по свим градовима и селима, проповедао о будућем Царству и своју силу пројављивао кроз безбројна и непрестана исцељења.

Зар и цео живот Христов на земљи није био један догађај? Догађај Богојављења, исцељења и спасења целог света. За Неограниченог временом и простором све се већ догодило.

Из дана у дан, из сата у сат, из тренутка у тренутак. Без помпе, без жеље да се пажња народа усмери само на Његова дела. „Гледајте да нико не дозна“ (каже слепцима). Гледајте да нико не дозна јер вас нисам исцелио због славе људске. Гледајте да нико не дозна, не кажем вам да бисмо нешто заједно крили, него да би сви знали да се не може град сакрити кад на гори стоји. Гледајте да нико не дозна јер и највиша планина ћути и ништа не чини како би људи признали њену величиу. Гледајте да нико не дозна , јер то што је прашума сакрила најлепше водопаде само је повећало одушевљење оних који су их открили. Гледајте да нико не дозна, јер нисам дошао да својом силом натерам људе да верују у мене. Гледајте да нико не дозна јер исцељење које нудим далеко је дубље и значајније од спољашњих исцељења која су вас удивила. 

Непрестани контакт са наизглед непознатим људима. Наизглед непознатим, јер је Господ као срцезналац знао сваког човека који му је прилазио, а тако и стоји у Јеванђељу да није било потребе да му било ко објашњава и упознаје га са људима. По спољашњем тај контакт изгледао би као када нека јавна личност пролази кроз народ па се поздравља и поздравља, неко дете помази по глави, старца загрли, мајци и оцу са петоро деце честита и похвали их, свима пружа осмех и љубазност. Изгледало би тако по спољашњем, али унутрашње може бити потпуно супротно од спољашњег. За неупућеног, по спољашњем, и љута и слатка паприка су исте. И вода и разређивач. Суштинска разлика је у томе што је Христос сваког ко му је прилазио заиста познавао, то за њега нису била само лица која треба шармирати. За Њега је сваки човек јединствен и непоновљив, и воли сваког од нас управо онакве какви јесмо.

То је био разлог његовог доласка у свет и то је био разлог зашто су га препознали људи са добром намером. Не интерес, маркетиншки или пословни поени. Љубав према човеку - а љубав не тражи своје. 

И ми се срећемо свакодневно са много људи. Па нека је и један, ма и ниједан, опет смо у мислима са многима. Срећемо се умно са њима ако не физички. Видимо их. И како их видимо? Да ли као оне које волимо и чијем се лицу радујемо или их видимо као потенцијална средства за наше циљеве? Да не говоримо о онима које можда мрзимо или осећамо завист према њима, за то нема потребе говорити, јасно је. Ту су и они према којима смо љубазни и учтиви тек да би сакрили своју незаинтересованост. Стављамо маску да бисмо остали одвојени од њих. Тако постајемо одвојени и од реалности и заробљени у свом себецентричном царству.  Уколико не прихватамо да је и свако други икона Божија, онда смо једнако духовно слепи као што су физички била слепа двојица поменута данас. 

Ако се не видимо како ћемо да примамо један другог како стоји у апостолу? Како да носимо слабости слабих а не себи угађамо, ако се трудимо да будемо само са онима који могу бити од користи нашим себичним прохтевима?  

Можемо и тако, али онда нисмо са Христом иако Он жели да буде са нама и кадар је да нас једном речју исцели. Данас и више него некада када је као човек ходао земљом, јер Црква Његова, Његово Тело, присутна је на свим крајевима света. Динамично, из трена у трен, сила Божија и данас исцељује и спољашње и унутрашње недуге, тиме готово молећи за простор да се сам Христос усели у нас, дајући истинско неизрециво исцељење ради којег се ова друга о којима слушамо и говоримо и догађају. 

.........................................