Из ових речи светог Еванђеља, као и сваке речи Божије, поучимо се вери у Сина Божијег, у Његово еванђеље, Његову науку, и по тој вери живимо, ту веру показујући у животу своме, не само ради других, него да њоме живимо из душе своје и по свом срцу. То ће бити најбољи начин и наше проповеди Христа и Његовог еванђеља пред људима овога света, и верним и неверним, по речи Христовој на другом месту: "Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша и прославе Оца вашег који је на небесима (Мт. 5, 16). Кад се Син Божији јавио у овом свету, Он је и својим изгледом показивао да је човек, али из Њега је просијавало Његово божанско лице. Тако на једну реч Његову и долазак Јовану Крститељу, Јован у Њему види и сведочи. "Eвo, Јагње Божије које узе на се грехе света! Ја сам видео и сведочим даје Он Син Божији" (Јн. 1, 29, 34). И eвo, cви апостоли на једну реч Његову остављају cвe и иду за Њим и Господ потврђује веру у Њега делима својим и чудесима. својим. Може да нам буде нејасна реч апостола Петра; Господе, јер сам човек грешан". Ту он осећа своју недостојност да буде пред Сином Божијим и у том смислу је то рекао. Друкчија је ствар била кад је Он учинио на другом месту да свиње поскачу у море и да потону, јер је Јеврејима било забрањено да не само држе свиње него и да долазе у додир са свињама, јер их чине нечистим не само физички него и молитвено, ритуално, и кад су ти људи видели то чудо и ту штету онда су дошли и молили Сина Божијег да оде од њих због штете, а не што су видели чудо и што је пре тога народ нахранио хлебом, него да не би имали штете.
Разуме се да је наша дужност осећати да смо недостојни да будемо пред Сином Божијим, да даривамо Свето Причешће, али треба да се трудимо да будемо што достојнији. Његово Свето Причешће у нама чисти нас од греха и учини да будемо снажнији и да будемо достојни Царства Божијег.