Страшни Суд. Грчка, XVI в.Ево велике и страшне истине и за тебе и за мене. Свака је Христова истина увек (велика и страшна), и за тебе и за мене, и за свако људско биће, за сваког човека. Јер Господ кроз Своје чудесно Еванђеље, па и данас кроз Еванђеље Страшнога Суда, казује нама људима Вечну Истину о нама: Шта смо, ко смо, куда идемо.

У данашњем Еванђељу објављена је станица и моја и твоја, ту стоје (возови) нашега живота, никуда даље; ту се распада локомотива и све стаје. Ти и ја бићемо у гробу несумњиво када настане Страшни Суд, али ће се отворити гробови[2] и сваки човек мора знати: данас је завршена истина о сваком човеку. Данас ће сваки од нас поднети рачун, главни рачун о своме животу: шта је радио у овоме свету са својим телом, са својом душом, са својим ближњим, са својим имањем, са звездама, са небом, са птицама: како се односио према њима, шта је гледао у коме, шта је видео у коме човеку?

Тада ће Господ, Благи, Истинољубиви (бити) и Страшни Судија. Он Бог љубави има Страшни Суд. Он Бог љубави суди последњим судом и завршава историју света речима: „Да праведници иду у Живот Вечни, у рај, а грешници непокајани у муку вечну“[3]. Нека то никог не изненађује. Он је људима дао све што један Бог Љубави може дати. Он је толику жртву учинио за све нас, за свакога од нас. Сишао је с Неба и постао човек. То је највећа жртва коју је Бог могао учинити за човека: да се спусти у његово блатњаво, трошно, пролазно смртно тело. А онда, Његов живот на земљи из муке у муку, из страдања у страдање, Крст, Голгота, Васкрсење и онда, изнад свега на земљи, Црква Христова, све у Цркви, огромна Трпеза Божија. На тој Трпези постављена сва вечна блага. Почев од Светога Кршења, па кроз Свето Причешће, па кроз свако еванђелско слово, кроз сваку јеванђелску мисао, све је богато, све божанско, све човека узноси са земље на Небо, све испуњено Божанским силама. И то Бог човекољубиви даје. Он је дао Себе теби, човече, теби грешнику, теби сладостраснику, теби човеку који срљаш у безброј грехова и зала и паклова.

И још чудна истина еванђелска, и дивна. Вели се у Светом Еванђељу: да је Господ Христос све створио[4]. Он сам створио свет ради тебе. Шта то значи? То значи да си ти син Бога: створен за Вечну Истину Божју, за Вечну Правду Божју, за Вечни Живот. Ти, ти си створен, како се вели у Светом Еванђељу, да будеш брат Господу Христу и сунаследник његов[5], Син Божји постајеш! Какво величанство! Заиста, човекје Божанско величанство, заиста, човек је Христово величанство! Све се кроз Њега и за Њега сазда, све се кроз Господа Христа и за Господа Христа сазда[6]. То је највећа истина о овом свету, на првом месту истина о нама људима, о свакоме човеку.

И ја и ти смо саздани Њиме и ради Њега. Ето, брате и сестро, ко смо и шта смо. Нама је неопходно да само живимо по Светом Еванђељу. Благи Господ вели, и теби и мени, о просјаку голом који проси да је један од Његове мале браће. Спаситељ вели: „Гладан бејах, и нахранисте ме“,…[7] који су живели по Светом Еванђељу, и наситих се. Господе, кад смо те видели очима својима. Заиста вам кажем, када учинисте иједном од ове моје најмање браће, мени учинисте[8]. Ја сам у сваком болеснику, ја сам у сваком паћенику, ја сам у сваком сужњу тамничком, ја сам.

И још нешто. Господ је у сваком човеку кроз душу његову. Шта је душа? Душа је створење у човеку небеско, саздано и дано човеку кроз Господа Христа. Човек је саздан по Господу Христу, човек је по слици Божјој саздан, по слици Христовој, и сваки је човек христолик[9]. Сваки човек у души својој носи то без обзира што ти или ја, или неки велики грешник непокајани, трпамо на ту слику Христову у души својој, живу, увек живу слику, трпамо муљ својих грехова, и катран и ђубре и смрад, и све што може грех да убаци у душу човекову. Не једну смрт – хиљаду смрти; не једног ђавола – хиљаду ђавола. Све то ми добровољно изводимо против Господа Христа, Који живи у нама кроз нашу слободну душу. Он је у сваком човеку, и у незнабошцу и у многобожцу.

И како се вели у Светом Еванђељу: Господ Христос обасјава сваког човека који долази на свет[10]. Он свакоме даје Своју икону, запечаћује у души сваког човека Свој лик, Свој живи лик, Божански лик, и пушта и спушта човека у овај земаљски свет, да живи том светом иконом, да живи Господом Христом и ради Господа Христа. Ето нашег циља, ето нашег пута, другога нема. И све се завршава у историју рода људског тиме да ће сви народи, сви људи изаћи пред тог чудесног Господа Исуса Богочовека Христа.

Како је Он милостив и благ! Како је Он …[11] наше спасење. Гле, ти једног просјака! Он те води твојим вечним путем до Страшнога Суда, и чујеш глас Благог Господа: „Уђи у Вечни Живот, уђи у Рај“. Како то, просјак …[12] Болеснике си посећивао, или једног посетио, сужње посећивао, понуде им носио. Гле, каква велика милост и љубав Божја! Јер коме служиш ти, служећи болеснику, служећи просјаку, служећи Богочовеку Господу? Коме? Господу Христу, Њему Вечноме Цару, Њему Богу, Који даје сва богатства нама људима по великој милости Својој.

Каже Свето Еванђеље, објављује нам и казује нам ту не само врлину, него свеврлину – Христољубље. То је најважније у овоме свету: да у свакоме човеку гледаш икону Христову, живу икону Христову, да у човеку гледаш Божанско биће, да му служиш као маломе Христу, као маломе Богу. То је хришћански, то је еванђелски, то служиш себи самом, служиш својој вечности, заслужујеш Рај, заслужујеш Царство Небеско и сва небеска блага о којима људска мисао на земљи не може ни да сања, блага, блага каква „око људско не виде, ухо људско не чу и срце људско не наслути“[13]. Све то Господ Христос даје теби зато што гледаш у човека као у свет Божји и служиш му као свету Божјем.

Нико од нас, браћо, није није прослављао људско биће као Господ Христос. Гле, Он је објавио да је човек христоносац, богоносац, да је створен за вечност. И Господ је дошао у овај свет, и дао све што му треба, сва средства да га (уведе) у свети живот. На првом месту Свето Крштење: „Који се у Христа крстите, у Христа се обукосте“[14]. Па Свето Причешће. Човече, ти кроз Свето Причешће постајеш мали Бог! Својим телом, својом душом, својом савешћу – све то иде у вечност. Пази, припреми све то за Вечни Живот.

Припреми се за ту највећу истину, ту свеистину за свакога од нас, за сваког човека, за род људски. Како је страшно! Страшно! Како је страшно, глупо, безумно, лудо! У глупим школама нашим учи се да је човек постао од мајмуна, постао од животиње. Какво понижавање човека, какво пљување човека! И они говоре о човеку! Они се хвале комунизмом[15], они се хвале својим човекољубљем. Какво човекољубље кад си човека свео на животињу! А човек је Божанско биће. Како су бедни сви ти христоборци, који, ето, у име човека несрећног уништавају човека. За њих ништа није човека лишити живота. Пази, ти човека хоћеш да убијеш! Он Христа носи у себи, ти си христоубица кад си човекоубица. Човече, тргни се! – вели Свето Еванђеље. Вечна похвала човеку, и вечно старање над човеком, и вечно служење човеку као Божјем створу.

Нико тако (високо) као Господ Христос није поставио човека. А безбројни европски хуманисти и њихови хуманизми, даве се у бљувотинама својим и заливају свет крвавим гнојем. И тог човека, кога хоће кроз своје хуманизме да дигну, не знам на какав престо, они строваљују у сваки прљави гроб, и земљу ову Божју претварају у прљаву и крваву кланицу. А Господ Благи води овај свет. Сваки човек када прогледа духовно и пође за Господом Христом, он право иде у Царство Небеско и Живот Вечни. Сви путеви и моји и твоји полазе од земље, али се завршавају Страшним Судом.

Пази, брате, каквим путевима идеш, и ко то иде с тобом. Да ли те прати ђаво или анђели, или молитве твоје свете, постови твоји, милостиње твоје иду с тобом. Пази и у овоме свету никада не заборави да си саздан Господом Христом и за Господа Христа. То је твој циљ, то је твој пут, другога нема. Измислиш ли неки други циљ и пут – тешко теби! И на тебе ће се доносити оне страшне речи: Идите проклети од мене у огањ вечни, приправљен ђаволу и анђелима његовим[16]. Огањ вечни при прављен је ђаволу, не човеку, не људима. Али кад човек себе делима својим, непокајаним гресима својим изједначи са ђаволом и преда себе под вођство ђаволу, куда ће га он одвести ако не у своје царство. Куда? У пакао, у муку вечну.

Анђели благи и сав Небески свет, сви Свети Анђели с којима је Господ Христос сишао, са неба на земљу, свео на земљу, и све Анђеле претворио у наше слуге[17]. Анђеле и Арханђеле претворио у мог и твог слугу, и безбројне слуге наше. Какво човекољубље! Каква опасност и за тебе и за мене ако не умемо да поштујемо нашу свету и безгрешну браћу Анђеле, који нас, како пише Свето Еванђеље, воде кроз Живот Вечни. Хришћани пуни молитве, пуни страха, пуни поста, пуни милостиње, вођени браћом Анђелима, њихов пут – пут је ка Небу, ка Царству Небеском, у Царство Небеско. Најважнија врлина за тебе и за вас, за сваког човека, за свако људско биће је Христољубље. Волети Господа Христа, њега Творца …[18] чудесног Бога Правде.

Данашње Свето Еванђеље, Недеља Страшног Суда, опомиње нас ко смо и шта смо. Гле, на дан Страшнога Суда сваки од нас обрешће се поред Господа Христа, с леве и са десне стране Његове …[19] у своме Еванђељу вечном. Благи је Господ дао да сви будемо с десне стране, да Његов благи глас и громовски глас …[20] поднесе нас, свакога од нас, и да ми сви кличући за Њим и за својом светом Небеском браћом, Анђелима, и свима светим Праведницима, уђемо у Вечни Живот, вечно блаженство, у Рај. Да заједно сви, на чудесан и божански и арханђелски и анђелски начин, славимо и живимо Чудесним Господом Христом, живимо Његовим раскошним вечним Небеским Истинама, радостима које ми наслутити не можемо, и сваким благом којим Бог може обдарити људско биће у вечности својој. Амин.

* * *

Пасхалне беседе – том III,


Напомене:
[1] Еванђеље по Матеју 25, 31-46
[2] 1 Сол. 4,16-17
[3] Мт. 25,46
[4] Јн. 1,3; Кол. 1,16
[5] Гал. 4,17
[6] Јн. 1,3; Кол. 1,16
[7] Овде је неки прекид у тексту. - Прим. уредн
[8] Мт. 25,34-40
[9] Кол. 1,10.15; Рм. 8,29
[10] Јн. 1,9
[11] Пар речи нечујне на магнетофону. - Прим. препис.
[12] Исто.
[13] 1 Кор. 2,9
[14] Гал. 3,27
[15] Можда: мајмунизмом. - Прим. уредн.
[16] Мт. 25,41
[17] Јн. 1,51; Јевр. 1,14
[18] Исто.
[19] Исто.
[20] Исто.



Извор: «Светосавље»