А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама. У наше време се обрнуо овај поредак: сада не распињу тело са његовим страстима и жељама, него са прождрљивошћу, са пијанством, блудом, играњем и забављањем! Ни најнемилосрднији сељак не мучи толико своју лењиву стоку. Када би наше тело добило слободу и разум, његова прва реч би била прекор против своје господарице-душе, тј. што се она незаконито умешала у његова дела, унела у њега страсти које су му стране и мучи га упражњавајући их. Заправо, потребе нашег тела су просте и бестрасне. Погледајте на животиње: не преједају се, не спавају преко мере, задовољавају своје телесне потребе у одређено време и затим читаву годину остају мирне. Једино је душа, заборавивши своје боље особине, из простих потреба тела изазвала мноштво противприродних стремљења која су, по својој неумерености, постала противприродна и телу. Стога је, да би се од душе одсекле телесне страсти, нопходно распињати тело, само у сасвим супротном смислу од наведеног, тј. не давати му довољно ни оног што му је потребно, или задовољавати његове потребе у много мањој мери него што захтева његова природа.
