Не судите да вам се не суди (Мт.7,1). Каква је само болест – оговарање и осуђивање! Сви знају да је то грех, па ипак – ништа чешће у речима нашим од осуђивања. Има их који кажу: „Не прими ми то Господе у осуђивање“, па ипак своју осуду доводе до краја. Други се оправдава тиме што сматра да разумном човеку пристоји да има свој поглед на оно што се догађа. Он се труди да хладнокрвно расуђује, али и прости људи могу приметити у његовим речима надмено и злурадо осуђивање. Међутим, пресуда Господња за тај грех је строга и одлучна. Онај ко осуђује другог – нема оправдања. И како га може имати? Како, дакле, избећи муку? Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног. Ко се осети таквим, неће имати када да осуђује друге. Од њега ће се чути само: „Господе, помилуј! Господе, опрости моја сагрешења!“