Свети Филип пита оглашеног: Да ли разумеш то што читаш? Он одговори: Како бих могао ако ме ко не упути? (Дап.8,3031). Како се често налазе у сличној ситуацији они који читају реч Божију и светоотачка дела! Оно што читају не улази им у главу. Ум не може читано да прими и обухвати. Једном речју, ради се о нечему што им је страно, о предметима из њима непознате области. Ето потребе за тумачем који разуме о чему је реч. Свети Филип је имао духа којим је и пророковао, те му није било тешко да протумачи оно што је било нејасно оглашеном. Тако је и са нама данас: треба да нађемо човека који би се налазио на таквом ступњу живота и знања да му неће бити тешко да протумачи тешкоће које за нас постоје у разумевању Писма, будући да поседује шири духовни хоризонт. Онај који стоји на нижем степену не види све што види онај који је на вишем. Стога он може само да нагађа. Може се десити да се нама нејасно место тиче предмета вишег степена, и да тумач кога смо нашли такође стоји на ступњу који је нижи од потребног за његово објашњење. Стога ни он неће моћи како треба да разјасни то место, већ ће га протумачити с обзиром на своје виђење, а ми ћемо и даље остати у тами што се њега тиче. И заиста је чудно како се прихватају тумачења Писма људи који су сасвим туђи области о којој се ради. И код њих ништа не испада како треба. Међутим, да се уздижу својим тумачењем – они не заборављају.