Свети Јован је сведочио о Христу Исусу да је заиста Јагње Божије, које узима на се грехе света (Јн.1,29), да је обећани Избавитељ, очекиван од свих. Слушали су то они који су били поред њега, те вероваху. Од њих је ово сведочанство прешло на народ и сви су прихватили да Онај за кога Јован сведочи није обичан човек. И Спаситељ је на ово указао када је у последње дане црквеним старешинама у храму поставио питање: „Одакле је крштење Јованово, с неба или од људи?“ (Мк.11,30). Они су, међутим, избегли да одговоре, премда је било немогуће не видети да Јован није сам од себе дошао да крсти водом. Међутим, да су то признали, били би одмах дужни да признају и његово сведочанство, тј. да пред њима стоји Обећани, и да се покоре Његовом учењу. А то они нису хтели, и то не из било каквих оправданих разлога, него једино из предубеђења. Но, њихова тврдоглавост ниуколико не умањује силу сведочанства светог Јована. Оно је и сада онолико поуздано колико је то било и онда када је изашло из његових уста. И ми светог Јована Крститеља слушамо као оног који нам указује на истинитог Избавитеља, оживљавајући своју веру опипљивим доказима.