На Литургији

Јев. 318 (7:26-8:2)

Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек. 

 

Јн 35. (од пола) (10:9-16)

Рече Господ, ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. 11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их; 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. 15. Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.