3.Јн. 76 (1:1-15)
Старешина Гају љубљеноме, којега ја заиста љубим. 2. Љубљени, молим се да у свему добро напредујеш, и здрав да будеш, као што ти добро напредује душа. 3. Јер се обрадовах веома када дођоше браћа сведочећи о истини твојој, како ти у истини живиш. 4. Од тога немам веће радости него да чујем како моја деца живе у истини. 5. Љубљени, верно чиниш што год радиш за браћу и за намернике, 6. Који посведочише твоју љубав пред Црквом; и добро ћеш учинити ако их испратиш достојно Бога. 7. Јер Имена његова ради изиђоше, не примајући ништа од незнабожаца. 8. Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо сарадници Истини. 9. Писах Цркви; али Диотреф, који жели да буде први међу њима, не прима нас. 10. Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори, ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из Цркве. 11. Љубљени, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини од Бога је, а који зло чини није видио Бога. 12. О Димитрију су посведочили сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито. 13. Много имадох да пишем, али нећу мастилом и пером да ти пишем; 14. Него се надам да ћу те ускоро видети и усмено ћемо говорити. 15. Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.
Лк. 96 (19:29-40,22:7-39)
У време оно, када се приближи Исус Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. Рекавши: Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: Зашто дрешите? овако му кажите: Оно треба Господу. 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Што дрешите магаре? 34. А они рекоше: Оно треба Господу. 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видјеше. 38. Говорећи: Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама! 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим. 40. И одговарајући рече им: Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати. 7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо. 9. А они му рекоше: Где хоћеш да уготовимо? 10. А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим? 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите. 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем. 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије. 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје! 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих. 31. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи. 34. А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш. 35. И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа. 36. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се. 38. А они рекоше: Господе, ево овде два ножа. А он им рече: Доста је. 39. И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.
Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години
