1. Кор 156. (14:20-25)

Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени. У закону пише: Другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме не ће послушати, говори Господ. За то су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују. Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, не ће ли рећи да сте полудјели? А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију. И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

или

Јев. 314. (6:13-20);

Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом, Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. И тако трпећи дуго, доби обећање. Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. За то и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву: Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан, Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе, Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички до вијека по реду Мелхиседекову.

или

Јак 57. (5:10-20)

Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа. Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте; јер је Господ милостив и смилује се. А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео, нека хвали Бога. Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи. Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој. Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко, Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво грјеха.

Мт 96. (23:29-39)

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника. И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке. И ви допуните мјеру отаца својијех. Змије, породи аспидини! како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени? За то ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијна, којега убисте међу црквом и олтаром. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтјесте! Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. Јер вам каже: нећете мене видјети одселе док не речете: благословен који иде у име Господње.

или

Лк 62. (11:47-54)

Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили. Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате. За то и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати; Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета, Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога. Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им. А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га, Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.