Јев. 305. 2:2-10
Браћо, ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заелужену казну, 3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули, 4. Што и Бог посвједочи знацима и чудесима, разним моћним дјелима и раздавањем Духа Светога по својој вољи. 5. Јер Бог не покори анђелима онај свијет који долази, о којем говоримо. 6. Неко пак негдје посвједочи говорећи: Шта је човјек да га се сјећаш, или син човјечији да га походиш? 7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку твојих; 8. Све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је све покорено. 9. А привремено мањим од анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овјенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све. 10. Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.
Лк. 51. (10:16-21)
Рече Господ Својим ученицима: Ко вас слуша, Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. 17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име Твоје. 18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња. 19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
или
Мт. 52 (13:24-30;36-43)
Рече Господ причу ову: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој. 25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде. 26. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ. 27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ? 28. А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо? 29. А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. 30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју. 36. И приступише му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви. 37. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији; 38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла. 39. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели. 40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека. 41. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. 42. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!
