Јн. (21:15-25)

У време оно кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! љубиш ли ме већма него ови? Рече му: Да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје. Рече му опет другом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. Рече му трећом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? А Петар оста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? и рече му: Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. Заиста, заиста ти кажем: кад си био млад, опасивао си се сам, и ходио си куда си хтио; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш. А ово рече показујући каком ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном. А Петар обазревши се видје гдје за њим иде онај ученик кога Исус љубљаше, који и на вечери лијеже на прси његове и рече; Господе! ко је тај који ће те издати? Видјевши Петар овога рече Исусу: Господе! а шта ће овај? Исус му рече: Ако хоћу да он остане док ја не дођем, што је теби до тога? Ти хајде за мном. Онда изиђе ова ријеч међу браћом а онај ученик не ће умријети; али Исус не рече њему да не ће умријети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, што је теби до тога? Ово је онај ученик који свједочи за ово, који и написа ово: и знамо да је свједочанство његово истинито. А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало ни у сами свијет, мислим не би могле стати написане књиге. Амин.