Јн. (20:11-18)

У време оно Марија стајаше на пољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб, И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово. И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: Узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше. И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји и не знадијаше да је Исус. Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: Господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети. Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу. Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему. А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.