Лк. (24:36-53)

У време оно кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам. А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овдје што за јело? А они му даше комад рибе печене, и меда у сату. И узевши изједе пред њима. И рече им: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима. Тада им отвори ум да разумију писмо. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан; И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима. А ви сте свједоци овоме. И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине. И изведе их на поље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо. И они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.