Дап. 36 зач. (XV, 5-34).
У дане оне, устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. А послије многог разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују. И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и нама, и не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца њихова. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих. А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: Људи браћо, чујте ме! Симон објасни како се Бог прије побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје. И са овим се саглашавају ријечи Пророка, као што је написано: потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово; Богу су позната од постања свијета сва дјела његова. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу; него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине). Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповиједају, пошто се у синагогама чита сваке суботе. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом, и написаше рукама својима ово: Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо; зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом, људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно: да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу. А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси. А Јуда и Сила, који бијаху и сами пророци, дугом бесједом утјешише браћу и утврдише. И пошто проведоше ондје неко вријеме, отпустише их браћа с миром апостолима. Но Сила нађе за добро да остане ондје, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
Јн. 37 зач. (X, 17-28).
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповијест примих од Оца свога. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима због ових ријечи. А многи од њих говораху: У њему је демон, и махнита. Што га слушате? Други говораху: Ово нису ријечи бјесомучника. Зар може демон слијепима очи отварати? А бијаше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и бијаше зима. И ходаше Исус у храму по тријему Соломонову. И Јудејци га опколише и говораху му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено. Исус им одговори: Рекох вам па не вјерујете. Дјела која творим ја у име Оца својега, она свједоче о мени, али ви нe вјерујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох. Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду. И ја им дајем живот вјечни.
