Дап. 25 зач. (X, 21-33).
У дане оне, Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај кога тражите. Ради чега сте дошли? А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповијест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује ријечи од тебе. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која бјеху из Јопе пођоше с њим. И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човјек. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали, и рече им: Ви знате како је забрањено човјеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни једнога човјека не треба звати поганим или нечистим. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали? А Корнилије рече: Прије четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бијах на молитви у кући својој; и гле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној, и рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповјеђено.
Јн. 25 зач. (VII, 1-13).
У време оно, хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтједе да ходи, пошто тражаху Јудејци да га убију. Бијаше пак близу јудејски празник Сјеница. Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју. да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш; јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш. покажи се свијету. Јер ни браћа његова не вјероваху у њега. Тада им рече Исус: Вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда спремно. Не може свијет мрзити вас; а мене мрзи јер ја свједочим о њему да су дјела његова зла. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје вријеме још није испунило. Рекавши им ово, остаде у Галилеји. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као утајности. А Јудејци га тражаху о Празнику и говораху: Гдје је онај? И бијаху о њему многе препирке у народу: једни говораху да је добар, а други говораху: не, него вара народ. Али нико не говораше јавно о њему због страха од Јудејаца.
