Дап. 21 зач. (VIII, 40 - IX, 19).

У дане оне, Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију. А Савле, још дишући претњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику, и затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба, и паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш, (тешко ти је против бодила праћати се. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече), него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш. А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас, а никога не видећи. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, и виде у виђењу човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њега да прогледа. А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје. А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве; а ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се; И узевши храну, окрепи се.

Јн. 23 зач. (VI, 48-54).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Ја сам хлеб живота. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавијек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вечни;и ја ћу га васкрснути у последњи дан.


Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник