Дап. 19 зач. (VIII, 18-25).
У дане оне, кад виде Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твога; јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли. А они, засведочивши и говоривши реч Господњу, вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедаху јеванђеље.
Јн. 21 зач. (VI, 35-39).
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.
