На јутр.
Лк. 108 зач. (од пола) (22 : 1-39)
У вријеме оно, приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха. 2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. 3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице. 4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати. 5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца. 6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа. 7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо. 9. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо? 10. А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите. 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем. 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије. 19. И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.
21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје! 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта, 30. Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих. 31. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи. 34. А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш. 35. И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа. 36. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се. 38. А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је. 39. И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.
На 1-м часу:
Јер. 11 : 11-23; 12 : 1-5, 9-11, 14-15
Овако говори Господ: ево, навешћу на њих беде, од којих побећи не могу, и завапиће ка Мени, и нећу их услишити 12. и поћи ће градови Јудини и становници Јерусалима, и завапиће боговима којима они каде, који их неће спасти у време жалости их 13. Колико је градова твојих, толико беше богова твојих, Јудо, и колико је путева Јерусалимских, толико постависте олтара стидних, олтара за кађење Ваалу. 14. Ти се не моли за људе ове и не умољавај за њих у молби ни молитви; нећу услишити у време вапаја их ка Мени ни у време беде их. 15. Зашто вољени у дому Мојем учинише мрзости (многе)? Зар завети и месо свето скидају с тебе зла твоја, или ћеш помоћу њих избећи? 16. Маслином сеновитом, красном видом, назва тебе Господ, при гласу обрезивања њеног; огањ се разгоре у њој, велика жалост на тебе, бескорисне постадоше гране њене. 17. И Господ Сила, Који те насадо, рече на тебе зло за зла дома Израиљева и дома Јудина, која учинише на гнев Мени кадећи Ваалу. Господе, реци ми, и разумећу: тада видех дела њихова. 19. А ја, као јагње незлобно, вођено на клање, не разумех да против мене помислише мисао злу, гооворећи: дођите да убацимо дрбо у хлеб његов и да га истребимо са земље живих, и да се име његово не помене више. 20. Господе Саваот, судећи праведно, испитујући срца и утробе, да видим освету Твоју против њих, јер Теби открих оправдање моје. 21. Стога овако говори Господ на људе Анатотске, иштуће душу моју, говореће: не пророкуј о имену Господњем, иначе ћеш умрети у рукама нашим. 22. Стога овако говори Господ Сила: ево, Ја ћу их посетити: момци их ће мачем умрети, и синови и кћери их скончаће од глади, 23. и нико неће остати од њих, јер ћу навести беде на живеће у Анатоту у време посете њима. 1. Праведан јеси, Господе, јер одговарам пред Тобом: и о судбама ћу проговорити пред Тобом; зашто пут нечастивих напредује, обиљем обасипаш чинеће безакоње? 2. Насадио си их, и укоренише се, изродише децу и наплодише се: близу си уста их, далеко од утробе их. 3. И Ти, Господе, разумећеш ме, видео си ме и искушао си срце моје пред Тобом: сабери их као овце на клање, и очисти их у дан клања их. 4. Докле ће плакати земља, и трава пољска исушити од злобе живећих на њој? Погибоше животиње и птице, јер рекоше: неће Бог видети путеве наше. 5. Ноге твоје хитају и слабе те: као ћеш се спремити за (јахање) коња? И у земљи мира твојег поуздан био си, шта ћеш чинити у хуку Јорданском? 9. Зар је јазбина хијенина наслеђе Моје, или пећина око ње? Идите, саберите све звери пољске, да дођу и поједу их. 10. Пастири многи упропастише виноград мој, оскрнавише удео Мој, претворише удео жељени Мој у пустињу непроходну, 11. претворише га у пустош. Мене ради разарањем је разорена сва земља, јер нема ниједног да размишља срцем. 14. Јер овако говори Господ о свим суседим злим, дотичућим се наслеђа Мојег, које разделих народу Мојем Израиљу: ево, Ја ћу их истргнути из земље, и дом Јудин извргнућу од њих. 15. И након што их истргну, обратићу се и помиловаћу их, и населићу сваког од њих у наслеђе своје и земљу своју.
На веч:
Изл. 19 : 10-19
Рече Господ Мојсеју: сишавши, засведочи људима и очисти их данас и сутра, и да исперу хаљине, 11. и да буду спремни у дан трећи: у трећи ће дан сићи Господ на гору Синајску пред свим људима; 12. и построј људе уоколо, говорећи: пазите се да не узиђете на гору и ничим да је се не дотакнете: сваки дотакавши се горе смрћу ће умрети; 13. да га се не дотакне рука – камењем да се заспе или стрелом застрели, било човек, било животиња – неће остати жив; кад се гласови и трубе и облак удаље са горе, они нека узиђу на гору. 14. Сиђе Мојсеј са горе народу, и освешта их, и испраша хаљине своје; 15. и рече људима: будите спремни – три дана не улазите женама. 16. Би у трећи дан у свитање, и беху гласови, и муње и облак мрачан на гори Синајској, глас трубе затруби силно; и побоја се сав народ што би у логору; 17. изведе Мојсеј народ у сусрет Богу из логора, и сташе под гором. 18. Гора се Синајска димљаше сва, силаска ради Божија на њу у огњу, и подизаше се дим, као дим из пећи; и ужаснуше се сви људи веома. 19. И беху гласови трубни силни веома; Мојсеј говораше, Бог одговараше њему гласом.
Јов. 38 : 1-23, 42 : 1-5
Господ одговори Јову из буре, и рече: 2. ко је тај који срива од Мене савет, држећи речи у срцу - од Мене ли се мисли утајити? 3. Опаши бедра твоја као човек: питаћу те, ти Ми одговарај. 4. Где си био, када основах земљу? Казуј ми, ако имаш разум. 5. Ко јој је положио мере, знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? 6. На чему стубови њени утврђени? Ко положи камен кајеугаони на њој? 7. Када створене бише звезде, восхвалише ме гласом силним сви Анђели Моји. 8. Заградих море вратима, када се изливаше из утробе матере своје излазећи; 9. положих му облак за одевање, магом га препових; 10. и положих му пределе, обложивши запорима и вратима 11. рекох му: до овде ћеш доћи, и нећеш даље, но ће се у тебе скршити вали твоји. 12. Или при теби саставих свелост јутарњу, зора зна чин свој, 13. ухватити се за крајеве земље, отрести нечастиве са ње? 14. Или си ти, блато узевши, од земље саздао живо створење, и говорећег га посадио на земљу? 15. Јеси ли отео од нечастивих светлост, мишицу гордих скршио ли си? 16. Јеси ли дошао на изворе мора, по траговима бездна ходио ли си? 17. Отворише ли ти се са страхом врата смртна, вратари адови видевши те, побојаше ли се? 18. Јеси ли научио ширину поднебесне? Реци ми, колика је? 19. У којој се земљи настањује светлост, тами где је место? 20. Хоћеш ли ме увести у пределе њихове, знаш ли и путеве им? 21. Знам да тад си рођен, и број лета твојих је велик. 22. Да ли си дошао у ризнице снежне, и ризнице града видео ли си? 23. Принадлеже ли теби у час непријатеља, у дан битке и рата? 1. Одговори Јов, и рече Господу: 2. знам, да све можеш, немогуће Теби ништа није. 3. Ко утаји од тебе савет, штеди речи и мисли се од Тебе утајити? Ко ће ми возвестити што не знах, велика и чудесна, која не познавах? 4. Послушај ме, Господе, да и ја проговорим: питаћу Те, Ти ме научи: 5. Слухом уха слушах те испрва, сада око моје виде Те.
Иса. 50 : 4-11
Господ Бог даје ми језик учен, разумети када треба рећи реч: даде ми јутро, даде ми и ухо за слушање, 5. и наук Господњи отвара уши Моје; Ја се не противим, нити противречим. 6. Плећа Моја предах ранама и образе моје на шамаре, лица Мог не одвратих од срамоте пљувања, 7. и Господ Бог Ми помоћник би; стога се не посрамих, но положих лице своје као тврди камен и схватих да се нећу постидети; 8. јер се приближи оправдавајући Ме. Ко се бори са Мном? Нека Ми се супротстави истовремено. И ко се суди са Мном? Нека Ми се приближи. 9. Ево, Господ Бог Ми помаже: ко ће Ме озлобити? Сви ћете као хаљина оветшати, као мољац ће вас изјести. 10. Ко се од вас боји Господа? Нек' послуша глас Детета Његовог. Који ходите у тами, и немате светлости, надајте се на име Господње, и утврдите се у Богу. 11. Ево, сви ви огањ разгарате, и усиљујете пламен; идете светлошћу огња вашег и пламеном, који разгоресте. Мене ради би вам ово, у жалости ћете заспати.
На Лит.
1 Кор. 149 зач. (11 : 23-32)
Браћо, ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб, 24. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен. 25. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. 26. Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође. 27. Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој. 28. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. 29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. 30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. 31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. 32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом.
Јев. саставно: Мт. 107 зач. (26 : 1-20). Јн. 44 зач. (13 : 3-17). Мт. 108 зач. (од пола) (26 : 21-39). Лк. 109 зач. (22 : 43-45). Мт. 108 зач. (26 : 40 - 27 : 2).
Рече Господ Својим ученицима: Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа; и савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој погреб. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима, и рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда. А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Гдје хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповједи Исус, и уготовише Пасху. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика. Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш? Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио? Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао. Кад ово знате, блажени сте ако то творите. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе? А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај човјек. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза! И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада разбјећи ће се. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици. Тада Исус дође са њима у мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Богу. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати. Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како Ти! А јави му се анђео с неба кријепећи га. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу. И уставши од молитве дође ученицима, нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час пробдјети са мном? Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте ријечи. Тада дође ученицима својим и рече им: Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грјешника. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старјешина народних. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је; држите њега. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га. И гле, један од оних, што бијаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути, или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде? У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили, и не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији? Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу његову. Шта мислите? А ови одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима, говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. И кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народа против Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.
На прању ногу:
Јн. 44 зач. (13 : 1-11).
У вријеме оно, пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја. 2. И кад би вечера, пошто ђаво већ бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда, 3. Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, 4. Устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. 5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан. 6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш? 7. Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети. 8. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном. 9. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу. 10. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. 11. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти.
По прању ногу:
Јн. 45 зач. (13 : 12-17).
У вријеме оно, кад Исус опра ноге ученицима, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио? 13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. 14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. 15. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините. 16. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао. 17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
