Изл. III, 1-8.
Дође Мојсеј на гору Божију Хорив. 2. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. 3. И Мојсеј рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина. 4. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсеју! Мојсеју! А он одговори: Ево ме. 5. А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља. 6. Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсеј заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога. 7. И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Египту, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. 8. И сиђох да га избавим из руку египатских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече.
Прич. VIII, 22-30.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена. 23. Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 24. Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 25. Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 26. Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 27. Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом. 28. Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 29. Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи; 30. Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда.
Пост. (28:11-17)
Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.
Јез. (43:27-44:4)
Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.
Прич. (9:1-11)
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
на Јут.
Лк. 4 (1, 39-49, 56)
У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.
На Лит.
Јев. 306 (2 : 11-18)
Браћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати. 13. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. 14. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Лк. 3 (1 : 24-38)
У дане оно, затрудње Јелисавета жена Захаријина, и кријаше се пет мјесеци говорећи: 25. Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. 26. А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, 27. Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. 28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама! 29. А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? 30. И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! 31. И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. 32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; 33. И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја. 34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? 35. И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. 36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. 37. Јер у Бога је све могуће што каже. 38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.
Из Охридског пролога и Житија Светих
БЕСЕДЕ
