2. Пт. 68 (3:1-18)

Љубљени, пишем вам већ другу посланицу; у њима подсјећањем будим ваш чисти разум, 2. Да се сјетите ријечи које су раније казали свети пророци, и заповијести апостола ваших од Господа и Спаса, 3. Знајући прво ово да ће у посљедње дане доћи ругачи који ће живјети по својим сопственим жељама, 4. И говорити: Шта је с обећањем Доласка његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања. 5. Јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана ријечју Божијом, 6. Од којих тадашњи свијет, водом потопљен, пропаде. 7. А садашња небеса и земља остављени су његовом ријечју за огањ и чувају се за Дан суда и погибли безбожних људи. 8. Али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан. 9. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају. 10. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дјела што су на њој изгорјеће. 11. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности, 12. Очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити. 13. Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, гдје правда обитава. 14. Зато, љубљени, очекујући ово старајте се да се нађете пред Њим чисти и непорочни у миру. 15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа, 16. Као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека мјеста тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст. 17. А ви, дакле, љубљени, знајући унапријед, чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца, 18. Но узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа. Њему слава и сада и у Дан вјечни. Амин.


Мк. 61 (13:24-31)

Рече Господ Својим ученицима: У те дане, послије те невоље, сунце ће се помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити. 25. И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се. 26. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облацима са силом и славом великом. 27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба. 28. А од смокве научите поуку: Када се већ њене гране подмладе и олистају, знате да је близу љето. 29. Тако и ви када видите ово да се збива, знајте да је близу код врата. 30. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 31. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години