Дап. 42 (19:1-8 )

У дане оне, догоди се, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, 2. Рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. 3. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово. 4. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса. 5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху. 7. А бијаше људи свега око дванаест. 8. И уђе у синагогу и говораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.


Јн. 3 (1:29-34)

У вријеме оно, видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! 30. Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше. 31. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. 32. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. 33. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на ње-му то је онај који крштава Духом Светим. 34. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.



Свети Теофан Затворник

Свети Јован је сведочио о Христу Исусу да је заиста Јагње Божије, које узима на се грехе света (Јн.1,29), да је обећани Избавитељ, очекиван од свих. Слушали су то они који су били поред њега, те вероваху. Од њих је ово сведочанство прешло на народ и сви су прихватили да Онај за кога Јован сведочи није обичан човек. И Спаситељ је на ово указао када је у последње дане црквеним старешинама у храму поставио питање: "Одакле је крштење Јованово, с неба или од људи?" (Мк.11,30). Они су, међутим, избегли да одговоре, премда је било немогуће не видети да Јован није сам од себе дошао да крсти водом. Међутим, да су то признали, били би одмах дужни да признају и његово сведочанство, тј. да пред њима стоји Обећани, и да се покоре Његовом учењу. А то они нису хтели, и то не из било каквих оправданих разлога, него једино из предубеђења. Но, њихова тврдоглавост ниуколико не умањује силу сведочанства светог Јована. Оно је и сада онолико поуздано колико је то било и онда када је изашло из његових уста. И ми светог Јована Крститеља слушамо као оног који нам указује на истинитог Избавитеља, оживљавајући своју веру опипљивим доказима.