Лк. 24:12-35
У време оно Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. 13. И гле, двојица од њих иђаху онај дан у село које бијаше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус. 14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима. 15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима. 16. Али очи њихове бјеху задржане да га не познају. 17. А он им рече: Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели? 18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана? 19. И рече им: Шта? А они му рекоше: О Исусу Назарећанину, који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом; 20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га? 21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. 22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, 23. Па не нашавши тијело његово, дођоше говорећи да су видјеле и појаву анђела који говораху да је он жив. 24. И неки од наших отидоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше. 25. А он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци! 26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју? 27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. 28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. 29. А они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече. И уђе да остане с њима. 30. И док он сјеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им. 31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. 32. И рекоше они један другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма? 33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бијаху с њима. 34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хљеба.
